Miroslav Bogićević: Pretio mi Markoni iz BIA

To je na današnjem suđenju otkrio sam Bogićević, navodeći da je Markoni tako pomagao drugom biznismenu, Velimiru Jovanoviću da preuzme Bogićevićevu Mlekaru Šabac.

– NJegovi saradnici su mi dolazili u kuću da mi prete, pred mojom porodicom i komšijama koji to mogu da potvrde. To se desilo kada sam izašao iz pritvora. Oni su se predstavljali kao da su i oni iz BIA, ali sam kasnije shvatio da su se lažno predstavljali – izjavio je Bogićević. Prema njegovim rečima, firma Markonijeve kume je u Mlekari Šabac bila angažovana kao obezbeđenje, te je tu konekcija sa Jovanovićem, koji je u to vreme bio zakupac Mlekare u stečaju.

Velimir Jovanović, inače vlasnik brokerske kuće Mediolanum, kasnije je iz stečaja i kupio Mlekaru Šabac, čiji je danas vlasnik.

Ovo je samo jedna od tvrdnji o pretnjama i ucenama koje je juče izneo Bogićević, kojem se sudi zbog 30 miliona evra kredita koje Farmakom nije vratio Privrednoj banci Beograd.

U svom uvodnom izlaganju Bogićević je naveo i da mu je advokat Zoran Jakovljević u vreme dok je bio u pritvoru došao u posetu i obećao mu da će odmah biti pušten na slobodu, ako kaže da je određenim ljudima dao novac. Jakovljević je kod Bogićevića došao kao njegov punomoćnik, ali je, kako tvrdi vlasnik Farmakoma, to punomoćje Jakovljeviću odobrila njegova porodica, jer su ga se plašili, pošto im je pretio. Bogićević nije hteo da otkrije ko su ljudi za koje je trebalo da kaže da im je davao novac. Ipak, sagovornici Danasa koji su upoznati sa čitavim slučajem tvrde da su u pitanju Goran Veselinović – jedan od najbližih saradnika premijera Aleksandra Vučića, zatim Nebojša Rodić – bivši direktor BIA i kasnije ministar odbrane, a sada ambasador u Azerbejdžanu i član SNS, kao i Dušan Petrović – bivši ministar poljoprivrede i funkcioner Demokratske stranke, a sada predsednik stranke Zajedno za Srbiju, inače poreklom iz Šapca.

Što se tiče konkretnih optužbi vezanih za kredite uzete od PBB-a, Bogićević je negirao sve navode tužilaštva.

On je naveo da ga je sa drugooptuženim Miodragom Salaijem, tadašnjim predsednikom Izvršnog odbora PBB-a, upoznao Kostadin Popović, tada predsednik Upravnog odbora te banke, te da se sa Salaijem video „pet, šest puta“ i još toliko puta čuo, a da nikada sa njim nije nasamo razgovarao, već uvek u prisustvu saradnika.

On je demantovao da je sa Salaijem imao ikakav dogovor o „prikrivenom kreditiranju“ za koje ga optužuje tužilaštvo, navodeći da su svi krediti bili potpuno transparentni, da ih je sve odobravala Narodna banka Srbije i da nikada „nijednu primedbu nije imala“.

Optužnica protiv Bogićevića i Salaija koncentriše se na to da je PBB odobravala kredite uglavnom novoosnovanim firmama, koje su dobijeni novac odmah prosleđivale Farmakomu, a sam Farmakom nikada te kredite nije vratio. Pošto je Farmakom već bio prezadužen u PBB-u, dalje kredite nije mogao da uzima na svoje ime, već je po tvrdnjama tužioca osnovao „paravan firme“ na čije ime su krediti odobravani, uz, kako se navodi, neadekvatno obezbeđenje.

Sam Bogićević je sve ovo juče demantovao, tvrdeći da je u to vreme razvijao novu distributivnu mrežu, zbog problema sa starim distributerom, firmom GP autošop. Kako je naveo, pronašao je ljude koji su bili spremni da prodaju akumulatore koje je on proizvodio i koji su u tu svrhu osnovali firme preko kojih će taj posao raditi. Kako bi te firme mogle da dobiju kredite za početak poslovanja, Farmakom im je bio žirant, pa su dobile zajmove u Privrednoj banci. Te firme su zatim taj novac prebacile Farmakomu, jer su njime plaćale Farmakomu za akumulatore koje su kupile od njega radi dalje prodaje.

On je dodao i da su veštaci utvrdili da nikada „ni dinar“ novca nije otišao u njegove ruke, već da je sav novac iskorišćen za proizvodnju o čemu postoje dokazi, a odbacio je i tvrdnje tužilaštva da je obezbeđenje kredita bilo neadekvatno, rekavši da su sve garancije bile prvoklasne. On je pozvao sud da angažuje veštaka koji će to utvrditi.

