Ministarstvo na pola puta u ispunjenju primedbi, sindikati i dalje nezadovoljni: Da li status EPS-a zaista stavlja na kocku 16.000 radnih mesta?

S tim u vezi, Sindikati su sugerisali da delatnost EPS-a ne treba da bude samo proizvodnja, već i trgovina, kao i da je neophodno da zaposleni imaju predstavnika iz svojih redova u upravljačkim organima.

Pored toga, apelovali su da preduzećem ne može upravljati jedna osoba, i da je potrebno garantovati snabdevanje građana i malih kupaca energijom.

Nakon pomenutih primedbi, Ministarstvo se oglasilo sa stavom da prihvata da zaposleni imaju predstavnika u upravljačkim organima, uz dodavanje preambule o pretežnoj delatnosti.

Ipak, kako za Danas kaže Milan Đorđević, nekadašnji predsednik Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije, sindikati nisu zadovoljni, te će na novoj sednici tražiti ispunjenje svih zahteva koje su naveli tokom prethodne sednice Nadzornog odbora.

„Ključni zahtev koji smo imali delimično je prihvaćen. On se tiče toga da je u preambuli o pretežnoj delatnosti garantovano snabdevanje. Ministarstvo i Vlada su to na neki način ispunili, jer zakon nalaže da mora postojati samo jedna šifra, a ne dve. Ipak, generalno nismo zadovoljni, ali ćemo videti na samoj sednici Nadzornog odbora šta će se događati. Nama je zaista bio ključni član 6 koji govori o pretežnoj delatnosti“, objašnjava Đorđević, uz napomenu da nije normalno da samo jedna osoba upravlja preduzećem veličine EPS-a.

Prema saznanjima Danasa, nova sednica Nadzornog odbora EPS-a zakazana je za danas u 16 časova.

Kada je reč o zahtevu da zaposleni imaju svog predstavnika u upravljačkim organima, Đorđević kaže da je to i ranije odobreno, te da je predstavljalo „šarenu lažu sa ciljem da im zamaže oči“.

„Mislili su time da nam zadovolje zahteve, i da smo glupani. Ovde je Vlada postupila pogrešno i podcenjivački prema nama. Čitava stvar predstavlja opasnost za gašenje termo sektora, što će se, nažalost, i desiti u nekom trenutku. Ali, ako mi imamo sigurno snabdevanje kao pretežnu delatnost, to nam umnogome osigurava rad, a građanima Srbije omogućava dobijanje jeftine struje“, napominje naš sagovornik.

Đorđević ističe da iz Sindikata konstantno pokušavaju da objasne građanima i nadležnima da je iz domaćeg resursa najjeftinija električna energija.

„Da toga nema u pretežnoj delatnosti, bili bismo prepušteni trgovcima na milost i nemilost. Onda trgovac uveze po duplo većoj ceni, pa vas stavi u poziciju „uzmi ili ostavi“. I građani će morati pošto-poto da plate.  Na taj način bi nam ugušili proizvodnju, smanjujući je postepeno, sve dok jednog dana ne stane. Isto su radili u Grčkoj i u mnogim drugim zemljama“, zaključuje Đorđević.

Komentarišući zahteve sindikata, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da ispunjenje primedbi ne mora uvek nužno biti u interesu građana.

„Problemi između sindikata i ministarstava su postojali i postoje. Posebno su se javljali u susednim državama, kada su kretale ka transofmacijama koje Srbija tek započinje. Sindikati, pre svega, štite interese svojih zaposlenih, ali to ne znači nužno da štite i interese građana države u kojoj žive. To je priroda bilo kog sindikata – da se vodi interesima ljudi koji su zaposleni u samom preduzeću“, tvrdi Kapor.

On dodaje da ne treba da postoji bojazan ni strah da će zaposleni ostati bez posla, sve i da dođe do promene u proizvodnim resursima koje koristi EPS.

