Ministarstvo povodom pisanja Danasa: Poređenje podataka iz različitih metodologija

Reagovanje Ministarstva objavljujemo u celini:

„Najpre, ovaj zaključak (iz naslova, prim. ur) je baziran na potpuno pogrešnim podacima o prosečnoj i minimalnoj potrošačkoj korpi za 2010. godinu. U tekstu se tvrdi da je minimalna potrošačka korpa u 2010. godini iznosila 25.418 dinara, a prosečna potrošačka korpa 39.779 dinara. Međutim, istina je da je minimalna potrošačka korpa prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija bila 4,1% veća od navedene u tekstu i iznosila je 26.466 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila veća za čak 26,0% i iznosila je 50.139 dinara.

Dalje, tvrdnja da „prosečna plata gubi dah u trci sa prosečnom potrošačkom korpom“ nije tačna. Prema metodološki uporedivim podacima pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 68,1% 2010. godine na 81,9% u 2020. godini, minimalnom zaradom sa 31,4% na 41,1%.

Navod da je prosečna plata u 2010. godini bila za 200 dinara manja od prosečne potrošačke korpe takođe nije tačan. Ova razlika prema aktuelnim i metodološki uporedivim podacima iznosila je čak 15.997 dinara, dakle u pitanju je ogromna razlika u odnosu na tvrdnje dnevnog lista „Danas“. Deset godina kasnije ovaj jaz je prepolovljen, a ne porastao sa 200 na 8.000 dinara kako se tvrdi u pomenutom dnevnom listu.

Tvrdnja da je penzionerima nedostajalo u 2010. godini 18.000 dinara za prosečnu potrošačku korpu nije tačna, kao ni tvrdnja da je radnicima nedostajalo manje od 24.000 dinara.

Prema zvaničnim podacima, minimalna zarada je iznosila 15.747 dinara, a prosečna penzija 19.890 dinara, što znači da je za prosečnu korpu od 50.139 dinara penzioneru nedostajalo 30.249 dinara, a radnicima 34.392 dinara. Takođe ako se posmatra u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, radnicima je nedostajalo 10.719 dinara, a penzionerima 6.576 dinara, a ne 9.500 i 4.000 koliko je navedeno. To znači da se pokrivenost prosečne potrošačke korpe minimalnom zaradom povećala sa 31,4% u 2010. godini na 41,1% u 2020. godini.

Tvrdnja da i same korpe imaju „pomalo neobjašnjiv rast, jer je pre deset godina prosečna bila za 14.000 dinara skuplja od najosnovnije, a danas je ta razlika 37.000 dinara“ je zasnovana na poređenju podataka iz dve različite metodologije, što je potpuno neispravno i neuporedivo.

Podaci o prosečnoj potrošačkoj korpi za 2010. godinu su dati tendenciozno, tako što su u tabeli prikazani podaci korišćenjem dve različite metodologije. Metodologija prema kojoj se prikazuje potrošačka korpa je promenjena 2011. godine, tako što je usklađena sa principima i standardima statistike EU. U novoj potrošačkoj korpi proširen je broj artikala sa 39 na 63, a u prosečnoj sa 49 povećan je na 75. Upravo zbog korišćenja metodologije koja je zastarela i prestala da se primenjuje 2011. godine dolazi do značajnih odstupanja od aktuelnih podataka i izvlačenja pogrešnih zaključaka.

Na kraju napominjemo da je za analizu standarda stanovništva, u prethodnih deset godina, važna činjenica da je broj formalno zaposlenih radnika povećan za oko 250.000, i to sa 1,9 miliona u 2010. na oko 2,15 miliona u 2020. godini. Takođe, prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih lica je u ovom periodu smanjen za 235.000.“.

Tekst na koji se reaguje možete pročitati na ovom linku.