Mladi za penziju a stari za novo radno mesto

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirano je 187.203 nezaposlenih starijih od 50 godina, što čini 24,9 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Najviše je onih u starosnoj dobi od 50 do 54 godine čiji broj premašuje 87.500, ili 11,65 odsto. I mada preciznih podataka nema procenjuje se da platu ne prima čak 19 odsto radno sposobne populacije starosne dobi između 55 i 64 godine. Ako se tome doda, ništa manje alarmantan, podatak da penziju nije steklo 320.000, odnosno 27 odsto starijih od 65 godina onda je jasno da u Srbiji, bez ikakvih primanja, „vegetira“ bar pola miliona onih koji su zakoračili, ili su već duboko zagazili u šestu i sedmu deceniju života. Većina tih ljudi je po svim kriterijumima u stanju socijalne potrebe, ali relativno mali procenat njih ostvruje pravo na socijalnu pomoć države.

Situaciju dodatno otežava činjenica da poslodavci, uprkos raznim olakšicama koje im država nudu, poput oslobođenja plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u trajanju od 12 meseci, nerado zapošljavaju starije od 45 godina. Uz napomenu da od 2010. godine poslodavci nemaju obavezu da NSZ dostavljaju prijave o slobodnim poslovima i zasnivanju radnog odnosa, tako da se od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje preuzimaju samo podaci o zasnivanju radnog odnosa, u Nacionalnoj sužbi kažu da je za prvih devet meseci ove godine sa evidencije zaposleno 19.498 lica starijih od 50 godina. „Nezaposleni stariji od 45 godina svakako spadaju u grupu onih o kojima posebno vodimo računa kada je reč o javnim radovima, prekvalifikacijama, ali i drugim merama koje sprovodimo. Zanimljivo je, takođe, da ljudi iz ove kategorije radno sposobnih koriste i radno iskustvo za pokretanje sopstvenog posla, a 24,81 odsto odobrenih subvencija za samozapošljavanje u 2011. godini iskoristili su upravo oni stariji od 50 godina“, kažu za Danas u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Za podsticanje zapošljavanja lica iz ove kategorije poslodavcima se nude različite olakšice. Njihovo zapošljavanje se stimuliše oslobadjanjem dela doprinosa u periodu od dve godine od trenutka zaposlenja, tako da poslodavci, ukoliko zaposle osobu koja ima više 45 godina ne plaćaju 80 odsto poreza koji pada na teret poslodavca, a ukoliko zaposle one koji su stariji od 50 godina, potpuno su oslobodjeni te obaveze (u 2011.godine za više oko 1.200 lica). Takođe, prioritet u dodeljivanju subvencija za otvaranje novih radnih mesta, u visini od 100.000 do 400.000 dinara u zavisnosti od razvijenosti opštine, imaju poslodavci koji zapošljavaju ta lica i u 2011. godini zaposleno je 13,22 odsto iz kategorije starijih od 50 godina. Kroz program javnih radova deo nezaposlenih starijih od 45 godina dođe do privremenog zaposlenja.

Uprkos tim merama, koje, očigledno, nisu dovoljne, trend rasta apsolutnog siromaštva, koji je na trenutak bio zaustavljen, ponovo je zapljusnuo Srbiju. Na to ukazuju i podaci objavljeni u Nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, koji je uradio Tim Vlade Srbije. Prema tim podacima broj siromašnih koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe, povećao se, dok se ispod linije siromaštva našlo više od 680.000 lica. Stopa apsolutnog siromaštva podignuta je 2010. godine na 9,2 odsto a najveći stepen siromaštva, od oko 12 odsto, registrovan je u centralnoj Srbiji. Stopa relativnog siromštva u Srbiji 2009. godine iznosila je 17,7odsto, što je nešto iznad stope od 16,5 odsto zabeležene u EU 2008. godine. Prema evropskom standardu relativnog siromaštva, siromašni su svi oni koji ne mogu da ostvare zadovoljavajući životni standard u društvu u kome žive. I mada je budžetom za 2013. za socijalnu pomoć ugroženom stanovništvu predviđeno 28,6 milijardi dinara, odnosno dve milijarde više nego ove godine, teško da će to biti dovoljno da se nahrane sva gladna usta čiji broj iz dana u dan raste.

Prekvalifikacija kao poslednja nada

Osim starosnog ograničenja, kao jedna od prepreka za zapošljavanje onih koji su duboko zagazili u petu deceniju ističe se i relativno nepovoljna obrazovna struktura, s obzirom na to da više od 94.000 prijavljenih, odnosno 50,3 odsto, ima završenu srednju školu, dok je više od 43.000, ili 23,3 odsto, bez kvalifikacija ili samo sa osnovnom školom. Sudeći prema iskustvu Nacionalne službe za zapošljavanje, koja organizuje razne programe prekvalifikacije, dokvalifikacije ili inoviranja znanja za tu kategoriju radno sposobnog stanovništva (u te programe uključeno je 17,32 odsto starijih od 50 godina), to je značajno povećavalo njihove šanse za zaposlenje. Kursevi se organizuju za zanimanja koja se traže, a oko 50 odsto učesnika se obučava u kompanijama, uz garantovano zaposlenje nakon promene zanimanja.