Foto: EPA-EFE/ ALEXANDER BECHERProjekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini smanjena je sa 3,5 na tri odsto u danas objavljenom biltenu Tekuća makroekonomska kretanja Ministarstva finansija.
“Uprkos ostvarenjima tokom prve polovine godine koja su generalno na nivou projektovanih, zbog dodatnog zaoštravanja međunarodnih odnosa i produbljivanja energetske krize, kao i lošije poljoprivredne sezone, projekcija rasta BDP za 2022. godinu revidirana je naniže za 0,5 procentnih poena”, navodi se u izdanju Ministarstva finansija.
Sa proizvodne strane, najznačajnije promene u odnosu na prethodnu projekciju, očekuju se kod poljoprivrede i građevinarstva.
“Izuzetno loši agrometeorološki uslovi tokom letnjih meseci odrazili su se na znatno slabije prinose kukuruza i industrijskog bilja pa je prvobitna procena poljoprivredne proizvodnje koja je podrazumevala prosečnu sezonu korigovana naniže sa 0,5 odsto na oko minus osam odsto.
Zbog rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, kao i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala ni građevinarstvo neće zabeležiti rast kakav je ranije očekivan.
“Industrijska proizvodnja će uprkos manjem obimu proizvodnje električne energije obezbediti pozitivan doprinos rastu BDP što je u skladu sa prethodnim očekivanjem. Uslužni sektor zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta, pre svega kao rezultat dobrih kretanja u sektorima trgovine, saobraćaja, turizma, kao i IKT i finansijskih usluga”, navodi se u analizi Ministarstva finansija.
Posmatrano po upotrebi ekonomski rast će u 2022. godini biti u potpunosti vođen domaćom tražnjom.
“Povoljna kretanja na tržištu rada praćena rastom zaposlenosti i realnih plata potpomognuta jednokratnim davanjima stanovništvu odraziće se na stabilan rast privatne potrošnje od oko četiri odsto, dok će doprinos državne potrošnje ostati neutralan”, ocenjuju u Ministarstvu finansija.
Umesto planiranih tri odsto rasta fiksnih investicija, one će ove godine stagnirati, zbog “rastuće geopolitičke tenzije i averzije investitora prema riziku, uz rast cena inputa”.
Realizacija stranih direktnih investicija iz prethodnog perioda rezultiraće rastom izvoza od 11,3 odsto, “uprkos nešto manjoj spoljnoj tražnji od prethodno očekivane”.
S druge strane, rast uvoza iznosiće 12,7 odsto, najviše zbog uvoza energenata i repromaterijala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