Bogićević je rekao i da je sam kasnije tražio da od PBB-a da se ta banka naplati „zamenom ispunjenja“, finansijskim instrumentom kojim banka preuzima imovinu dužnika umesto novca, ali da PBB to nikada nije uradila.

– Procene Rudarskog fakulteta i Geološkog instituta su bile da je imovina koju smo nudili bila vredna više od 100 miliona evra – rekao je Bogićević. On je dodao da ta banka, ali i druge banke, do danas nisu pokušale da se naplate aktivacijom garancija. Inače, poseban paradoks je u tome što je Upravni odbor Privredne banke zvanično zabranio Izvršnom odboru da aktivira bilo koju garanciju Farmakoma, te banka bukvalno nije smela da se naplati.

Bogićević je naveo i da je potvrda toga da je Farmakom bio dobro preduzeće i to što je dobio kredite od Svetske banke, od Evropske investicione banke i od holandske ATB banke. Ova poslednja je posebno bitna za ovaj sudski predmet, jer je Farmakom od ATB-a dobio 25 miliona evra, koje je iskoristio da vrati deo dugova PBB-u i AIK banci. Originalno je trebalo da veći deo novca ostane PBB-u, ali je na kraju ATB insistirao na isplati AIK-u.

Međutim, kako je dodao Bogićević, sa ATB-om je bio dogovoren i drugi kredit od 35 miliona evra, kojim bi Farmakom izmirio svoje obaveze prema Privrednoj banci. Kako je dodao, on je više puta leteo u Holandiju radi dogovora o tom kreditu i sve je bilo utanačeno „samo je potpis još nedostajao“. U tom trenutku je, kako je objasnio sudu, o tom predstojećem kreditu obavestio i drugooptuženog Salaija, koji je time stekao uveravanja da će novac koji mu duguje Farmakom biti vraćen.

Međutim, do realizacije tog drugog kredita nikada nije došlo, jer su dve banke, Findomestik i Sberbank, u jednom trenutku blokirale Farmakom, po Bogićeviću, sasvim nezakonito, zbog čega je on tužio obe banke. Pošto nije stigao kredit ATB-a, ni zajmovi PBB-u nisu vraćeni, a posle blokade se Farmakom praktično raspao.

Suđenje se nastavlja sutra.

Trafigura spremila 500 miliona evra

Miroslav Bogićević je uhapšen u novembru 2014. godine na beogradskom aerodromu. Bogićević je sve vreme tvrdio da je tog dana trebalo da otputuje u Cirih da se sastane sa investitorima koji su bili spremni da kupe ceo rudarski deo Farmakoma za 500 miliona evra, što bi rešilo sve probleme sa bankama.
Juče je na sudu otkrio da su u pitanju globalni rudarski gigant Trafigura i švajcarska banka Kredi svis. Bogićević je zatražio od suda da pozove predstavnike Trafigure i Kredi svisa da svedoče u procesu i da potvrde da li je istina to o čemu govori. On je naveo i da poseduje mejlove kojima se potvrđuje sastanak tog dana, na kojem je trebalo da bude potpisan ugovor o prodaji Farmakoma Trafiguri, kao i konstatacija ovog giganta „Zar je moguće da neće doći“, kada su u Švajcarskoj shvatili da je Bogićević uhapšen pre nego što je seo u avion.

NBS je rekla da su svi krediti u redu’]

Na pitanje sudije da li je znao da je PBB probila limit izloženosti prema Farmakomu, odnosno da li je znao da banka više nije smela da mu odobrava kredite, Bogićević je rekao da njega to nije zanimalo i dodao da je svaki kredit odobravala Narodna banka Srbije. – Ako su oni to odobrili, onda je valjda sve u redu – konstatovao je Bogićević.

Kredit telefonom’]

Bogićević je na pitanje o brzini kojom je dobijao kredite, rekao da je u to vreme on kredite „dobijao i na telefonski poziv“. – Recimo u Hipo banci i Agrobanci. Dobijao sam novac i bez zahteva za kredit. Pozovite LJubišu Jovanovića pa ga pitajte – rekao je Bogićević, govoreći o bivšem generalnom direktoru AIK banke, uz napomenu da je dokumentacija uvek pratila te transakcije i da „niko nikada nije oštećen“. On je, međutim, demantovao da je na takav način ikada dobio kredit u PBB banci.

„Antić daje moje rudnike kriminalcima“‘]

Bogićević je optužio ministra rudarstva Aleksandra Antića da se okoristio propašću Farmakoma, tako što je „600 kvadratnih kilometara rudnika“ uzeo od Farmakoma i dao ljudima koji se uopšte ne bave rudarstvom. – Ja sam uložio 100 miliona evra u te rudnike, a Antić ih sada poklanja. Ja znam kome Antić daje te rudnike. To su kriminalci – rekao je Bogićević.