MMF: "Dramatično bolja" ekonomija, uz rizike od preduzeća

Saopštenjem MMF-a dominiraju pozitivni tonovi, budući da su svi kriterijumi koje je Srbija do marta trebalo da ispuni, ostvareni, a očekuje se da će isti rezultat pokazati i podaci za jun.

„Većina strukturnih benčmarkova je realizovana, mada u nekim slučajevima uz kašnjenje. Srbija je bila u teškoj makroekonomskoj situaciji pre starta programa početkom 2015. godine, sa usporenim rastom, neodrživom fiskalnom pozicijom i rastom problematičnih kredita u bankama. Dve godine kasnije, došlo je do velikog preokreta u makroekonomskim rezultatima. Očekuje se da u ovoj godini ekonomski rast dostigne tri procenta, a fiskalni deficit padne na 1,1 procenat BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine, uz pad javnog duga brže nego što je projektovano“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, n asuprot očekivanjima, fiskalna konsolidacija koja je bila veća od očekivane, bila je praćena ubrzanjem rasta, „što predstavlja odraz poverenja proisteklog iz odlučnog rešavanja pitanja održivosti javnog duga“ .

Međutim, MMF ima ozbiljne zamerke na tempo sprovođenja strukturnih reformi. Kako navode, „velik i neefikasan javni sektor i dalje predstavlja preveliko opterećenje po ekonomiju, uz premalo oslanjanja na produktivan privatni sektor“.

„Tržište rada karakteriše… visok nivo sive ekonomije. Budući rast će stoga zavisiti od daljeg unapređenja okruženja za investicije privatnog sektora i rast zaposlenosti. Još uvek su potrebna unapređenja u oblastima kao što je racionalizacija i modernizacija poreske uprave, povećanje transparentnosti i predvidljivosti javnih taksi i naknada, kao i obezbeđenje veće efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa. Revidiranje fiskalnih pravila Srbije bi pomoglo da se uspostavi kredibilno sidro za fiskalnu politiku i poboljša održivost javnog duga na srednji rok… Kvantitet i kvalitet javne infrastrukture treba da se poboljša kako putem više kapitalne potrošnje, tako i putem boljeg upravljanja javnim investicijama, uz rigoroznu selekciju i ocenu projekata. Nova uredba o oceni projekata predstavlja važan korak u tom pogledu „, navode u MMF-u.

Javni dug je, kako kažu, i dalje povišen, a rizici koji potiču iz državnih preduzeća su „značajni“.

„Tako da bi fiskalni rezultati u 2017. koji bi eventualno bili iznad planiranih trebalo da se iskoriste za brže povećanje kapitalne potrošnje ili smanjenje duga“, smatraju u MMF-u. To je inače savet suprotan dosadašnjoj praksi Vlade Srbije, koja po priznanju samog ministra finansija Dušana Vujovića, 51 nedelju u godini ima suficit, a onda u 52. nedelji taj višak novca potroši na gubitaše poput Srbijagasa i Petrohemije, odnosno ne na kapitalne investicije.

„Penzije, plate u javnom sektoru i subvencije i dalje vrše pritisak na javne finansije. Dalje obuzdavanje ovih rashoda na srednji rok, uz dozvoljavanje njihovog rasta kako ekonomija bude beležila rast, pomoglo bi da se stvori fiskalni prostor za rešavanje pitanja infrastrukturnih jazova i ciljana smanjenja poreskog opterećenja rada, uz obezbeđenje adekvatne socijalne zaštite ugroženih grupa“, dodaju u MMF. I ovaj savet Fonda je suprotan najavama iz Vlade Srbije prema kojima se planira rast plata u javnom sektoru za čak 10 odsto.

U MMF-u su pohvalili i NBS koja je uspela da snizi visok nivo problematičnih kredita.

„Međutim, reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu kasne i treba da se ubrzaju „, naveli su u MMF, aludirajući prvenstveno na Poštansku štedionicu i Dunav osiguranje.