Ministarstvo tvrdi da je udeo ruske nafte u preradi 50 odsto: Da li je to izgovor za poskupljenje?

Nafte u svetu ima dovoljno i kupuje se unapred. U ministarstvu, međutim, kažu da je trenutni udeo ruske nafte u preradi čak 50 odsto, dok je inače oko 16.

Šesti paket sankcija Evropske Unije u slučaju Srbije predviđa da Naftna industrija Srbije (NIS) ne može više da doprema rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) jer se zabranjuje snabdevanje morskim putem.

Ruska nafta činila je, u godini za nama, prema zvaničnim podacima oko 16 odsto ukupne potrošnje tog energenta u Srbiji. Situacija je sada drugačija, kažu u ministarstvu energetike.

„Najveći procenat je ruske sirove nafte, oko 50 odsto, oko 30 odsto se uvozi iz drugih zemalja na primer iz Iraka, sirova nafta tipa Kirkuk, i 20 odsto je domaće sirove nafte“, objašnjava Raša Kojčić iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Do povećanje udela ruske nafte u Srbiji mora da je došlo nedavno, zaključuju analitičari i odnose se sa podozrenjem prema toj informacijia, piše N1.

„To je možda bilo da je slučajno, ako su imali neki višak tankera u Sredozemlju pa nisu znali šta će s njima, pa je to možda došlo. Rusi se, pre svega NISu većinskom vlastništvu Gazpromnjefta, se oslanja pre svega na uvoz iračke i kazahstanske nafte“, kaže energetičar Miloš Zdravković.

Profesor Goran Radosavljević napominje da nije nemoguće da je u poslednjih nekoliko meseci ruska nafta počela da se više kupuje zbog pada cene na svetskom tržištu.

„Jer mogli ste da je kupute po nekom diskontu. Možda je bilo i nekih drugih razloga zašto je to poraslo, ali suštinski to ne bi smelo da bude 50 odsto. I drugo ako je to 50 odsto, to je krajnja neozbijnost i države i te kompanije koja posluje“, ističe Radosavljević.

Nemogućonst da se od novembra kupuje ruska nafta ne bi trebalo da izazove poremećaje na tržištu, saglasni su i stručnjaci i ministarstvo.

Sirova nafta je berzanska roba i ona se kupuje na slobodnom tržištu. Tako da će naftna kompanija na berzi kupiti druge tipove sirove nafte i tu ne bi trebalo da bude problema u snabdevanju našeg tržišta, kaže Kojčić.

„Podizanje neizvesnosti u ovom smeru ili ima za razlog da kaže ‘eto mi smo se izborili, uspeli smo da nađemo sirovu naftu’, iako ima dovoljno sirve nafte na svetskom tržištu ili da bude opravdanje za dalje povećanje cena“, napominje Radosavljević.

Cena nafte od napada Rusije na Ukrajinu raste, ali sa velikim oscilacijama. Šesti paket sankcija je zapravo već stupio na snagu u junu – novambar je poslednji rok da se on i primeni, čime je dato vreme kompanijama i zemljama da se preorjentišu i stvore, ako im zatreba, zalihe.