U jednoj od najnerazvijenijih opština Pčinjskog okruga, a i Srbije, trasa auto-puta Koridor 10, Vladičinom Hanu, tokom gradnje te saobraćajnice poslednjih nekoliko godina omogućilo je upošljavanje do hiljadu ljudi, često na dnevnom nivou.
Sama pozicija Opštine i Koridor privukli su i nekoliko stranih investitora, u prvom redu turski „Teklas“, pa tako danas u Vladičinom Hanu, opštini sa dvadesetak hiljada stanovnika, počinje „neki drugi život“, ocenjuje u razgovoru za naš list Goran Mladenović, predsednik opštine Vladičin Han.
– Nama je u ovom trenutku, nakon izgradnje auto-puta, prioritet gasifikacija. Očekujem da bismo mogli da iskoristimo prioritet koji se odnosi na pravac iz Bugarske i to bi bio dodatni podsticaj za razvoj naše opštine, a poslednjih godina uradili smo puno na obnovi lokalne putne i komunalne infrastrukture – kaže Mladenović.
Kako naglašava, došlo je i više stranih investitora, „koji funkcionišu na zadovoljstvo naših građana“: – Priključenje naše opštine na gasni vod iz Bugarske mnogo bi nam značilo u daljem razvoju opštine koja jeste mala, ali i vrlo važan segment u ovom delu Srbije.
* Izgradnja Koridora 10 je očigledno bila vrlo važna za opštinu. Koliko poslovima, a i lokalnim prihodima koji mogu doći završetkom ove saobraćajnice, može poboljšati teška socijalna situacija. Ili, možda pro da damo socijalnu kartu Vladičinog Hana.
– Pa, najbolje da počnemo od lepih stvari; porodica svakog novorođenčeta u našoj opštini dobija po 30.000 dinara i tu praksu imamo od 2012. godine.
U našoj lokalnoj zajednici se raspisuju i konkursi za pripravnike. Diplomirani studenti imaju šansu da odrade pripravnički staž u našoj opštini.
U okviru te mere gotovo uvek prateća je subvencija za novo zapošljavanje po 250.000 dinara za novog radnika privrednim subjektima, ali i subvencija za samozapošljavanje licima koja veoma žele da pokrenu svoj privatni biznis. Reč je o poslovima koji zahtevaju mala novčana sredstva, kao što su kozmetički saloni, frizerski saloni, male radnje.
Ima i ljudi koji su pred penzijom, a koji imaju određena iskustva u društvenim firmama, koje su stekli, pa im je do penzije ostalo još malo godina, te se sada odlučuju na neke privatne poslove. Oni rado uzimaju taj novac, registruju radnje, pružaju usluge i obezbeđuju za sebe uslove za miran odlazak u penziju.
* Uspeli ste da uspostavite meru za ljude koji „jure“, ali i one koji „dugo čekaju“ na posao.
– Nama gotovo čitave godine nedostaju radnici, jer se trudimo da grad izgleda lepo, potrebni su nam ljudi za održavanje parkova i javnih površina, onda koristimo javne radove da nezaposleni dobiju posao za taj vremenski period. Morate shvatiti da je izuzetno teško paralelno rešavati socijalne probleme i praviti razvojnu ekonomsku politiku, a još smo imali i dugove lokalne samouprave koje smo morali da vraćamo. Imali smo mnogo znanja, mnogo truda rada, strpljenja i malo sreće.
Ipak, razgovor sa ljudima i poverenje koje smo obavili doprineo je njihovom razumevanju za stanje u kom smo i pristanku da sačekaju neko vreme, uz naše obećanje da ćemo pripremiti nova radna mesta. Tu smo pre svega imali u vidu nove investitore i uspeli samo da dovedemo neke kompanija. Reč je o firmama Belanova, Smelting, Teklas, a motivisali smo i Nektar da proširi svoje kapacitete. Vodimo još neke pregovore u tom pravcu.
Razlika je danas očigledna u odnosu na pre nekoliko godina, ali to nije dovoljna i moramo dalje da nastavimo i ubrzamo tempo.
Možda još da kažemo godinama imamo programe gerontodomaćica koje obilaze staračka domaćinstva, a u toku je i republički projekat vredan blizu četiri miliona dinara – od čega lokalna samouprava daje 1,5 miliona dinara, a ostatak se finansira iz republičkog budžeta. Tim novcem plaćamo ljude koji se nekoliko meseci brinu o starijima, nose im lekove, čiste, spremaju hranu. I da smisle druge poslove koje ćemo podržati.
* Opština na čijem ste čelu i dalje spada u red siromašnih. Kakve su nove mere?
