Mladi bi novim tehnologijama suzbili sivu ekonomiju

Ali, kada se taj podatak uporedi sa prosekom u našoj zemlji od samo 16 godišnjih plaćanja putem „plastike“, podaci više govore o zaostajanju Srbije za svetskim trendovima nego o fanatičnoj posvećenosti Skandinavaca bezgotovinskim vidovima plaćanja.

Za pet godina u toj zemlji keš bi mogao da bude potpuno povučen iz upotrebe. Već sada ga izbegava više od 70% stanovništva, dok u Srbiji čak 59% građana priznaje da koristi isključivo gotovinu. I kada se na sto stave svi argumenti za i protiv puta u bezgotovinsko društvo, jasno je da je nerazumevanje novih tehnologija najveća tačka sporenja. Šveđani i druge zemlje koje su daleko odmakle u smanjenju upotrebe keša prve su prelomile ključnu dilemu – gotovina nije ništa sigurnije sredstvo plaćanja niti potvrda posedovanja neke vrednosti ako iza nje ne stoji država svojim autoritetom.

Koristi naspram rizika

Zato su odlučili da umesto da institucije stoje iza papirnih novčanica, garantuju da istu ulogu može da odigra sistem elektronskog plaćanja. Sistemski se ne menja ništa, a suštinski donosi mnogo – smanjenje stope kriminaliteta i povećanje lične bezbednosti, suzbijanje sive ekonomije, smanjenje troškova države, privrede i građana, obezbeđivanje bržih usluga i većeg komfora, povećanje prilika za zapošljavanje i rast standarda.

– Razvoj bezgotovinskih vidova plaćanja (kartice, e-banking, m-banking, beskontaktna plaćanja…) naročito je važan za zemlje poput Srbije jer pomaže u smanjenju tzv. pasivne sive ekonomije u kojoj trgovac ili ugostitelj ne izdaje račun da bi ostvario dobit, a mi mu svesno ili ne pomažemo u tome jer ne vidimo razlog zašto bismo ga prijavili ili ne znamo da na tu transakciju neće biti plaćen porez. Bezgotovinska plaćanja omogućavaju da transakcije budu registrovane čak i kada račun nije izdat. Činjenica da je plaćanje obavljeno elektronski i da novac prelazi sa računa kupca na račun prodavca čini tok tih sredstava vidljivim. Poreski organi imaju instrument više u rukama kada obavljaju inspekcijski nadzor. Procene su da budžet Srbije godišnje gubi više od 120 milijardi dinara upravo zbog pasivne sive ekonomije – kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Švedska nije usamljen primer. Analiza koju je NALED sproveo u okviru projekta „Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije“ u saradnji s Nemačkom razvojnom saradnjom pokazala je da brojne zemlje podstiču razvoj bezgotovinskih plaćanja. Primera radi, Koreja umanjuje PDV za 2% pri upotrebi kartica, Japan i Meksiko subvencionišu nabavku POS terminala, dok zemlje EU smanjuju iznos iznad kojeg ne sme da se plaća kešom (Španija na 2.500 evra, Francuska i Italija na 1.000, a Grčka do 500 evra). Indija nudi niže cene putarine, goriva i železnice ukoliko se plaća elektronski. Takođe, Koreja će do 2020. ukinuti kovanice, a EU od 2019. neće štampati novčanicu od 500 evra. Da e-plaćanja ne stimulišu samo najrazvijenije zemlje svedoči i primer Bugarske, koja uvodi obavezu korišćenja POS terminala za celokupni javni sektor.

Procena da benefiti koje bezgotovinska plaćanja mogu da donesu društvu daleko nadmašuju potencijalne rizike među kojima su najizraženiji rizici po bezbednost podataka podstakla je kreatore Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije (NALED, Savez za fer konkurenciju i resorne institucije okupljene u vladinu Stručnu grupu) da promocija smanjenja upotrebe keša bude jedna od ključnih mera i aktivnosti u okviru ovog strateškog dokumenta. Proglašenjem 2017. i 2018. godinama borbe protiv sive ekonomije startovale su i aktivnosti na realizaciji ove mere, najpre sa nagradnom igrom „Uzmi račun i pobedi“ u okviru koje su građani koji su plaćali karticom imali dvostruko veće šanse za dobitak slanjem računa i slipa.

