Mit o višku zaposlenih od 75.000 ljudi

Ako bismo ovu rečenicu preveli u širi, državni kontekst, za sve nacionalne ekonomije koje su u usponu, tako i srpsku, informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) jedna su od ključnih poluga ekonomskog razvoja. Proizvodnja softvera i hardvera, pružanje IT usluga, usluga elektronske komunikacije, kao i usluga koje su omogućene ICT-om ili su njihov rezultat, imaju izuzetan potencijal rasta i izvoza.

ICT je neophodna karika u efikasnoj organizaciji radnih i proizvodnih procesa, efikasnom odlučivanju i agilnom prilagođavanju promenama na tržištu, novim sredstvima i metodama rada. Moderno preduzeće koje je konkurentno na otvorenom tržištu, nezamislivo je bez odgovarajuće primene ICT, za šta je, pored razumevanja tehnologije od strane menadžmenta, neophodna i IT industrija koja će podržati primenu tehnologije. Ovaj primer koji se odnosi na uspešno poslovanje kompanija, bez ikakve dileme može se primeniti i na funkcionisanje države.

Modernizacija poslovanja kroz primenu ICT podiže produktivnost pojedinca i istovremeno nameće potrebu da zaposleni usvoje nove veštine i sposobnosti. Đake i studente moramo osposobiti za uloge koje ih čekaju u modernoj ekonomiji. Bez odgovarajućeg obrazovanja, suočavaćemo se sa sve većom barijerom nedostatka kadrova. Potrebno je unaprediti obim i kvalitet obrazovanja IT stručnjaka, ali i prilagoditi nastavne programe svih predmeta znanjima i veštinama koje pretpostavljaju korišćenje informatičkih alata, elektronskih komunikacija i informacija dostupnih preko Interneta.

Za uspešnu primenu novih tehnologija, potrebno je stalno ulaganje u istraživanje i razvoj, kako u okviru univerziteta i instituta, tako i u privredi. Posebno je važno osnaživanje veze između nauke i industrije uz veću primenu tehnologije u javnoj administraciji. Najvažniji preduslov je da pravna regulativa prati razvoj tehnologije i omogući sigurno poslovanje IT kompanijama u Srbiji.

Vlada Republike Srbije je krajem decembra prošle godine usvojila Predlog za unapređenje IT sektora u Srbiji, kreiran u saradnji sa IT industrijom, koji ima za cilj stvaranje dobrog ambijenta za IT kompanije, startape i inovativnu industriju. Podrška prekvalifikaciji i razvoj formalnog obrazovanja u IT sektoru neke su od mera kojima će se podstaći brži rast IT sektora koji može biti okosnica ekonomskog razvoja Srbije.

Sprovođenjem programa neformalnih obuka za razvoj neformalnog obrazovanja kratkoročno će se rešavati problem manjka radne snage u IT industriji i to je nešto što Ministarski IT savet, preko Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) u saradnji sa UNDP već sprovodi za građane koji do sada nisu imali iskustvo rada u IT-u. Najpre će u aprilu i maju biti sprovedena pilot faza za 100 polaznika i, ukoliko ona pokaže očekivane rezultate u vidu zapošljavanja polaznika nakon završenih kurseva, u drugoj polovini godine će se otvoriti poziv za još 900 polaznika.

Kada je reč o formalnom obrazovanju, IT savet će Ministarstvu prosvete i univerzitetima pružiti podršku u podizanju kvota za upis studenata na tehničkim fakultetima u 2017. godini, kao i proširenju Elektronskog fakulteta u Nišu i omogućavanju povećanja kapaciteta ostalih fakulteta koji imaju IT smerove u Srbiji.

Već početkom aprila počinju radovi na izgradnji Studentskog kreativnog centra na Elektronskom fakultetu u Nišu, gde će srednjoškolci i studenti moći da unaprede svoja IT znanja, a u sklopu centra će se nalaziti i inkubator za startap kompanije koje će osnivati studenti. U drugoj fazi razvoja planira se laboratorijska lamela na Elektronskom fakultetu u Nišu, dok bi treća faza bila Naučno-tehnološki park.

Postavljen je i kamen temeljac za NT park u Novom Sadu koji će omogućiti da Fakultet tehničkih nauka može da proširi svoj kapacitet i primi veći broj studenata, kao i prostor za studentske, startap i inovativne kompanije koje će doprineti povećanju izvoza softverskih proizvoda iz Srbije.

Dodatno, Vladin IT savet će se pridružiti projektu „Bitka za znanje“ Fonda B92 kako bi sve prijavljene škole dobile odgovarajuću opremu (robote) i obuku i odmah krenule da implementiraju programe kojima će zainteresovati decu da uče programiranje, robotiku i automatiku.

Krajem marta biće formirana organizacija Digital Srbija, koja ima za cilj podizanje konkurentnosti Srbije, unapređenje zakonodavnog i privrednog ambijenta za poslovanje IT i inovativnih kompanija u sklopu šire digitalizacije Srbije. Digitalizacija je put ka savremenom poslovanju i modernizaciji društva u svim njegovim segmentima, a ova organizacija koju čine predstavnici vodećih IT i telekomunikacionih kompanija u Srbiji, koje imaju i svetsku prepoznatljivost, funkcioniše bez finansijske podrške države, već se finansira iz naknade koju kompanije članice izdvajaju. To je odličan primer partnerstva privrede i Vlade u unapređenju rada važnog sektora, koji će od Vlade dobiti svu podršku, kako bi se sačuvao trend rasta i preneo i na druge grane privrede.

