Ministarstvo rada obećalo izmenu uredbe, ali majke koje kupuju prvi stan i dalje čekaju

Inače još u avgustu kada su majke čiji su zahtevi odbijeni izašle u javnost sa žalbom na procedure prilikom odobravanja subvencija je ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević najavila da će uredba biti izmenjena, a da će ove majke moći da podnesu ponovo zahtev za subvenciju bez ponovnog dostavljanja dokumentacije, ali do danas se to nije desilo.

Kako se navodi u odgovoru Ministarstva sve mame su obaveštene o ovim mogućnostima, a nakon izmene Uredbe biće obaveštene o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva.

Upućeni smatraju da izmena propisa čeka formiranje nove Vlade.

Tatjana Macura, predsednica Udruženja Mame su zakon, ukazuje na to da su nadležni obećali da će da izmene uredbu, ali ne i u kom roku.

“Od avgusta do sada, koliko znam, sve odbijene majke su dobile poziv od strane predstavnika komisije koji im je rekao da će njihova rešenja biti izmenjena.

Ja mislim da se čeka formiranje nove vlade kako bi se i ta uredba izmenila”, ocenjuje Macura.

Ona je istakla i da je zakon stupio na snagu 1. januara ove godine, dok je uredba koja preciznije reguliše dodelu subvencija doneta u martu.

“Od tada su krenule aplikacije, tako da ni ne iznenađuje da je podneto svega nekoliko desetina zahteva. Pored toga lokalne samouprave su u nekim slučajevima loše obaveštavale građane o ovom zakonu, a bilo je slučajeva i da su iz raznih razloga odbijale majke od apliciranja, tražile dokumenta koja nisu bila potrebna itd”, napominje Macura.

Od Ministarstva nismo dobili informacije koliko je aplikacija za subvencije do sada podneto, niti koliko je odbijeno, mada je u septembru ministarka izjavila da je 35 zahteva odobreno, a da je još toliko u proceduri.

Inače, do avgusta kada je u javnosti otvorena priča o (ne)efikasnosti države u ovom slučaju, tek četiri majke su dobile od države novac za prvi stan.

Jasmina Minhjak sa specijalizovanog portala Bebac smatra pak da cela priča promašuje suštinu.

“Sve vreme pričamo o nekoj pomoći države i ovo jeste važna tema, ali jako malo žena ispunjava uslove za dobijanje subvencije, a potrebe su mnogo veće.

“Jako je malo porodica koje ispunjavaju uslove za subvenciju. A što se tiče sprovođenja, karakteristično je za vladu da kada treba da se sprovede ono što su propisali, oni to ne razumeju. Toliko ima procedura da ni oni sami ne znaju šta je sve potrebno”, kritična je Mihnjak.

Za ovu namenu iz budžeta je izdvojeno 10 milijardi dinara, što je oko 85 miliona evra.

Na pomoć države mogu da računaju majke koje su decu rodile od ove godine, ali samo ako su im mesečni prihodi, zajedno sa supružnikom ili vanbračnim partnerom, ispod dve prosečne plate na dan podnošenja zahteva.

Uslov je naravno i da nijedno nije već vlasnik nekretnina.

Maksimalna subvencija je do petine vrednosti nekretnine, a maksimalno 20.000 evra.

Majke koje grade ili kupuju kuću u 19 devastiranih opština imaju pravo na subvenciju u visini 50 odsto vrednosti nekretnine.

U nekoliko slučajeva problem je nastao zbog potpune neusklađenosti procedura koje nalaže uredba sa stvarnošću.

Naime, uredba zahteva podnošenje kupoprodajnog predugovora, ali u praksi retko koji prodavac stana će čekati, kako se ispostavilo mesecima, da kupac dočeka pozitivno rešenje o subvenciji.

Stvar dodatno komplikuje procedura odobrenja stambenog kredita koji je najčešće izvor sredstava za kupovinu nekrenine.

Zato su neke majke, da bi kupile stan ili sačuvale kaparu, potpisale kupoprodajne ugovore nadajući se isplati subvencije u nekom trenutku, ali onda je prilikom podnošenja zahteva ispalo da su one već vlasnice nekretnine i da ne mogu da dobiju pomoć države.

Ovu situaciju trebalo bi da raspetlja najavljena izmena uredbe.

Predlagač ovog zakona je inače Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ali oni ističu da je za sve u vezi sprovođenja zakona nadležno Ministarstvo rada.