Ministri sa ružičastim naočarima

„Neki kažu da su javna preduzeća partijska prćija i rak rana privrede. To je delimično tačno, ali javna preduzeća su u 2016. godini ostvarila dobit od osam milijardi dinara“, rekao je Goran Knežević, ministar privrede. On je istakao da su EPS i Železnice smanjile broj zaposlenih za ukupno 5.000 ljudi kao i da su za sva javna preduzeća raspisani konkursi za generalne direktore koji po zakonu ne mogu biti partijski funkcioneri.

On se osvrnuo na najproblematičnija državna, tzv. strateška preduzeća, uz komentar da je ova vlada prva koja ima političku volju da završi proces privatizacije do kraja mandata. Najveći problem su 17 preduzeća sa oko 18.000 ljudi koja nisu samo ekonomski već i socijalni, politički i demografski problem.

Prema ministrovim rečima za RTB Bor ima nekoliko zainteresovanih kupaca. On je dodao i da od novembra i usvajanja UPPR-a, RTB plaća redovno tekuće obaveze za poreze, plate, komunalije.

„Petrohemija je u 2016. godini imala EBITDA od 60 miliona evra i kao i MSK i Azotara ući će do 31. marta u proceduru za privatizaciju“, rekao je Knežević. On je istakao i da ima zainteresovanih i za MSK i za Azotaru, mada MSK ima problema sa gotovinskim tokovima i vode se pregovori sa NIS-om o boljim uslovima za snabdevanje sirovinama.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić je poručio da ga zbog javnih energetskih preduzeća više kritikuju profesor Petrović iz Fiskalnog saveta i Aleksandar Vučić nego MMF i Svetska banka.

„Činimo ozbiljne korake u pravcu restrukturiranja javnih preduzeća. Možda nije sve po rokovima, ali to niko pre nije radio. Možemo da izginemo na ovom poslu i opet će nas kritikovati. Za EPS i Srbijagas imamo plan restrukturiranja i finansijske konsolidacije koje pratimo sa Svetskom bankom“, rekao je Antić. On je i odgovorio na kritiku profesora Petrovića da EPS manje investira od amortizacije. Prema njegovim rečima, Svetska banka je ušla u pregled investicija EPS-a kako bi se izabrali prioriteti i zbog toga je moralo biti zaustavljeno investiranje.

„EPS je bio u ozbiljnim finansijskim problemima i sa gubicima i problemima u gotovinskom toku, ali je 2015. i 2016. završio u plusu. Takođe, prema planu je otišlo 1.519 ljudi“, kaže Antić.

Za Srbijagas Antić je rekao da je nekad bio tamni vilajet i rupa bez dna, ali je u poslednje dve godine ostvario dobit. Svi dugovi Srbijagasa za gas su vraćeni, a sama firma je vratila obaveze od 60 miliona evra i 18 miliona dolara u prošloj godini.

Antić je Resavicu ocenio kao jedan od najvećih problema za budžet, ali je dodao da se tih devet rudnika nalaze u najnerazvijenijem delu zemlje gde nema nikakve druge privrede.

„Pored RTB, Resavica je najveći problem, i to ne samo ekonomski ili rudarski, nego i socijalni. U timu Svetske banke koji radi na tome nisu samo ekonomisti i rudari neko i ljudi koji se bave socijalnim efektom“, rekao je Antić uz poruku da se sete ovoga svi koji ga budu kritikovali za godinu dana.

„Racionalizacija u državnom sektoru je pri kraju ili gotova“, poručila je Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave ističući da Srbija ima manje zaposlenih u administraciji nego zemlje EU.

„Državna uprava nije velika ali je neefikasna“, rekla je ona najavljujući reorganizaciju najglomaznijih sistema, obrazovanja i zdravstva.

U aprilu bi trebalo da bude usvojena nova odluka o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, a više neće biti linearnog otpuštanja nego će se ići od službe do službe i od opštine do opštine i otpuštati višak gde ga ima.

„Kasnimo u reformi sistema plata, zakoni su u javnoj raspravi. Želimo da ustanovimo koeficijente, kojih je bilo preko 170 pa je nadzor nad platama bio nemoguć. Opštinama će biti ostavljeno da same utvrde osnovice za plate. Ipak reforma sistema plata neće doneti rezultat ako nemamo sistem vrednovanja rada u javnoj službi, jer ovo sada ne funkcioniše. Niko ne želi da se zamera, pa imamo da preko 90 odsto državnih službenika ima ocenu 5“, kazala je Brnabić.

Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i infrastrukture ukazala je na slabu infrastrukturnu povezanost regiona, pa tako na železničkim graničnim prelazima kargo čeka od četiri do 12 sati, dok je u drumskom prevozu to dvostruko kraće, ali opet predugo.

„Ako želimo da vratimo transport karga na Koridor 10 moraćemo da skratimo vreme čekanja na granici“, poručila je ona.

Ona je najavila i reformu putarskih preduzeća iza kojih ne može više da stoji država sa aneksima ugovora.

Kada se radi o (ne)redu u oblasti vlasništva nad nekretninama i zemljištem, ona je rekla da ima više od 1,8 miliona nelegalnih objekata mada se ranije procenjivalo na 1,2 miliona.