Krajem godine Ministarstvo finansija i NALED, uz pokroviteljstvo kompanije Mastercard i u partnerstvu sa Societe Generale bankom, Fakultetom organizacionih nauka i studentskom organizacijom Case Study Club organizovali su studentsko takmičenje Cashless Case Challenge 2017. za najbolje ideje u cilju razvoja bezgotovinskog društva. Takmičenju se odazvalo gotovo 50 studenata sa devet fakulteta, a selektovano je 10 idejnih rešenja koja su u velikom finalu 17. decembra u beogradskom ICT Hub-u Playground predstavljena stručnom žiriju organizatora u sastavu: Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a; Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard; Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke i predsednik Saveza za fer konkurenciju; Saša Dulić, v. d. pomoćnika direktora Poreske uprave, i Svetlana Jovanović, asistentkinja na FON-u i viša savetnica u kabinetu premijerke Srbije.    

– Svi predlozi koji su nam stigli pokazuju da takmičari dobro razumeju lokalno finansijsko tržište i uticaj tehnologija na uspostavljanje bezgotovinskog društva. Naročito je pozitivan signal to što smo videli da studentski radovi pokrivaju oblasti koje su finansijski i poslovni sektor već izdvojili kao ključne oblasti za razvoj, kao što su veći stepen terminalizacije trgovačkih lokacija, ali i da imaju sveže ideje koje se baziraju na modernim tehnologijama. Veoma nam je drago što će nam se ovi mladi, budući donosioci odluka priključiti u izgradnji bezgotovinskog društva u Srbiji – kaže Jelena Ristić.

Pravo učešća imali su studenti završnih godina svih fakulteta u Srbiji i veoma dobru ocenu žirija dobila je odlučnost da rešenja baziraju na već proverenim iskustvima u svetu kako bi naša zemlja što pre uhvatila priključak sa razvijenim državama.

– Studenti su pokazali visoku svest i razumevanje štetnosti sive ekonomije po građane i privredu, a posebno o mogućnostima koje nove tehnologije pružaju u rešavanju ovog problema. Dobili smo niz kvalitetnih ideja, među kojima su plaćanje satom ili prstenom preko RFID čipa, uvođenje POS terminala na šaltere državnih institucija, prelazak sa štampanog na smart račun, uvođenje eČitača umesto POS terminala na pijacama i razvoj različitih mobilnih aplikacija za elektronska plaćanja. Najbolja rešenja će možda pronaći svoje mesto i u Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije – naglašava Goran Pitić.  

Šta predlažu studenti?

Najviše bodova žiri je dodelio ekipi CONTACTLESS WARRIORS, studentima beogradskog FON-a Mariji Demirović, Jeleni Popović i Aleksandru Đukanovu. „Beskontaktni ratnici“ smatraju da bi građanima trebalo maksimalno olakšati svakodnevna plaćanja putem UPOTREBE TAGOVA NA PRINCIPU RFID TEHNOLOGIJE koje bi kačili na stvari koje uvek imaju uz sebe (sat, narukvica, prsten…). Za plaćanje bi bilo dovoljno da „gedžet“ prislone POS terminalu i transakcija je završena bez potrebe da se nosi kartica ili koristi mobilna aplikacija. Oni koji na taj način plaćaju imali bi i pravo učešća u tzv. lojalti programima gde bi skupljali bodove i ostvarivali značajne uštede. Treći segment njihovog rešenja bili bi digitalni šalteri za e-plaćanja koje bi postavili na mestima sa visokom frekvencijom kao što su autobuske stanice ili fakulteti i tako pomogli da se redukuju redovi na šalterima. „Problem koji smo identifikovali jeste to što 82% mladih između 18 i 29 godina retko ili nikad ne koristi bezgotovinske vidove plaćanja, a čine 15% populacije. Želimo da ih aktiviramo kroz ova tri koraka i verujemo da bismo uključivanjem 200.000 ljudi iz naše ciljne grupe smanjili pasivnu sivu ekonomiju za 5%“, rekla je Marija Demirović na predstavljanju.

