Minut do 12 za Jat ervejz

Nacionalni avioprevoznik Jat ervejz konačno je došao na red za privatizaciju. Prema najavama nadležnih organa, tender bi trebalo da bude raspisan do kraja jula, međutim, neizvesno je da li će uopšte biti zainteresovanih kupaca. Visoke cene goriva izazvale su krizu u avioindustriji tako da prevoznici nemaju previše raspoloživih sredstava za investicije i preuzimanje drugih kompanija. U prilog tome govori i podatak da je pre nekoliko meseci svoje namere da uđu u trku za kupovinu Jata iskazivalo sedam aviokompanija, a danas nema potvrde ni za jednu od njih da će učestvovati na tenderu. Kao mogući učesnici u postupku privatizacije pominju se ruski Aeroflot, islandski Ajsland er i nemački Er Berlin.

Miraz Jata

Kolika je zapravo vrednost imovine Jata videće se tek po raspisivanju tendera. U javnosti se pominju cifre od 150 i 200 miliona evra. Prema podacima sa sajta kompanije, Jat raspolaže sa 16 aviona, 11″boinga“ i pet „ATR“. Tu je i Pilotska akademija u Vršcu sa hotelom, kao i Privredna avijacija sa više od 20 aviona i hangarom. U vlasništvu kompanije je i poslovna zgrada u Beogradu, brojne poslovnice u zemlji i inostranstvu.

Vrednost Jata procenjena je najpre na 150 miliona evra, a u javnosti se sada sve češće pominje i podatak o knjigovodstvenoj vrednosti višoj od 200 miliona evra. Na prodaju će biti ponuđen većinski paket, odnosno od 51 do 75 odsto vlasništva, a da bi Jat našao kupca već u prvom pokušaju odlučeno je da početna cena bude spuštena na 50 do 60 miliona evra. Poseban problem koji prati privatizaciju Jata predstavlja Sporazum o otvorenom nebu koji naša zemlja treba što pre da ratifikuje, a koji omogućava aviokompanijama da bez pribavljanja posebnih dozvola lete na bilo kojoj evropskoj destinaciji. Procenjuje se da bi to dovelo veliku konkurenciju Jatu, koju domaća aviokompanija ne bi izdržala. Očigledno je, dakle, da je kucnuo poslednji trenutak za privatizaciju pa se, ne bez razloga, postavlja pitanje zašto se s raspisivanjem tendera toliko dugo čekalo.

Kompromisno rešenje

Ministarstvo ekonomije iskoristilo je mogućnost, koju daje Zakon o pravu na besplatne akcije, da bivšim i sadašnjim radnicima Jata, kao i ostalim građanima, umesto akcija podeli novac jer je procenjena vrednost kompanije niža od 200 miliona evra. „To je u prvom trenutku izazvalo veoma negativne reakcije sindikata u Jatu, ali sada smo odustali od zahteva za akcijama. Objašnjeno nam je da bi nam u ovoj situaciji za akcije pripalo jedan evrocent po godini staža. Zato je pronađeno kompromisno rešenje, odnosno isplatu keša umesto akcija – ističe Milan Jovanović, predsednik Sindikata pilota.

