Ministrova „nova zanimanja“ privredi nepoznata

Iz ovog Ministarstva juče, međutim, nismo uspeli da dobijemo tačan podatak o tome koliko je zdravstvenih radnika ove godine dobilo posao, kao ni koja su to nova zanimanja o kojima je ministar pre nekoliko dana pričao gostujući na jednoj televiziji.

Đorđević je tada rekao i da uprkos pandemiji u Srbiji nema skoka u broju otkaza u odnosu na prošlu godinu i da je naplata poreza i doprinosa premašila prošlogodišnju, što je rezultat ili toga što manje ljudi radi „na crno“ ili zbog toga što je veći broj ljudi zaposlen.

Za predsednika Mreže za poslovnu podršku Dragoljuba Rajića ovi podaci su čudni, jer analize koje su u njegovoj organizaciji uradili komunicirajući sa menadžerima firmi koje posluju u Srbiji pokazale su drugačije.

„Naše analize pokazuju da u firmama koje rade u automobilskoj industriji postoji višak od 15 do 20 odsto zaposlenih jer ove kompanije posluju loše zbog krize u Evropi. Osim toga, sve te metalske, mašinske delatnosti i cela proizvodna privreda su pogođeni“, ističe Rajić.

On kaže da ne zna kako se dolazi do statistike o rastu zaposlenosti, da li se tu koriste sezonski poslovi, ali da i u tom slučaju deluje čudno da postoji rast.

„Imamo podatke i da je obim građevinarstva čak pao u odnosu na prošlu godinu. Onda imamo saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo koji su zbog epidemije izuzetno pali“, napominje naš sagovornik.

Rajić kaže da su mere države doprinele da se sačuvaju radna mesta, ali da će posledice krize potrajati.

„Oporavak će ići polako, ali teško i pre kraja 2021. ne možemo da očekujemo da će privreda biti na nivou iz 2019“, kaže Dragoljub Rajić.

Prema poslednjim podacima RZS za drugi kvartal ove godine zaposlenih u Srbiji je bilo 2,19 miliona, 1,6 odsto više nego u istom kvartalu prethodne godine i za nijansu od 0,5 odsto više nego u prva tri meseca ove godine.

Broj zaposlenih u pravnim licima u istom periodu porastao je za 2,2 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i onih koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 1,1 procenat, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 7,8 odsto.

Gledano po delatnostima, osim u poljoprivredi pad je zabeležen i u oblasti popravke mašina i opreme i to za više od 26 odsto, broj zaposlenih u oblasti upravljanja otpadom pao je za 40 odsto, više od 20 odsto pad je i u delatnosti zapošljavanja u uslužnim delatnostima.

Međutim, uslužne delatnosti u IT sektoru beleže rast i to od 22,7 odsto, kinematografska i televizijska produkcija porasle su za 16 odsto, programiranje za 17 odsto, vodni saobraćaj za 12 odsto, isto koliko i rudarstvo.

Predsednik sindikata UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da je očekivao rast nezaposlenosti usled krize, a ne zaposlenosti i misli da je to rezultat mera pomoći koje je država pripremila za privredu.

„Verujem da postoji rast u IT delatnostima i u onim sektorima gde se zbog epidemije virusa javila potreba da se deo ljudi koji je na privremeno-povremenim poslovima prevede u zaposlenost. Najneophodnije je to bilo u zdravstvu i otud možda taj privremeni rast zaposlenosti, to se iskazalo kroz ove kategorije. Mislim da je prekratak vremenski rok prošao da bi o tome moglo da se govori i da treba sačekati oktobar i videti realniju sliku“, kaže Stojiljković za Danas.

On napominje da su procene da pad BDP od jedan odsto vuče sa sobom pad zaposlenosti od dva odsto i da bi u tom slučaju za Srbiju procenjenih tri odsto pada značilo da nezaposlenost poraste na 13 ili 14 odsto.

„To što imamo neki rast trenutno je samo privremena tendencija, a kako se bude ispoljavala dubina krize imaćemo i rast nezaposlenosti“, napominje Zoran Stojiljković.

Prema nedavnim procenama MMF-a, nezaposlenost u našoj zemlji bi mogla da skoči sa 10,3 na 13,4 odsto, a pad BDP-a bi ove godine mogao da bude tri odsto. Za narednu godinu očekivanja Fonda su da bi u Srbiji moglo da dođe do blagog rasta zaposlenosti, odnosno pada nezaposlenosti od 13 odsto.

U Sindikatu lekara i farmaceuta kažu da ne znaju u kolikoj meri je zapošljavanje zdravstvenih radnika uticalo na povećanje zaposlenosti. Predsednik tog sindikata Rade Panić kaže da nije mnogo.

„Postoje neki podaci da je posao dobilo 3.000 u zdravstvu, ali je taj podatak sporan. Ono što mi imamo su podaci sa zavoda gde je u poslednjem kvartalu u odnosu na onaj pre toga razlika od 300, bilo ih je na birou 2.600, da bi prema poslednjom podatku ostalo njih 2.300“, napominje Panić, dodajući da je Vlada odobravala zapošljavanje i dva puta po 100 najboljih studenata. Dešavalo se, kako kaže, da 200 radnika dobije posao, ali ne na neodređeno, već po nekim ugovorima i da kada njima isteknu ugovori neki drugi dobiju zaposlenje.

„Moje mišljenje i saznanja su da za ovo vreme posao nije dobilo više od 500 zdravstvenih radnika. I oni koji su dobili posao, nisu ga dobili na neodređeno već na ugovore i nakon što oni isteknu oni će opet ostati bez posla“, ističe Rade Panić.