Reforma državne uprave – rezultati i efekti

Od kako je, u decembru 2013. godine, uvedena obaveza da se dobije saglasnost Vladine komisije za novo zapošljavanje, broj zaposlenih na neodređeno u institucijama obuhvaćenim racionalizacijom (opštoj državi i javnim lokalnim preduzećima) smanjen je za 37.904, a samo u poslednje dve godine racionalizacijom je broj smanjen za 24.156 zaposlenih. Pravi uspeh ovog procesa se ipak ogleda u primenjenoj „dvostrukoj nelinearnosti“, što je čini održivom na dugi rok. Nije se paušalno „seklo sekirom“, već su se odluke bazirale na sprovedenim analizama, kako MDULS, tako i međunarodnih institucija koje su pružile tehničku podršku. Najveću „žrtvu“ podnele su institucije koje su po međunarodnim standardima bile najmanje efikasne, a u okviru tih institucija, neke kategorije zaposlenih su ipak bile u potpunosti zaštićene – kao što su medicinski radnici u zdravstvu ili inspekcijski nadzor po ministarstvima, koji ima vodeću ulogu u borbi protiv sive ekonomije.

Odlučujući na bazi argumenata, razbijeni su brojni mitovi, između ostalog i mit o značajnom višku od čak 75.000 zaposlenih. Tih zastrašujućih 75.000 nikada nisu bili stvarno procenjeni višak, već pretpostavljeno smanjenje koje je bilo neophodno da bi se ostvarilo drastično smanjenje budžetskog deficita. Međutim, željeno smanjenje deficita postignuto je na druge načine, pre svega kroz bolju naplatu poreza i kroz brži rast BDP-a, a i utvrđeno je da višak zaposlenih nije ni približno tako veliki kao što se verovalo.

Sada nam u okviru procesa optimizacije sledi reorganizacija, važan korak koji će nam omogućiti da uradimo više sa onim kapacitetima kojima raspolažemo. Prioritetno nam je da do kraja marta donesemo Odluku o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu koja će se odnositi kako na lokalne samouprave, tako i na republički nivo vlasti. U aprilu se očekuje usvajanje vizionih dokumenata i Akcionih planova za reorganizaciju „mrežnih“ sistema najvažnijih za građane Srbije: zdravstvo, školstvo i socijalnu zaštitu, kako bismo osigurali efikasniji rad sa raspoloživim resursima.

Za kraj, želim da se osvrnem na važnost borbe protiv sive ekonomije, što je jedan od najvažnijih strateških zadataka koji ima za cilj kreiranje ambijenta za fer konkurenciju, više investicija i ekonomski rast. Pouzdan oslonac u ovoj borbi je Zakon o inspekcijskom nadzoru, čiji efekti primene se ogledaju u povećanju broja novoregistrovanih privrednih subjekata za 15 odsto, kada se poredi sa periodom 18 meseci nakon početka primene Zakona prema neregistrovanim subjektima. Podaci Inspektorata za rad govore da je ukupan broj radnika koji su prešli u legalne tokove, veći čak za 81,3 odsto, odnosno od 34.047 koji su 2015. i 2016. godine zatečeni da rade na crno, čak 27.683 je prevedeno u legalne tokove.

Očekuje nas implementacija jedinstvenog informacionog sistema eInspektor, koji omogućuje efikasnu razmenu podataka i elektronskih dokumenata u cilju podizanja efikasnosti rada inspekcija, koordinacije inspekcijskog nadzora i veće transparentnosti, koja je ključna.

Vlada Srbije je ovu i narednu godinu proglasila za godine borbe protiv sive ekonomije, a akcija koja ima ogroman odjek u javnosti je nagradna igra sa prikupljanjem fiskalnih računa i slipova – „Uzmi račun i pobedi“. Budući da se ta činjenica često gubi iz vida, želim da naglasim da je nagradna igra samo jedna od 68 mera predviđenih Nacionalnim planom za suzbijanje sive ekonomije, koji je usvojen u decembru 2015. godine i ažuriran krajem 2016. godine. Posebna komponenta ove akcije je i takmičenje opština i gradova u prikupljanju računa i slipova, a nagrada za 12 najaktivnijih lokalnih zajednica zona besplatnog interneta obezbeđena je u partnerstvu sa Telekomom Srbije i NALED-om. Pored besplatnih vaj faj zona, za prvih pet najvrednijih opština i gradova, obezbeđen je i dodatni fond od ukupno 100.000 evra za lokalna ulaganja, dakle 20.000 evra po gradu ili opštini za opremanje škola, bolnica, vrtića, parkova. Kako će se ova sredstva trošiti odlučivaće sami građani koji su i doneli pobedu svojoj lokalnoj samoupravi. Ovo će biti dodatni motiv za sve građane da se uključe u borbu protiv sive ekonomije, ne samo zbog sebe, već i zbog grada u kojem žive i čitavog društva. Cilj cele akcije je podizanje svesti građana o štetnosti sive ekonomije i animiranje šire zajednice da se pridruži borbi protiv sive ekonomije, koja će biti uspešna samo ukoliko u njoj svi aktivno učestvuju.