Minus za dobrodošlicu novom ministru

Prihodi republičkog budžeta u avgustu bili su, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, 62,7 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili čak 92,7 milijardi dinara. Ministarstvo finansija navelo je i razloge za ovako loš rezultat u avgustu – isplata subvencija u poljoprivredi za zaostale iznose od početka godine, subvencije privredi, otplata kamata i rekordan iznos budžetskih pozajmica izazvan pozajmicom kompaniji Simpo u iznosu od 1,5 milijarde dinara.

Ekonomista Goran Nikolić kaže za Danas da su razlozi povećanja deficita sa tri na 30 milijarde dinara u avgustu u odnosu na jul ove godine ti koje je Ministarstvo navelo. „Očigledno je da će to uticati da budžetski deficit na kraju godine bude veći od planiranog. Međutim, mislim da neće biti toliko strašno i značajno veći, za nekih 0,2 do 0,3 procentna poena“, ističe Nikolić.

Ono što je za Nikolića značajnije pitanje u ovom trenutku od deficita jeste planiranje budžeta za 2014. „Poenta je sada kako isplanirati budžet za 2014. i to je ono što ćemo videti za nekih mesec do mesec i po. Bio bi uspeh ostvariti rast u odnosu na prošlu godinu za dva procenta“, napominje Nikolić. On predlaže, kako kaže, nešto bez čega to neće biti moguće.

„Mislim da je neophodno podići donju stopu PDV-a sa osam na 10 odsto i proširiti spisak proizvoda koji se oporezuju višom stopom. Na primer, gauda sir, koji se oporezuje nižom, treba podići na višu poresku stopu. Mislim da bi se ovim najviše dobilo i pretpostavljam da ekonomisti u vladi slično razmišljaju i da će uraditi tako nešto“, napominje Goran Nikolić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Danas da nepovoljan rezultat u avgustu jeste sve iznenadio, ali podseća da se slično nešto dešavalo i početkom godina. U februaru je, na primer, rupa u budžetu dostigla 28 milijardi dinara, dva meseca kasnije bila je dve milijarde manje.

„Mislim da je na tako veliki iznos uticalo pre svega odlaganje rashoda i troškova za budućeg ministra. Naravno, i nešto slabija naplata poreza sigurno je doprinela lošem rezultatu“, napominje Ivan Nikolić. On, međutim, ne smatra da će to značajnije uticati na povećanje deficita planiranog rebalansom budžeta.

„Najbolje bi bilo da ne posmatramo samo avgust, niti jul ili jun pojedinačno, kada je zabeležen dobar rezultat i veoma mali budžetski deficit. Najbolje bi bilo uprosečiti poslednja tri meseca i tu onda dobijemo nekih 12 do 13 milijardi dinara deficita koji je negde na liniji onog planiranog rebalansom“, napominje Ivan Nikolić. On smatra da je još rano govoriti o visini deficita jer ne znamo da li ima ili će tek da bude nekih „skrivenih“ rashoda.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nedavno je upozorio da bi prema procenama Fiskalnog saveta deficit u 2013. mogao da bude 5,1 odsto BDP-a, umesto planiranih 4,7 odsto. Budžet za 2014. morao bi, kako je rekao Petrović, da podrazumeva znatnije smanjenje deficita, a vlada će morati da vidi gde može da obezbedi uštede. Bez tih znatnih ušteda, kako je naglasio, putanja rasta javnog duga ne bi se zaustavila ni u 2015. i 2016.

Nulta tolerancija pri naplati poreza

Ministarstvo finansija je u saopštenju navelo da su neporeski prihodi bili u avgustu viši od prethodnog meseca, a da je visok iznos neporeskih prihoda posledica uplate dividende NIS u iznosu od oko 3,6 milijardi dinara. „U narednom periodu nastaviće se sa politikom nulte tolerancije u naplati poreskih prihoda i pojačaće se poreske kontrole radi suzbijanja sive ekonomije. Naročita pažnja biće posvećena kontroli troškova i ostvarenju rashoda budžeta za 2013 „, navode u Ministarstvu finansija.

Deficit u 2013. /u milijardama dinara

april          – 26,09

maj           – 17,37

jun             – 4,28

jul               – 2,79

avgust      – 29,97