MMF: Dugotrajna visoka inflacija zamagljuje izglede svetske ekonomije

To je stav Međunarodnog monetarnog fonda koji je u utorak smanjio prognostu globalnog ekonomskog rasta. MMF sada predviđa rast ove godine od 2,8 odsto, što je pad sa 3,4 odsto 2022. i sa procene od 2,9 odsto za 2023. koju je dao u svojoj prethodnoj prognozi u januaru.

Fond je saopštio da je mogućnost „tvrdog sletanja“, u kojem rastuće kamatne stope slabe rast toliko da izazivaju recesiju, „naglo porasla“, posebno u najbogatijim zemljama sveta. Ti uslovi takođe povećavaju rizike po globalnu finansijsku stabilnost, upozorio je Fond.

„Situacija je i dalje krhka“, rekao je novinarima u utorak Pjer-Olivije Gurinčas, glavni ekonomista MMF-a. „Preovladavaju rizici s negativnih strana“.

MMF, kreditna organizacija sa 190 zemalja-članica, predviđa globalnu inflaciju od sedam odsto ove godine što je pad sa 8,7 odsto 2022, ali je više u odnosu na januarsku prognozu od 6,6 odsto za 2023.

„Inflacija je mnogo upornija nego što se očekivalo čak i pre nekoliko meseci“, napisao je Gurinčas u najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu MMF-a.

Očekuje se da će konstantno visoka inflacija primorati Federalne rezerve SAD i druge centralne banke da nastave da povećavaju kamatne stope i da ih duže zadrže na vrhuncu ili blizu njega kako bi se borili protiv porasta cena. Očekuje se da će sve veći troškovi zaduživanja oslabiti ekonomski rast i potencijalno destabilizovati banke koje su se oslanjale na istorijski niske stope.

Gurinčas je već upozorio da više kamatne stope „počinju da imaju ozbiljne nuspojave za finansijski sektor“.

Godišnji izveštaj Fonda o globalnoj finansijskoj stabilnosti, takođe objavljen danas, sadrži preporuke za međunarodne donosioce odluka: „Kreatori politike će možda morati da prilagode stav monetarne politike kako bi podržali finansijsku stabilnost“, to jest, možda preispitaju tempo povećanja kamatnih stopa koji imaju za cilj da smanje inflaciju.

Fond predviđa verovatnoću od 25 odsto da će globalni rast pasti ispod dva odsto 2023. To se dogodilo samo pet puta od 1970. godine, poslednji put kada je kovid-19 izbacio globalnu trgovinu iz koloseka 2020. godine.

MMF takođe predviđa mogućnost od 15 odsto za „ozbiljan negativni scenario“, povezan s globalnom recesijom, u kojoj bi se svetska ekonomska proizvodnja smanjila.

Globalna ekonomija, upozorio je Fond u izveštaju, „ulazi u opasnu fazu tokom koje je ekonomski rast i dalje nizak prema istorijskim standardima, a finansijski rizici su porasli, ali inflacija još nije popustila“.

MMF je izneo procene o skromnom poboljšanju ekonomija Sjedinjenih Država i Evrope, koje su se pokazale otpornijima nego što se očekivalo čak i s mnogo višim kamatnim stopama i šokom od ruske invazije na Ukrajinu.

Fond sada očekuje da će Sjedinjene Države, najveća svetska ekonomija, ove godine rasti za 1,6 odsto, što je pad sa 2,1 odsto 2022, ali više je u odnosu na rast od 1,4 odsto kojeg je MMF predvideo u januaru. Snažno američko tržište rada podržalo je stabilnu potrošačku potrošnju uprkos višim stopama zaduživanja za kuće, automobile i druge velike kupovine.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen podelila je u utorak optimističniji pogled i rekla da „ne bi preterala s negativizmom u vezi sa globalnom ekonomijom“, jer smatra da su se ssdruge zemlje „pokazale otpornim, a određeni broj zemalja sa tržištima u razvoju i sa nižim prihodima nastavlja da otporan rast“.

Za 20 zemalja koje koriste evro, MMF predviđa slab rast od 0,8 odsto. Ali i to označava blagi napredak u odnosu na januarsku prognozu. Iako je Evropa patila od rata i isključenja ruskog prirodnog gasa, iznenađujuće toplo vreme je smanjilo potražnju za energijom. I druge zemlje, uključujući Sjedinjene Države, bile su spretnije nego što se očekivalo u isporuci prirodnog gasa Evropi kako bi zamenio ruski.

Očekuje se da će Kina, druga po veličini svetska ekonomija, ove godine rasti za 5,2 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na januarsku prognozu MMF-a. Kina se oporavlja od kraja drakonske politike „nultog kovida-19“ koja je ljude držala kod kuće i ometala ekonomsku aktivnost.

U Velikoj Brtaniji, gde dvocifrena inflacija opterećuje kućne budžete, očekuje se da će se privreda ove godine smanjiti za 0,3 odsto. Ali čak i to je bolje u odnosu na pad od 0,6 odsto kojeg je MMF predvideo u januaru.

Među zemljama u razvoju, MMF je smanjio izglede za rast za Indiju, Latinsku Ameriku, Bliski istok, podsaharsku Afriku i manje razvijene zemlje Evrope. Predviđa se da će se ratom razorena ukrajinska ekonomija smanjiti za tri odsto.

Svetska ekonomija je pretrpela šok za šokom u poslednje tri godine. Prvo, kovid-19 je doveo globalnu trgovinu do skoro zastoja 2020. Zatim je usledio neočekivano snažan oporavak, podstaknut ogromnom državnom pomoći, posebno u Sjedinjenim Državama. Iznenađujuće snažan oporavak, međutim, izazvao je ponovno oživljavanje inflacije, pogoršano pošto je ruska invazija na Ukrajinu podigla cene energenata i žitarica.

Fed i druge centralne banke odgovorile su agresivnim podizanjem stopa. Inflacija se smanjuje, iako je i dalje znatno iznad ciljeva centralnih banaka. Inflacija je posebno nesavladiva u uslužnim delatnostima, gde nedostatak radnika vrši pritisak na povećanje plata i cena.

Više kamatne stope su izazvale probleme finansijskom sistemu koji se navikao na izuzetno niske kamate.

Banka Silicijumske doline je 10. marta propala posle katastrofalne poolitike koja se oslanjala na pad kamatnih stopa i zbog velikih gubitaka na tržištu obveznica, a vesti o tome su pogodile bankarstvo uopšte. Dva dana kasnije, regulatori su zatvorili njujoršku Signature banku. Po veličini ti neuspesi su bili drugi i treći po veličini u istoriji SAD. Očekuje se da će američke banke, posle problema, smanjiti kreditiranje, što bi moglo naštetiti ekonomskom rastu.