MMF: Inflacija na vrhuncu, privredni rast slab

Ipak, uprkos opreznim i upozoravajućim porukama, provejava i doza optimizma. Na primer, iako se prognozira usporavanje svetskog privrednog rasta sa 3,4 odsto prošle godine na 2,9 odsto u 2023, to je ipak za 0,2 procentna poena bolje nego što je stručnjacima Fonda delovalo u oktobru prošle godine.

Ipak, s obzirom na to da je istorijski (od 2000. do 2019) globalni privredni rast iznosio prosečno 3,8 odsto godišnje, ovih 2,9 odsto, kao i prognoza od 3,1 odsto za sledeću godinu ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se globalna ekonomija suočava.

Borba protiv inflacije i povećanje kamatnih stopa možda po prvi put sinhronizovano barem u naprednim ekonomijama, rat u Ukrajini i povratak Kovida 19 u Kini opterećivali su privredni rast prošle godine, a prva dva faktora opstaju i u ovoj godini.

I pored toga, navodi se u izveštaju MMF-a da je u trećem tromesečju 2022. ostvaren iznenađujuće dobar privredni rezultat i u SAD i u Evrozoni, kao i u najvećim rastućim ekonomijama.

Razlozi su uglavnom lokalni, ili veća lična potrošnja i investicije ili veća pomoć države nego što se očekivalo.

Na strani ponude, neka uska grla u lancima snabdevanja su otklonjena, a troškovi transporta su značajno smanjeni što je poguralo neke sektore, kao što je autoindustrija.

U četvrtom tromesečju najveće ekonomije su opet malo usporile u odnosu na prethodni kvartal, mada ne sve.

Recimo rast u SAD je veći nego što se očekivalo i to usled jake lične potrošnje koja se finansira iz štednje. Stopa štednje u SAD je najmanja u poslednjih 60 godina, uz istorijski nisku nezaposlenost.

Kako se navodi, već se pojavljuju znaci hlađenja ekonomija kao posledica zatezanja monetarnih politika, ali pun efekat povećanja kamatnih stopa neće se videti pre 2024. godine.

Inflacija deluje da j došla do vrhunca krajem trećeg tromesečja, cene goriva i sirovina su smanjene, ali u većini ekonomija bazna inflacija nije dostigla vrhunac.

Ekonomija u Evropi se pokazala otpornijom nego što se očekivalo, prema podacima o rastu u trećem tromesečju, što održava i fiskalne mere EU od 1,2 odsto BDP-a Unije pomoći domaćinstvima.

Pomoglo je i to što je Evropa uspela da diversifikuje snabdevanje gasom, ali još više topla zima, zbog čega je cena prirodnog gasa pala više nego što se očekivalo.

Ipak, podaci za četvrto tromesečje u Evropi ukazuje na to da se sektor proizvodnje i usluga smanjuje, a poverenje potrošača i očekivanja biznisa pogoršavaju.

Kada se analizira projekcija globalnog rasta, za njegovo usporavanje u ovoj godini su odgovorne razvijene zemlje.

Sa oko 2,7 odsto prošle godine njihov privredni rast će pasti na svega 1,2 odsto u ovoj godini, da bi se blago povećao na 1,4 odsto u 2024. godini. Čak 90 odsto razvijenih ekonomija imaće, prema oceni Fonda, usporavanje rasta u 2023. godini.

Prema procenama MMF-a najveće ekonomije izbeći će recesiju u 2023. godini.

To se pre svega odnosi na Nemačku kojoj je povećana projekcija za 0,4 procentna poena u odnosu na oktobarsku, taman da BDP jedva zabeleži pozitivnih 0,1 odsto rasta.

Isto važi za Italiju kojoj je umesto predviđanih -0,2 odsto, sada projektovano pozitivnih 0,6 odsto za ovu godinu.

ovo su dobre vesti i za Srbiju, s obzirom da su ove dve privrede i najveći trgovinski i investicioni partneri naše privrede.

Svetsku ekonomiju „izvući će“ ove godine i Kina za koju je poboljašn izgled sa 4,4 na 5,2 odsto u ovoj godini i SAD kojoj se porjektuje rast od 1,4 umesto prethodnih jedan odsto.

Za region rastuće i Evrope u razvoju kom pripada i Srbija, MMF predviđa bolji rast od oktobarske projekcije za 0,9 procentnih poena, na 1,5 odsto.

Na rezultate ovog regiona presudno utiče ruska ekonomija. Naime, MMF je promenio procenu za Rusiju, sa recesije od minus 2,9 odsto, sada se predviđa rast od 0,3 odsto u 2023. godini.

Ipak, svetska privreda našla se u kontradiktornoj situaciji gde bi faktori koji bi pogurali rast istovremeno uticali na sporiji pad inflacije zbog čega bi centrlane banke morale da budu još oštrije što opet utiče na ekonomsko usporavanje.

Ipak, najveći rizici da se godina završi lošije nego što su stručnjaci Fonda predvideli, a revizije poslednjih godina su redovna pojava, su sporiji oporavak Kine i to najviše zbog dešavanja sa Kovidom, kao i zbog krize na tržištu nekretnina.

Drugi veliki rizik je eskalacija rata u Ukrajini što bi najviše ekonomski pogodilo Evropu i siromašne zemlje.

Evropska skladišta gasa su napunjena i cena je sada pala, ali treba ih napuniti i za sledeću zimu. Takođe, obustavljanje izvoza žitarcija preko Crnog mora dovelo bi do njihovog poskupljenja što bi ugrozilo siromašne zemlje.

Nerazvijene zemlje su ugrožene i sa druge strane, rastom kamatnih stopa. Procenjuje se da je oko 15 odsto ovih zemalja u dužničkoj krizi, dok je 45 odsto u visokom riziku da upadne u dužničke probleme. Takođe i četvrtina rastućih ekonomija spada u rizične zemlje po pitanju duga.

Među rizicima je i fragmentacija sveta na blokove usled podele oko sankcija Rusiji, kao i potencijalni trgovinski rat Amerike i Kine.

Zato MMF preporučuje globalno spuštanje inflacije kao prvi prioritet, što znači dizanje kamatnih stopa sve dok se inflacija jasno ne počne smanjivati.