Ministarstvo zdravlja krije koliko građani čekaju na preglede i operacije

Što može da znači samo dve stvari – da o tome uopšte ne postoje podaci ili da su toliko loši da ove institucije ne žele da javnost za njih sazna. Na odgovore smo čekali koji dan više nego građani koji žele da zakažu termin kod lekara, s tim što – za razliku od nas – većina građana, ipak, dočeka svoj pregled.

Podaci o kvalitetu zdravstvene zaštite morali bi da postoje, jer od januara 2011. važi Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite koji uređuje i zahteva od zdravstvenih ustanova da vode računa i o najsitnijim detaljima. Dokument na 32 strane predviđa praćenje rada zdravstvenih ustanova, vođenje lista čekanja, bezbednosti pacijenata, ali i merenje zadovoljstva kako zaposlenih tako i korisnika usluga zdravstvene zaštite.

Dnevni list Danas je od Batuta i Ministarstva zdravlja, upravo na osnovu ovog Pravilnika, pokušao da sazna da li imaju podatke o tome kakav je odnos broja izdatih uputa za specijalističke preglede i ukupnog broja pregleda generalno, kao i konkretno za pedijatrijske preglede. S obzirom na to da su uvek aktuelni apeli građanima da preventivno odlaze na preglede zanimalo nas je i koliki je procenat preventivnih pregleda u ukupnom broju pregleda i poseta kod lekara.

Nismo dobili odgovor ni na jedno od ovih pitanja, kao ni na to koliko je preventivnih pregleda kod ginekologa, ali i kod zaposlenih koji rade na mestima sa povećanim rizikom, niti koliko je povreda na radu.

Bez odgovora ostalo je i pitanje kolika je prosečna dužina čekanja na prvi zakazani pregled kod specijaliste i tokom koliko dana u mesecu može da se zakaže pregled. Sa ovim poslednjim, ne mali broj građana je imao problem. Naime, često se dešava da u domovima zdravlja nema termina za zakazivanje pregleda kod oftalmologa. Čak ni izabrani lekar ne može da vam kaže kada će biti i koliko slobodnih termina za pregled kod očnog lekara jer na celoj opštini često postoji samo jedan lekar kod kog može da se zakaže termin. Tako se dešava da se na termin čeka i mesecima.

Batut i Ministarstvo pitali smo i koliko je pacijenata primljeno kod lekara u roku od 30 minuta od zakazanog termina, što je još jedan od pokazatelja kojim se meri kvalitet zdravstvene zaštite. Među njima su i prosečan broj dana bolničkog lečenja i broj medicinskih sestara po bolničkoj postelji, ali i broj operisanih pacijenata po hirurgu, kao i prosečna dužina čekanja za određenu intervenciju. Pravilnikom je predviđeno da se meri i koliko je bilo prigovora pacijenata, koliko operacija urađenih na pogrešnom pacijentu, pogrešnoj strani, međutim ni na jedno od ovih pitanja naš list nije dobio odgovor.

Ono što je jasno – i što bez daljnjeg utiče na kvalitet – a na šta upozoravaju i predstavnici sindikalnih organizacija koje se bave zaštitom prava radnika u zdravstvu, jeste da je sve više lekara i sestara koji iz Srbije odlaze u razvijenije evropske zemlje gde imaju bolje uslove za rad i veću zaradu.

Ono što građani vide kao najveći problem u našem zdravstvu su najpre problemi u zakazivanju pregleda i dugo čekanje na njih, a upravo to je pokazalo istraživanje o kvalitetu rada javnih službi u odnosu sa građanima koje su sproveli i proletos objavili Evropski pokret u Srbiji i Centar za evropske politike.

Tada je u Sivoj knjizi javnih usluga koju su objavili, istaknuto da je prosečna dužina čekanja na lekarski pregled u domovima zdravlja, ako on nije zakazan, 54 minuta, a da su rezultati analize stavova građana pokazali da je u proseku neophodno čekati 17 dana na zakazivanje pregleda. S druge strane, kako se navodi u ovoj knjizi, stav medicinskih radnika je da je za to potrebno tri dana. Kao najveće probleme građani su istakli čekanje i redove, ali i loš sistem zakazivanja pregleda i nedovoljnu opremljenost ustanova. Najbolje ocenjen je odnos medicinskog osoblja prema njima.