Drugoplasirani tim S-GEN sa beogradskog Ekonomskog fakulteta (Nikola Blaževski, Jelena Đurović i Ana Eskić) takođe su u fokusu imali mlade i odlučili su da reše jedan veoma praktičan problem – plaćanje i PODELU RAČUNA PUTEM MOBILNE APLIKACIJE. Njihova ideja omogućila bi da jedan od studenata plati celokupni račun u kafiću (prislanjanjem telefona POS terminalu), a potom kroz aplikaciju ostalima pošalje iznos koji je potrebno da mu pojedinačno nadoknade. Klikom na potvrdu u pristigloj notifikaciji odobravaju zaduživanje svog računa i tako je u nekoliko sekundi celokupna transakcija završena. U anketi koju su sproveli pri izradi rešenja uvideli su da čak 52% studenata više puta mesečno ima problem sa deljenjem računa, a kao prednost svog rešenja ovaj tim vidi jednostavnost i niske troškove izrade aplikacije, kao i to da nije potrebna izmena regulative da bi bilo primenjeno.

Do treće pozicije stigao je tim 24H sa beogradskog FON-a (Ana Jaćimović, Marija Avramović i Ivona Pajčin) koji se odvažio na naizgled nemoguće – UVOĐENJE BEZGOTOVINSKOG PLAĆANJA NA ZELENE PIJACE. Posluživši se iskustvima Švedske, devojke predlažu da prodavci umesto kasa i POS terminala pribave mobilne eČitače kartica. „Naše istraživanje pokazalo je da bi 24% ispitanika plaćalo karticama na pijaci. To pokazuje da postoji veliki jaz između realne situacije i želja korisnika jer je na pijacama jedino moguće plaćanje gotovinom. Zašto je POS terminal teško uvesti na pijace? On je masivan i robustan, vezuje se za složen sistem instalacija kao što su fiskalne kase i računari i vrlo je skup i neisplativ maloprodaji. Naš proizvod je dobro rešenje jer ima osobine koje su suprotne klasičnom terminalu, a to su mobilnost, male dimenzije, jeftinija cena i povezivanje sa tabletom ili mobilnim telefonom“, istakla je Marija Avramović. Predlog tima 24h jeste da Grad Beograd preko JKP Gradske pijace i u saradnji s bankama nabavi eČitače i daje ih prodavcima uz zakup tezge.

Umesto tehničkih rešenja, ekipa ŠTEDIŠE okrenula se obezbeđivanju podsticaja za potrošače kao najboljem putu za promociju e-plaćanja. Studenti Lena Nedić, Nemanja Živković i Uroš Arsenijević (FON) OSMISLILI SU PORODIČNU ŠTEDNJU, u okviru koje bi transakcije svih članova domaćinstva putem kartica bile evidentirane i ostvarivali bi pravo na povraćaj dela poreza, a tu uštedu mogli bi da iskoriste za plaćanje računa za struju ili putovanja po Srbiji. „Čak 89% ispitanika poseduje račun u banci, ali 85% njih retko ili nikada plaća bezgotovinski. Ipak, 74% ispitanika je reklo da bi češće plaćalo bezgotovinski ukoliko bi na taj način ostvarili određene pogodnosti. Naša ciljna grupa su roditelji „punog gnezda“ zato što oni donose finansijske odluke u porodici“, predstavio je ovu ideju Nemanja Živković.

Akcizni proizvodi kao braća Daltoni

Praktičnost i komfor koji nude bezgotovinski vidovi plaćanja bili su vodilja i devojkama iz tima NIKA (FON). Tanja Tošić, Draginja Nina Nikolić i Teodora Janković veruju da je REŠENJE U MULTIFUNKCIONALNOJ KARTICI koja bi objedinjavala ličnu kartu, vozačku dozvolu, zdravstvenu knjižicu i platnu funkciju. Do 2020. na ovaj način ostvarile bi potpunu finansijsku inkluziju šest miliona građana Srbije jer bi uz izdavanje multifunkcionalne kartice svaki punoletni građanin automatski dobijao i otvoren račun u banci po svom izboru. „Državna dokumenta ulivaju sigurnost i upravo tu sigurnost želimo da iskoristimo kako bismo stekli poverenje građana u elektronski platni sistem i uključili ih u bezgotovinsko društvo“, istakla je Tanja Tošić. Slično rešenje već je primenjeno na Maldivima, a dodatni benefit multifunkcionalne kartice bilo bi njeno povezivanje sa portalom eUprava gde bi svaki građanin imao svoj nalog i elektronski obavljao administrativne procedure.

