MMF blago povećao prognozu ovogodišnjeg svetskog rasta na 3,1 odsto

Institucija čije sedište je u Vašingtonu revidirala je na više prognozu svetskog privrednog rasta za 2024. godinu na 3,1 odsto u odnosu na 2,9 odsto koliko je očekivala u njenoj prethodnoj proceni objavljenoj u oktobru. Očekuje se blago povećanje prvrednog rasta od 3,2 odsto u 2025. godini, što nije promenjeno u odnosu na prethodnu procenu.

Iako izgleda da će svetska privreda imati bolji rezultat 2024. godine nego što je prvobitno očekivano, privredni rast će ostati osetno niži od istorijski najvišeg trenda, zabeleženog između 2000. i 2019. godine, od 3,8 posto u proseku.

„Imali smo istovremeno manju inflaciju i veći rast. To pokazuje da je sprovedena monetarna politika funkcionisala, ali takođe ukazuje i na druge faktore kao što su solidnost tržišta rada, primetno opuštanje u lancima snabdevanja i pad cene energenata i sirovina“, rekao je glavni ekonomista MMF Pjer-Olivije Gurenša (Pierre-Olivier Gourinchas) na onlajn konferenciji za novinare.

Kamate centralnih banaka koje su i dalje visoke, da bi se borile protiv inflacije, ipak opterećuju privredu.

Borba protiv inflacije međutim izgleda donosi rezultate u najbogatijim zemljama, gde se očekuje njen pad na 2,6 procenta ove godine, što je 0,4 procentna poena manje nego što je predviđeno u oktobru. Inflacija bi trebalo da se spusti na ciljanih dva odsto 2025. godine.

Ali situacija će biti drugačija u ostatku sveta, gde inflacija pada sporije, i čak sporije nego što je očekivano u oktobru, tako da se predviđa da će ostati 8,1 odsto ove godine, odnosno 0,3 procentna poena više nego očekivano pre tri meseca.

Taj rast se pre svega objašnjava skokom inflacije u Argentini, gde se očekuje da će biti iznad 100 odsto ove godine.

Međutim borba protiv inflacije ne utiče na isti način na svaku od država.

U SAD inflacija bi trebalo u 2024. godini ponovo da bude iznad dva odsto (2,1 odsto) što je važan podatak za aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, koji je u sred izborne godine, kada će ekonomija biti jedna od glavnih tema kampanje.

Glavna svetska sila, u kojoj se dugo očekivala recesija, na kraju je završila 2023. sa snažnim rastom od 2,5 odsto.

Suprotno tome zemlje evrozone neće preći jedan odsto rasta (0,9 odsto), ponovo povučene Nemačkom čija privreda će nastaviti da usporava (očekivano minus 0,5 odsto), sa dosta velikom korekcijom na niže u odnosu na prethodnu procenu (minus 0,4 procentna poena).

„Treba se podsetiti na obim šoka koji je pretrpelo više evropskih zemalja od 2022. godine. Energetski šok posebno u Nemačkoj je bio vrlo veliki. Ipak, nemačka privreda pokazala je neverovatan stepen otpornosti. Ona ima lošije pokazatelje od nekih zemalja kao što su SAD, ali priroda šoka je bila mnogo drugačija“, rekao je glavni ekonomista MMF Gurenša.

Dok se očekuje da će Italija ostvariti jedva malo bolji rezultat u 2024. od Nemačke (0,7 odsto), Francuska i Španija mogu da očeuju bolje pokazatelje plus 1.0, odnosno 1,5 odsto rasta za ovu godinu, dok će van EU Velika Britanija, kako se pretpostavlja, ostati u teškoćama sa očekivanim rastom od 0,6 odsto.

Na strani zemalja u brzom razvoju poboljšavaju se pokazatelji rasta za kinesku privredu (4,6 odsto u odnosu na 4,2 odsto prvobitno očekivanih) uprkos i dalje komplikovanoj ekonomskoj klimi, dok je glavni rizik u toj zemlji – deflacija.

„Revizija u odnosu na Kinu nije bila tako velika kao što smo oćekivali, zbog teškoća u sektoru nekretnina i uprkos znatnoj budžetskoj podršci od strane vlasti, rekao je glavni ekonomista Fonda.

Indija će nastaviti da beleži rast viši od šest odsto (6,5 odsto) dok glavne latinoameričke privrede profitiraju zbog jače unutrašnje tražnje od očekivane, koja im dozvoljava da se nadaju dobrim pokazateljima privrednog rasta.

Jedini izuzetak je Argentina čije su prognoze znatno revidirane na niže, tako da se ove godine očekuje recesija od minus 2,8 procenata, dok je u oktobru očekivan privredni rast od 2,8 posto.

Rusija je, kao i 2023. zemlja gde su prognoze snažno revidirane na više, sa korekcijom od plus 1,5 procentna poena u odnosu na oktobar, i očekivanim rastom od 2,6 odsto, i dalje podržanim velikim obimom javnih rashoda, posebno vojnih.