Ministarstvo popustilo, odobrava nekoliko dozvola za izvoz metala

Nakon primedbi nekoliko zemalja članica EU na to da je Srbija promenom zakona maja prošle godine otežala izdavanje dozvola za izvoz metalnog otpada čime firme u ovoj industriji gube milione evra, a Srbija krši SSP, Evropska komisija je nedavno, o čemu smo pisali ovih dana, „pripretila“ uvođenjem carina na određene proizvode, pre svega, voće i povrće.

Priprema kontramera očigledno je naterala Ministarstvo da popusti i odobri dozvole za izvoz (u ovom trenutku su gotovo svim izvoznicima istekle dozvole), međutim, kako saznajemo, dozvole koje će biti odobrene nedovoljne su i poslužiće samo da bi se nadležni u EK primirili. Akutni problem reciklažne industrije u Srbiji, međutim, neće biti rešen. Jer dozvole koje se krčkaju u resoru zaštite životne sredine biće izdate za količine koje su u trenutku uzorkovanja bile u skladištu. To, na primer, znači, ako je tokom obaveznog ispitivanja neophodnog da bi se zahtev za dozvolu predao utvrđeno da u skladištu ima 3.000 tona otpada, dozvola za izvoz biće izdata na tu količinu. S obzirom na to da se dozvola izdaje na godinu dana, to znači da će ona firma koja je dobila tu dozvolu u narednih godinu dana moći da izveze samo te 3.000 tone. Prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija je u 2016. izvezla 164.642 tone metalnog otpada, a uvezla nešto više od 40.000 tona.

Agonija preduzeća koje se bave izvozom metalnog otpada traje od maja prošle godine, kada je prvi put promenjen pravilnik kojim se reguliše ova oblast. Iako su iz Ministarstva stizale naznake da pravilnik nije menjan kako bi se sprečio izvoz, već zaštitilo domaće tržište jer treba, kako je to rekao u februaru državni sekretar Branislav Blažić, poštovati, između ostalog, princip blizine, operateri pogođeni novim pravilima i „odugovlačenjem“ države traže da se ovaj pravilnik u potpunosti povuče i da se sve vrati na stanje pre maja 2017, odnosno pre prve od dve izmene pravilnika.

Za EU i kompanije koje na godišnjem nivou ukupno izvezu 100 miliona evra metalnog otpada neodobravanje dozvola za izvoz je ništa drugo do kršenje principa slobodne trgovine, samim tim i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U jučerašnjem broju objavili smo i odgovor Ministarstva za zaštitu životne sredine u kom oni ističu kako nisu kršili SSP, kao i da „ne postoji zastoj u izdavanju dozvola svima koji podnesu neophodnu dokumentaciju“. Međutim, u isto vreme od izvoznika saznajemo da je većina dozvola istekla, da pojedini mesecima čekaju da im budu odobrene, dok su nekima odbijene uz obrazloženje da „postoje kapaciteti u zemlji“.

Iako prema zvaničnim podacima u Srbiji postoji 11 preduzeća, svega dve – Hestil i Metalfer imaju mogućnost da otkupljuju metalni otpad. Hestil otkupljuje uglavnom prvoklasni otpad, ali ne i čelične strugotine, dok sa Metalferom iz Sremske Mitrovice većina ne želi da sarađuje zbog toga što im je njihov prethodnik Sirmijum stil ostao dužan desetine miliona evra. Osim toga, cene koje nude domaće železare su daleko niže od onih koje imaju železare u Italiji ili Nemačkoj, tako da se domaćim operaterima uglavnom mnogo više isplati da robu prodaju van Srbije nego nekoj od ove dve domaće železare.

U EU ne postoje dozvole

Srbija se obavezala da će kada se radi o prekograničnom kretanju otpada, kako se navodi u dokumentu Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27, uraditi reviziju propisa tokom 2017, a da će se „puna usaglašenost postići 2018. revizijom podzakonskih akata o prekograničnom kretanju otpada“. Puna usaglašenost ustvari znači ukidanje dozvola (što se u istom dokumentu navodi kao nešto što još nije urađeno).

S druge strane, dozvole za izvoz u EU nisu potrebne, postoji samo sistem notifikacije, tako da za izvoz metalnog otpada iz na primer Hrvatske potrebno je samo ispuniti određeni obrazac.