Ekipa UMREŽAVANJE snage je usmerila na SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE U TRGOVINI AKCIZNIM PROIZVODIMA. Milica Lukić, Jelena Milanović i Rade Pavlović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta rešenje vide u obavezivanju maloprodaje na posedovanje POS terminala ukoliko prodaju akciznu robu. U zamenu za tu obavezu, oni bi dobili priliku da steknu poreske olakšice ukoliko bi motivisali mušterije da akciznu robu plaćaju bezgotovinski i na taj način ostvare najmanje 70% prometa. „Akcizni proizvodi su braća Dalton naše sive ekonomije. Deo su svakodnevnih transakcija i tzv. vezane kupovine jer ih ne kupujemo posredno već zajedno sa drugim proizvodima. Time ćemo omogućiti da se i problematični i neproblematični proizvodi plaćaju bezgotovinski“, rekao je Rade Pavlović.

Tim AD VICTORIAM sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (Nataša Čačić, Nataša Plavša i Jovana Pupovac) UNAPREDIO BI SISTEM FISKALIZACIJE I FISKALNIM ISEČCIMA DODAO QR KOD u cilju formiranja elektronskog računa. Putem Smart račun aplikacije kupac bi svojim mobilnim telefonom skenirao QR kod i plaćao. Automatski bi bio formiran elektronski račun koji bi bio memorisan u sistemu i više ne bi bilo potrebe da građani uzimaju i čuvaju papirni isečak u slučaju reklamacije proizvoda. Članice ekipe Ad Victoriam istakle su i dodatnu pogodnost aplikacije – mogućnost praćenja potrošačkih navika jer bi mogla da obaveštava vlasnika koliko troši na ishranu, kozmetiku, komunalije ili druge potrebe.

U takmičenju Cashless Case Challenge 2017. učestvovali su i studenti Ekonomskog fakulteta Subotica, Prirodno-matematičkog fakulteta Novi Sad, Ekonomskog fakulteta iz Niša i beogradskog Fakulteta političkih nauka, koji su takođe svoja rešenja bazirali na novim tehnološkim dostignućima, mobilnim aplikacijama i smart karticama.

Glavna nagrada za prvoplasirani tim je plaćena stručna praksa za svakog člana u trajanju od šest meseci u kompaniji Mastercard, Societe Generale banci i NALED-u. Nagrada za sve članove tri prvoplasirana tima su tablet računari, promotivni i drugi pokloni, a nagradnim fondom predviđena je i promocija radova pet najboljih timova na sajtu uzmiracun.rs.

Pada broj POS terminala, veliki broj kartica neaktivan

U Srbiji je dosad izdato 7.022.398 debitnih i kreditnih kartica, ali se skoro polovina ne koristi, a i mnoge aktivne služe samo za podizanje novca s bankomata. Nove kartice se i dalje odobravaju umesto da se radi na povećanju prihvatne mreže gde je trend suprotan. U ovoj godini broj POS terminala pao je sa 84.412 na 72.521 ili 14%.

Prema podacima istraživanja MasterIndex kompanije Mastercard o finansijskim navikama i potrebama aktivnih korisnika kartica (iz 2017), pokazalo se da je Srbija dominantno debitno tržište jer 74% ispitanika koristi debitne kartice, od čega 47% koristi isključivo debitne proizvode, a 37% ispitanika ima i debitnu i kreditnu karticu, što je rast od 24% u odnosu na 2016. godinu, dok 8% ispitanika koristi samo kreditne kartice. Lokacije na kojima bi građani želeli da plaćaju karticama, ali trenutno nema dovoljno ili nema uopšte POS terminala su sve državne i opštinske institucije (41%), pijace (22% ispitanika), telekomunikacione kompanije (21%) i lokalne prodavnice (20%).

Nepoverenje građana u sankcionisanje sive ekonomije

Primeri sive ekonomije sa kojima se najčešće susrećemo u praksi uključuju neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje radnika, isplata zarada na ruke, šverc robe, obavljanje delatnosti bez registrovane firme, prodaja akcizne robe (duvan, alkohol, kafa, benzin) na ulici. Građani Srbije u istraživanjima NALED-a pokazuju da dobro poznaju negativne efekte sive ekonomije po prava radnika i potrošača, kao i prihode države, ali čak 40% ne vidi da njih direktno pogađa. Izazov ostaje spremnost da lično doprinesu suzbijanju jer bi samo 22% prijavilo prodajno mesto na kojem ne dobiju fiskalni račun dok bi tek 33% prijavilo poslodavca koji ih zapošljava na crno, najviše zato što većinom ne vide da država adekvatno kažnjava one koji rade u sivoj zoni (66% odgovora). Dobra vest je da resorne institucije i dalje imaju podršku 90% građana da suzbiju sivu ekonomiju.