Ministarstvo poljoprivrede: Tražili smo da se rebalansom budžeta obezbede subvencije

On je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu rekao da Ministarstvo radi i na obezbeđenju dugoročnih kredita za poljoprivrednike, sa nižim kamatama.

Katanić je rekao da se priprema i strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2025. do 2032. godine, a ne do 2034. kako se očekivalo i da je u vreme bivše ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković raspisan konkurs i izabran konzorcijum slovenačke i firme iz Sarajeva koji, kao eksterni revizor, treba da uradi analizu efekata prethodne strategije kako bi se imala polazna osnova za novu.

Za novu strategiju će, kako je rekao, biti izabran konsultant koji će okupiti ekipu stručanjaka.

Rebalansom republičkog budžeta, prema rečima Marije Filipović iz Ministarstva finansija, za poljoprivredu je predviđeno 125,7 milijardi dinara, što je 6,7 odsto republičkog budžeta.

Najveći deo je, prema njenim rečima, predviđen za subvencije, 105,7 milijardi dinara, a prema originalnom budžetu je bilo predviđena 88,1 milijarda.

Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević je rekao da se „boji da se Odbor za poljoprivredu ozbiljnije bavi tom granom privrede, nego samo Ministarstvo poljoprivrde“.

On je rekao da sumnja da će povećanje agrarnog budžeta za 17 milijardi u odnosu na inicijalni pokriti „emitovana obećanja“ iz prošle godine, jer računica pokazuje da, ako svi poljoprivrednici obezbede potrebnu dokumenciju koja će biti utvrđena pravilnikom i ispune uslove, biće potrebno dodatnih 30 milijardi dinara, a ne 17 milijardi dinara.

Dodao je da, verovatno, mnogi neće ispuniti uslove da dobiju subvenciju od 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme i naveo da je ta mera „pogurala“ uvoz semena i poskupljenje za 40 odsto, a cene poljoprivrednih proizvoda su ostale nepromenjene.

Rističević je rekao da je rebalansom smanjena suma, namenjena ruralnom razvoju sa osam miliona evra na četiri i da će kao poslanik u Skupštini Srbije, amandmanom tražiti da se ta suma vrati na početnih osam miliona evra.

On je rekao da su voćari i proizvođači alkohola prošle godine obezbedili izvoz od 1,3 milijarde evra i da bi trebalo tražiti mogućnost za sezonske intervencije kada treba njima, stočarima ili drugim granama radi obezbeđenja dohodovne sigurnosti proizvođača u slučaju vremenskih nepogoda i drugih šteta.

Naglasio je da strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja treba da rade domaći stručnjaci i da nigde u svetu nema takav slučaj da su od 24 stručnjaka iz dve firme slovenačke i sarajevske u izradu domaće strategije razvoja poljoprivrede uključena samo četiri domaća.

Rističević je rekao da strategiju, zbog neophodne prehrambene sigurnosti, moraju da rade prioritetno domaći stručnjaci.

Na konstataciju Katanića da su u konzorcijumu tri firme, od kojih je jedna iz Srbije, Rističević je upitao koja je to firma i pošto nije dobio odgovor zaključio je da su se te dve firme verovatno registrovale u Srbiji da bi mogle da rade, pa se to smatra srpskom firmom.

Odbor je ranije za radnu grupu za izradu strategije poljoprivrede bio predložio profesorku Ekonomskog fakulteta Tatjanu Brankov koja je danas na sednici Odbora rekla da je njena ekipa stručnjaka imala dosta primedbi na rad konzorcijuma i da nije zadovoljna kvalitetom okvira te strategije.

Ona je rekla da je juče obaveštena da nije više član radne grupe, bez obrazloženja, i da je izabran neko drugi, ali je Odbor, u slučaju da nema drugih predloga članova tog tela, nju ponovo predložio u radnu grupu.

Odbor je većinom glasova usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rebalasu budžeta Srbije, koji je na dnevnom redu sednice Skupštine u ponedeljak, 23. septembra.