Najnoviji izveštaj MMF-a: Uskoro nove cene gasa i električne energije u Srbiji?

Iako u izveštaju ima brojnih pozitivnih ocena koje se odnose na izlazak iz energetske krize, stopu inflacije, stopu rasta zemlje, nivo rezervi i smanjenje nezaposlenosti, ukazana je potreba za boljim upravljanjem državnim preduzećima.

Sa druge strane, srpske vlasti obećavaju povećan nivo transparentnosti po pitanju javnih ulaganja i redovno izveštavanje o poslovanju javnih preduzeća.

Kada je reč o upravljanju državnim preduzećima, značajno mesto u izveštaju zauzimaju Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, za koje naša zemlja obećava da će redovno objavljivati sve strateške i finansijske planove.

Kako se navodi, finansije EPS-a jesu poboljšane, ali je cilj da reforme cena podrže finansijsku održivost i potrebe ulaganja u ovu kompaniju.

Zbog toga, ističe se, EPS razvija novi sistem cene električne energije za neregulisani sektor (uglavnom preduzeća), koji će stupiti na snagu 1. novembra 2024, pošto postoji rizik da prosečne tarife električne energije padnu ispod nivoa povrata troškova.

„Bez sprovođenja restrukturiranja i uvođenja novog sistema cena električne energije, EPS verovatno neće uspeti da finansira nove velike energetske investicije i biće potrebna podrška iz budžeta za njihovo finansiranje. Stoga je razvoj holističkog sistema cena električne energije za regulisane i neregulisane sektore ključan da EPS nastavi sa novim investicionim ciklusom, postigne energetsku sigurnost, ostvari ciljeve zelene agende i postigne održivu finansijsku poziciju na duži rok“, pojašnjava se u izveštaju.

Sa druge strane, MMF ukazuje da je proizvodnja električne energije i dalje nepouzdana, a uvoz uglja i električne energije još uvek povećan. Pritom podvlači i da politički pritisak i konstantno slabo upravljanje državnim preduzećima odlažu poboljšanje efikasnosti, diversifikaciju izvora energije i dobavljača energije, kao i zelenu transformaciju.

Zato MMF navodi da je neophodno dalje ojačati upravljanje ključnim energetskim državnim preduzećima, između ostalog, izolacijom kompanija od političkog uplitanja.

U okviru ovog izveštaja, saznajemo i da će Srbija iz budžeta otplatiti dva kredita Srbijagasa, kao i visoke troškove skladištenja ovog energenta u Mađarskoj.

„Usvojili smo Zaključak Vlade da se sanira finansijski uticaj izuzetno visokih troškova gasa koji je nabavljen za mađarsko skladište tokom energetske krize. To je podrazumevalo revalorizaciju gasa u skladištu u Mađarskoj po tržišnim cenama od 1. maja 2024. i kompenzaciju Srbijagasa smanjenjem neizmirenih obaveza prema Republici Srbiji za 275 miliona evra. Otplatićemo i dva kredita Srbijagasa sa državnom garancijom, prvi u iznosu od 110,5 miliona evra 2024. i drugi od 106,3 miliona evra 2025. godine. To je ugovoreno tokom energetske krize, kako bi se rešile hitne potrebe za likvidnošću uzrokovane velikim razlikama između uvoznih i domaćih cena gasa. Ova transakcija će biti evidentirana kao rashod na fiskalnim računima Srbije“, kažu predstavnici iz Vlade Srbije.

Oni dodaju i da je preduzeće Srbijagas pristao da formuliše novu metodologiju cene gasa kako bi obezbedilo finansijsku održivost i sredstva za investiranje. Drugim rečima, da je moguće da će već od avgusta doći do poskupljenja ovog energenta.

„Nakon ukidanja kontrole cena gasa za neregulisani sektor 1. maja, cene gasa za preduzeća vratile su se na metodologiju određivanja cena pre energetske krize, a kao rezultat toga usledio je njihov pad. Neregulisane tarife sada odražavaju troškove uvoza gasa plus prosečnu maržu od oko pet procenata. Da bi se obezbedila dugoročna finansijska održivost Srbijagasa, verovatno je potrebna veća prosečna marža. Vlasti su se složile da je preispitaju i povećaju po potrebi. Ovaj pregled će pomoći da se ažurira metodologija određivanja cena za neregulisani sektor, koja će stupiti na snagu 1. avgusta 2024“, piše u izveštaju, u okviru kog se navodi i da Srbija planira da poveća domaća skladišta gasa.

Što se tiče generalne ocene MMF-a, Odbor navodi da makroekonomski rezultati u okviru programa ostaju jaki. Da naša zemlja ima konstantan rast, da inflacija opada, da se deficit tekućeg računa smanjio dok su rezerve rekordno visoke, a javni dug u padu.

MMF ocenjuje i da je finansijska situacija državnih preduzeća u energetskom sektoru stabilizovana, i da reforme u tim oblastima dobro napreduju.

Navodi se i da su vlasti posvećene fiskalnim planovima za 2024, ali da veće javne investicije znače da će deficit između 2025. i 2027. biti veći nego što je ranije bilo predviđeno. Ipak, da će pojačane javne investicije biti, kako Vlada Srbije obećava, praćene dodatnom transparentnošću i reformama upravljanja javnim ulaganjima.

Kada je reč o potencijalnim rizicima koji mogu negativno uticati na rast, MMF navodi da se oni mogu odnositi na eskalaciju regionalnih ili globalnih geopolitičkih tenzija, naglo usporavanje globalne ekonomije i obnovljena nestabilnost globalnog finansijskog tržišta.