– Pokušavamo da postojeće investiture motivišemo da prošire svoje kapacitete, da obučimo novu radnu snagu i pokušavamo da sa druge strane nađemo nove investitore.
Paralelno sa ovim aktivnostima pokušavamo da rešimo status naših preduzeća koja su još u stečaju kao što su Balkan brik i Fopa. Nadamo se da će u narednom periodu biti rešeni ti imovinski odnosi i da će to biti dodatni potencijali za još brži razvoj. Sa ljudima koji su tamo radili konstantno se razgovara i pokušavamo da na različite načine pomognemo, bilo njihovoj deci kroz pripravnički staž, njima kroz javne radove, angažovanje.
U slučajevima kada niko nije u kući zaposlen u razgovorima sa domaćim i stranim kompanijama tražimo posao za nekoga iz tog domaćinstva – verujemo da će ti ljudi savesno da obavljaju posao. Važno da je da budu angažovani, da im na taj način pomognemo.
Inače, opština Vladičin Han je uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proteklih godina uložila mnogo novca u popravku atarskih puteva kako bi se obezbedila bolja veza sa varošicom i olakšao transport sirovine. To je doprinelo razvoju voćarstva, naročito u selu Manjak, najvećem proizvođaču malina na području opštine, gde ima i onih koji isključivo žive od tog posla. Ostali, uzgojem voća najčešće dopunjuju kućni budžet.
Čekamo Tončeva
– Ministar za razvoj siromašnih opština u Vladi Srbije, a naš komšija Novica Tončev je dobrodošao, bar da kod nas svrati na kafu kada se vraća iz Beograda, ili iz rodne Surdulice krene put Beograda. Mi imamo jasne i konkretne projekte i nadam se da bi ministar Tončev, koji je i sam privrednik mogao da ih prihvati, ali i da nas podrži na važnim mestima u ministarstvima Vlade Srbije – kaže Mladenović, sa jasnim pozivom državi, odnosno njenim predstavnicima da pomognu opstanak i razvoj Vladičinog Hana.
Vratile se rode
Opština Vladičin Han prema poslednjem popisu ima nešto više od 20.000 stanovnika. Kako je od tada prošlo devet godina, jasno je da je taj broj danas još i manji, jer ni ovu opštinu nisu zaobišli negativni prirodni priraštaj i migracije. Ako je za utehu, za devet meseci ove godine rođene su 23 bebe manje nego tokom cele protekle – 120, a lane ukupno 143 novorođenčadi. Iako se deca više rađaju, ove godine do 1. oktobra sklopljeno je tek 23 braka, a cele prošle 117. Matičarka Violeta Miljković Antić pojašnjava da je taj broj, zapravo, daleko veći ali da su mnogi parovi odložili venčanje usled epidemije korona virusa.
Statistika pokazuje da do sada velikih pomaka u zaustavljanju migracija iz sela ka ovoj varoši, ali i većim centrima, za sada nema. Povratak selu, pokazuje praksa, verovatno će biti dugotrajan proces, otprilike isto kao što je industrijalizacija šezdesetih godina prošlog veka počela da ih prazni.
Među najboljima
U hanskoj opštini od 50 mesnih zajednica tek osam je ravničarskih, gde je voćarstvo proteklih godina ponovo zaživelo. U većini od preostalih 48 brdsko-planinskih sela, mahom su ostala retka staračka domaćinstva.
Opština Vladičin Han je nedovoljno razvijena, ali zahvaljujući geografskom položaju i autentičnom krajoliku, a sada i neposrednoj blizini Koridora 10, ima dovoljno komparativnih razvojnih prednosti za lagano prevazilaženje tog statusa. Prema raspoloživim podacima, Vladičin Han već je tom putu, pošto se najbrže razvija u Srbiji, što je uočljivo kroz konstantan rast zarada, ali i nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“ koji su dobili za 2019. dobili i Opština i njen predsednik Goran Mladenović, kome je ovo drugi mandat.
Vladičin Han je za ovu godinu u budžetu projektovao značajan postotak od ukupnih sredstava za investicije, što praktično znači pola milijarde dinara ulaganja – delom iz opštinskog budžeta, delom iz transfera koji su prethodnih godina iznosili i do 300 miliona dinara. Značajno je još reći da Vladičin Han poslednjih godina izdvaja i za podsticaj poljoprivredi, ali i preduzetništvu, posebno ženskom. Takođe, okrenuti su projektnom finansiranju različitih oblasti, uključujući i infrastrukturne radove, što otvara mogućnost apliciranja u fondovima van Opštine.
Tekst je deo projekta „Koridor 10 – podsticaj razvoju Vladičinog Hana, koji se sufinansira sredstvima Opštine. Stavovi izneti u medijskom prilogu nisu nužno stavovi organa koji sufinansira projekat
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.