„Postoji i argumentacija da će, ako ne nastavimo da kopamo ugalj kao do sada i  još većom brzinom, Srbija kao i sam EPS, biti u velikom problemu. To ne odgovara činjenicama niti situaciji koja se odvija na elektroenergetskom tržištu, ne samo Srbije, već i Evrope i sveta. Ne znači da će 16.000 ljudi koji su zaposleni u eksploataciji uglja, plus još 4.000 koji rade na drugim poslovima, ostati bez posla ako se delatnost EPS-a preusmeri na proizvodnju energije iz drugih resursa. Tu ne treba da postoji bojazan ni strah, pitanje je samo kako proizvesti energiju na, što je moguće produktivniji način, i time povećati dobit za EPS i za državu“, objašnjava stručnjak za energetiku.

Kao i predstavnici sindikata, Kapor jednočlanu skupštinu ne vidi kao racionalno rešenje i dobar potez.

„Imamo primer Crne Gore, gde jedna osoba vodi energetiku, pa se nije pokazalo kao uspešan metod. Sada postoji pokušaj da se i kod nas napravi slična situacija, odnosno da ministarka energetike bude glavna i jedina koja će o tome da vodi računa. To nije dobro, posebno za jedan ovako složen sistem kao što je naš energetski“, sugeriše naš sagovornik.

On dodaje da konflikt između energetske politike države i razvoja samoga EPS-a, nije moguće rešiti u stavu ministarke energetike, kao ni naučnog saveta EPS-a, koji, kako tvrdi, nije najbolje formulisao tu problematiku.

Govoreći o načinu trgovine električnom energijom, Kapor kaže da veliki sistemi teško mogu funkcionisati bez vertikalne hijerathije, što potvrđuju i primeri drugih evropskih država, koje su smatrale da je liberalizacija ovog segmenta dobro rešenje.

„Iako postoji problem da se EPS-u oduzme snabdevanje građana i malih kupaca, trgovci se ne mogu dogovarati oko cene energije koju će ispotučivati građanima. Sa druge strane, jedan od vodećih problema u domaćem sistemu je to što država, iz socijalnih razloga, dugi niz godina održava veštački smanjenu cenu električne energije. Ta odluka negativno utiče na ekonomski razvoj društva, dok se tržište zalaže za poskupljenja. Cenu koju mi plaćamo za električnu energiju, a koja je niža nego tržišna cena, uvek na kraju doplate građani Srbije. Onaj ko troši više energije će platiti manje, u odnosu na onog ko troši manje, jer će njemu neefikasna i neoptimalna potrošnja stići na naplatu kroz poreze i dodatne obaveze, plate i drugo“, sugeriše stručnjak, uz napomenu da cenu treba približiti tržišnoj uz postojanje kategorija ugroženih kupaca.

Na kraju, Kapor objašnjava da brojne nejasnoće koje se tiču pomenute transformacije EPS-a navode na zaključak da se ovaj potez možda neće doneti optimalne rezultate.

Kaže da je primetno da je Ministarstvo prilično ishitreno i relativno ubrzano krenulo ka promeni zakonodavstva EPS-a, te da nije siguran koje motivacije stoje iza toga.

„Nije isključeno da postoje neki interesi, koji nisu vidljivi na prvi pogled. Transformacija je složen proces, a pokazalo se da brza rešenja ne donose baš adekvatne rezultate. Da bi se neko preduzeće transformisalo u akcionarsko društvo, potrebno je mnogo toga razjasniti. Potrebno je proceniti imovinu, pitanje obaveza prema drugim stranama itd., a to još uvek nije urađeno u slučaju EPS-a. Generalno, to ima logike kada bi se uradilo na način na koji je to obavila Hrvatska. Ipak, ne treba požurivati sa takvom odlukom, posebno jer postoji tendencija da se promene ubrzano izvrše. Ne postoji dovoljno informacija na osnovu kojih bi se moglo reći – ovo što radi Ministarstvo energetike je dobro“, zaključuje Kapor.