Mladi se ne bi vratili u Srbiju za platu od 145.000 dinara

Naime, kako je tokom vikenda saopštila predsednica Vlade Ana Brnabić od 1. marta počele su da važe olakšice te će svaki privrednik koji zaposli nekog iz inostranstva i obezbedi mu zaradu veću od 217.656 dinara tokom pet godina plaćati poreze i doprinose do 70 odsto manje. Ista mera odnosi se na sve koji su bar dve godine proveli u inostranstvu. Za mlađe od 40 godina, država je pripremila istu meru. Tako će svaki poslodavac koji zaposli povratnika iz dijaspore mlađeg od 40 godina za platu veću od 145.104 dinara dobiti popust na poreze i doprinose u periodu od pet godina.

Sve da država i odluči da plati iz budžeta deo poreza i doprinosa poslodavcima i oni krenu u potragu za radnicima van granica Srbije teško je poverovati da bi ove mere mogle da imaju velikog efekta. Sudeći prema kratkoj anketi koju je Danas u toku jučerašnjeg dana sproveo među mladima u inostranstvu niko se ne bi vratio u Srbiju za platu od 145.000 dinara.

„Kada deca napune 22 godine. Ne pre toga“, rekao nam je građevinski inženjer sa prebivalištem u Cirihu. Čak i oni koji su tek otišli i ušli u sistem učenja jezika i pripreme za pronalaženje posla u ovom slučaju u Nemačkoj nisu zainteresovani za ovu ponudu. Niko od anketiranih koji trenutno žive i rade u Evropi ne bi se vratio u ovom trenutku.

Predsednik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za Danas kaže da mu se čini da je takvo igranje države sa poreskom politikom protivustavno. „Zašto bi se neko ko živi i radi ovde stavljao u neravnopravan položaj, zašto bi država stavljala u neravnopravan položaj dva građanina iste zemlje. Bilo je i ranijih godina mera, mislim da bi trebalo da vidimo kakvi su rezultati tih mera“, pita Rajić.

Privredi treba, kako kaže, jak sistem a ne igranje administracijom i napominje šta bi sve trebalo država da uradi ukoliko želi da pomogne privredi.

„Porezi i doprinosi treba da budu 40 do 50 odsto. Iako oni pričaju da je opterećenje negde oko 40 i nešto odsto, to nije realno. Realno bi bilo da na svaki dinar porez bude 40 para, a to nemamo. Osim toga, država može da pomogne privredi tako što će ukinuti akcizu za struju koja je i do tri puta veća od one koju plaćaju građani“, ističe Rajić i pita zbog čega država ne vrati poreske kredite koje je ukinula pre sedam godina, a koje su privrednici u jednoj studiji u velikoj većini opisali kao jednu od najboljih mera.

„Poresko opterećenje privrede u Srbiji danas je 1,78 milijardi evra veće nego što je bilo 2013. godine“, napominje Rajić. Na to je, kako kaže, uticalo povećanje poreza na imovinu, ukidanje poreskih kredita i podizanje minimalca više nego što je rast BDP-a. Minimalna zarada jeste mala, napominje, ali veliki broj preduzeća nije mogao da izdrži ta povećanja, pa je da bi zadovoljio zakone, morao da smanji plate onima na višim pozicijama, što je dovodilo do nezadovoljstva, zbog čega su ljudi napuštali firme.

„Opštim merama napravite štetu, a onda kozmetičkim pokušavate da ulepšate“, kaže Rajić. On napominje da privredni rast naše zemlje nije onoliki kakvim ga predstavnici vlasti predstavljaju.

„Stalno se dižu opterećenja privredi, a rast koji država proklamuje nije četiri odsto već dva odsto jer imate sigurno 1,5 do dva odsto veštačkog uvećanja rasta, koji je nastao kao posledica povećanja u javnom sektoru od devet odsto i penzija koje su rasle pet do šest odsto“, naglašava Rajić.

Politika države nije dobra, napominje on, a sami direktori malih i srednjih preduzeća u Srbiji su ogorčeni jer ne vide izlaz.

„Treba nam korenita promena, puno je nepotrebnih javnih preduzeća, efikasnost je mala, svuda je disbalans. Imamo privatnike koji da bi otvorili firmu u Beogradu moraju sami da plate 30.000 evra da iskopaju kanale i uvedu vodu i to traje 1,5 godinu. Priključak za gas košta 300.000 dinara, a čeka se mesecima. Privreda je u strašnom problemu zbog neefikasnosti sistema“, napominje Dragoljub Rajić.

Ovakvim merama država, kako kaže potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković, nastavlja trend u kom siromašni finansiraju bogate.

„Svi koji su otišli i žele da se vrate treba ih podržati i dati olakšice, ali, čini se, da se ove mere odnose samo na one koji su IT i u tzv. inovativnim sektorima. Zašto građevina, poljoprivreda, prerađivačka industrija ne bi mogle da bude inovativne“, ističe Vuković.

On napominje da su mere selektivne. „Revoltiran sam da to važi za jedne, ne i za druge i pitam se, ko će to da plati“, kaže Vuković.