– Sa raspisivanjem tendera za privatizaciju Jat ervejza se već zakasnilo. Imajući u vidu nagli skok cene goriva i probleme sa kojima su se aviokompanije, koje su, možda, bile zainteresovane za Jat, suočile, sumnjam u uspeh tendera. Ovo je minut do 12 a ako se tender uspešno okonča, kupac će morati u roku od par meseci po završetku kupovine da unajmi nove avione kako bi spremno dočekao zimski red letenja – upozorava u razgovoru za Danas Milan Jovanović, predsednik Sindikata pilota Jat ervejza.
Prema njegovim rečima, u slučaju pozitivnog ishoda tendera realno je očekivati da će planirane investicije kupca biti manje nego što bi iznosile da je tender raspisan u prvom kvartalu ove godine jer je zbog kašnjenja s privatizacijom izgubljeno vreme za poteze koji su već morali da budu povučeni. Jovanović tvrdi da bi i interesovanje za Jat u tom trenutku bilo veće, a samim tim i cena koja bi za nacionalnog avioprevoznika mogla da se dobije.
– Da je država zakasnila s privatizacijom Jata, to je već svima jasno, ali je problem i što je vrednost kompanije umanjena. Ako je državi cilj bio da dobro proda nacionalnog avioprevoznika, onda je neke poteze ranije trebalo povlačiti. Vlada je sama spustila cenu po kojoj se sada nudi Jat jer nije ulagala u kompaniju. U javnosti se pominje i pismo Aeroflota, u kojem se, navodno, kaže da Rusi razmatraju mogućnost učešća na tenderu. Ako je to pismo zaista stiglo, onda se može shvatiti kao upozorenje da se s tenderom ozbiljno kasni. Problem je što su novinari došli do pisma, a iz vlasti negiraju njegovo postojanje što deluje kao da se nešto želi zataškati. Ne vidim potrebu za zataškavanjem ako vlada ima dobru strategiju privatizacije Jata. Međutim, ne znamo ni koja je to rezervna varijanta u slučaju da tender bude proglašen neuspešnim – kaže Jovanović.
Naš sagovornik ističe da piloti priželjkuju kupca koji će ponuditi dobar investicioni program, koji garantuje budućnost kompanije jer ako bi dobili vlasnika koji ne želi da ulaže obećani novac to bi dovelo do poremećaja u radu Jata. Jovanović podseća da postoji više načina da se obnovi flota. Jedan od njih je kupovina aviona, a drugi uzimanje aviona na lizing sa mogućnošću da budu otkupljeni.
– Za koju varijantu će se odlučiti kupac umnogome će zavisiti od uslova na tenderu. Šesnaest aviona kojima raspolaže Jat malo je za ovakav nivo saobraćaja što pokazuju poremećaji i kašnjenja u redu letenja. Očigledno je da će onaj ko kupi Jat morati da obezbedi još letelica da bi eventualno proširio obim saobraćaja – smatra Jovanović.
On ne isključuje ni mogućnost da kupac posle privatizacije ugasi nacionalnu aviokompaniju. To bi mogao da uradi radi preuzimanja tržišta i to se već dešavalo u regionu, ili da bi sprečio ulazak vanevropske kompanije u Sporazum o otvorenom nebu. Jovanović podseća da bi u tom slučaju gotovo svi radnici Jata, osim pilota, mogli da pronađu nove poslove u zemlji.
– Piloti će raditi i za upola manje novca samo da bi ostali u Srbiji, ali bi u slučaju gašenja kompanije morali da odu u inostranstvo. Do sada je iz Srbije otišlo više od 300 pilota. Pilotski kadar je vredan potencijal jedne kompanije jer da bi se formirao jedan kapetan potrebno je šest do osam godina aktivnog letenja i ulaganje od 350.000 do 400.000 evra po čoveku. U Evropi su naši piloti priznati i puno naših kolega tamo rade kao instruktori što je dokaz da vrede – ističe Jovanović.
On podseća da u Jatu ima oko 156 pilota, ali dodaje da bi novi vlasnik, u slučaju da želi da proširi broj letova, morao da angažuje još pilota. Jovanović kaže da je prema svetskim standardima aviokompaniji potrebno četiri ili pet posada po avionu odnosno deset ljudi po letelici, a Jat ima 16 aviona.
– Jat je odbio da daje neplaćena odsustva pilotima kako bi ih sprečio da rade za druge kompanije. Ali, oni sada odlaze ranije u penziju i prelaze u inostrane aviokompanije u kojim su zarade mnogo veće. Potražnja za pilotima u svetu je velika i u drugim zemljama mogu da dobiju tri ili četiri puta više novca nego ovde. Najveća šteta je što ti ljudi ne pomišljaju da se vrate – smatra Jovanović.
Slične poglede na proces privatizacije imaju i u menadžmentu Jata. Generalni direktor Saša Vlaisavljević u nekoliko navrata ocenio je da je pravi trenutak za raspisivanje tendera bilo proleće i da je sada poslednja prava prilika za privatizaciju nacionalnog avioprevoznika. On je podsetio da je cena kerozina povećana za više od 100 odsto i da će na kraju sezone sve kompanije biti u velikoj krizi pa neće biti zainteresovane za ulaganja u druge kompanije, koje su takođe u problemima.
Prema njegovim rečima, nacionalni avioprevoznik nije primamljiv za kupovinu jer više od 15 godina nije nabavio novi avion, ali je nedavno izneo ocenu i da kompanija neće propasti ako tender propadne. On nije mogao da potvrdi da li će Aeroflot učestvovati na tenderu, kao ni Ajsland er, koji takođe važi za potencijalnog kupca. Vlaisavljević je naveo da je proletos za kupovinu Jata bilo zainteresovano pet do šest kompanija, među kojima i Aeroflot, ali da za to sada nema potvrdu. On se ipak nada da bi Jat mogao da bude prodat i za 200 miliona evra.