Mlinari traže od države da isplati obeštećenje od 160 miliona dinara zbog zamrznute cene brašna

On je za Betu rekao da su mlinari dobijali pšenicu iz robnih rezervi po 23 dinara po kilogramu za proizvodnju brašna tip 400 i tip 500 u pakovanjima od jedan do pet kilograma, kome je cena zamrznuta na nivou od 15. novembra, a da te pšenice više nema za mlinare.

„Mlinari su na gubitku od 12 dinara po kilogramu pšenice jer na slobodnom tržištu košta više od 35 dinara i država nam duguje 160 miliona dinara jer je isporučeno oko 12.000 tona brašna u februaru i martu“, rekao je Šajatović.

Država je, prema njegovim rečima, dužna da isplati to obeštećenje jer je usvojila Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji predviđa da se u slučaju interventnih mera, a „zamrzavanje“ cena je među njima, ta sredstva privrednicima isplate iz budžeta Srbije.

Šajatović je rekao da će premijerki sutra uputiti drugo pismo 19 industrijskih mlinova u Srbiji kojim će zatražiti razgovor zbog problema gomilanja ogromnih količina brašna na zalihama zbog zabranjenog izvoza.

Odluku o zabrani izvoza brašna i pšenice donela je 10. marta Vlada Srbije bez konsultacija sa izvoznicima pšenice i brašna iz straha da tih poljoprivrednih proizvoda neće biti dovoljno za prehrambenu sigurnost zbog krize i rata u Ukrajini.

Ta odluka je doneta na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iakos u proizvođači uveravali da ima sigurnih viškova i pšenice i brašna i da neće imati gde da smeste novi rod za nekoliko meseci kada počinje žetva.

Pre sedam dana je uhapšeno nekoliko ljudi kod kojih je bila uskladištena pšenica Republičke direkcije robnih rezervi jer je kontrolom utvrđeno da nema više hiljada tona te pšenice.

Šajatović je rekao da je teško poverovati informaciji sa jučerašnjeg sastanka predstavnika poslovnog udruženja izvoznika pšenice „Žita Srbije“ sa Brnabić, na koji mlinari nisu pozvani, da bi za desetak dana mogao biti dozvoljen slobodan izvoz brašna.

„Bojim se da je kasno da se za deset dana dozvoli izvoz brašna jer dolaze praznici, a više nema ni interesovanja kupaca iz okolnih zemalja“, rekao je Šajatović.

Vlasnik mlina „Žitopromet“ iz Sente Predrag Đurović rekao da je najavljena odluka o slobodnom izvozu brašna sledeće nedelje zakasnela jer su tradicionalni kupci našli nove dobavljače iz Bugarske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

„Mlinovi iz Srbije su mogli mesečno da izvezu od 15.000 do 20.000 tona brašna mesečno i to ne bi ugrozilo snabdevanje domaćeg tržišta“, rekao je Đurović.

Dodao je da i u slučaju da se sledeće nedelje dozvoli slobodan izvoz brašna, da dolaze praznici i da mlinari „ne mogu prodavati brašno na Uskrs i za 1. maj“.

„Teško će se vratiti stari kupci, možda se mogu privući jedino nižim cenama od onih po kojima sada kupuju, a to za nas znači gubitak“, rekao je Đurović.