MMF: Mnoge ključne reforme u Srbiji spovedene, neke sa kašnjenjem

„Raspoloživi fiskalni prostor treba da se iskoristi za kapitalnu potrošnju, uz primenu rigoroznih postupaka selekcije i ocene kako bi se maksimalno podržao stabilan rast“, navela je misija MMF-a u saopštenju na kraju posete Srbiji povodom druge revizije u okviru novog savetodavnog aranžmana.

U cilju podrške rasta u srednjoročnom periodu preporuka MMF-a je da je neophodno stvaranje radne snage koja može u potpunosti da učestvuje u modernoj ekonomiji, zatim unapređenje poslovnog okruženja i jačanje korporativnog upravljanja u državnim i javnim preduzećima.

Po nalazima misije MMF-a, Srbija dogovoreni program sprovodi prema planu i svi kvantitativni ciljevi za kraj marta 2019. su ispunjeni.

„Većina reformskih ciljeva je realizovana, mada u nekim slučajevima uz kašnjenje“, navodi se u saopštenju misije MMF-a i dodaje da ono što je dogovoreno tokom druge revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom sredinom jula treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a.

Kako je istaknuto, posle suše u Srbiji 2017. godine, u 2018. privredni rast je zabeležio porast na 4,3 procenta, što je najviša stopa u poslednjih 10 godina. Fiskalna disciplina se održava – budžet opšteg nivoa države beleži suficit već dve godine uzastopce, a javni dug je opao za oko 15 procenata BDP-a od početka 2017. godine.

U isto vreme, nezaposlenost je nastavila da opada, a zaposlenost beleži kontinuirani rast, sa manjim udelom rada na crno. Inflacija se zadržala na niskom nivou i finansijski sektor je stabilan, sa udelom problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka od 5,5 procenata na kraju marta 2019. godine, što predstavlja najniži nivo od 2008. godine, navodi se u saopštenju misije MMF-a.

Ocenjeno je da je kratkoročna perspektiva i dalje pozitivna. Projekcije rasta u 2019. iznose 3,5 procenata, uz očekivano ubrzanje rasta tokom druge polovine godine zbog snažnih stranih direktnih investicija, daljih javnih investicija i očekivanog oporavka u zemljama trgovinskim partnerima. Inflacija će se kretati u okviru donje polovine ciljanog koridora, dok se očekuje umereno povećanje udela deficita bilansa tekućih transakcija u BDP-u, koji će i dalje biti potpuno pokriven stranim direktnim investicijama.

„Nedavna relaksacija fiskalne politike, sa ciljanim deficitom od oko 0,5 procenta BDP-a u 2019. i tokom srednjoročnog perioda, i dalje predstavlja primereno rešenje. Time se stvara određeni fiskalni prostor koji bi trebalo da bude rezervisan za kapitalne investicije, uz dalje smanjenje javnog duga. Nedavna povećanja investicione potrošnje su dobrodošla, ali javne investicije treba da budu bazirane na postupcima rigorozne selekcije i ocene kako bi se obezbedilo da maksimalno podstiču potencijalni rast. U isto vreme, tekuća potrošnja treba da ostane pod kontrolom“, preporučili su predstavnici MMF-a.

Ukazano je i da je relaksirani stav monetarne politike Narodne banke Srbije ispravan i da poslednjih godina podržava domaću tražnju i rast bankarskih kredita, dok je inflacija i dalje pod kontrolom. U uslovima čvrste makroekonomske stabilnosti, u srednjoročnom periodu postepeni prelazak na veću fleksibilnost deviznog kursa, uz očuvanje finansijske stabilnosti, mogao bi, kako je navedeno, da podrži dalji razvoj deviznog tržišta i unapredi dinarizacija.

Održavanje snažnih domaćih politika biće od presudne važnosti za jačanje otpornosti srpske ekonomije na spoljne faktore, smatra misija MMF-a i dodaje da ukoliko se negativni rizici po projektovani ekonomski rast realizuju, postoji prostor za delovanje automatskih fiskalnih stabilizatora i monetarna politika mogla bi da obezbedi podršku, pod uslovom da se inflacija zadrži na niskom nivou.

Stvaranje mogućnosti za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji biće neophodno da bi se obuzdao „odliv mozgova“, ističe se u saopštenju i dodaje da će mogućnosti da se kroz edukaciju i obuku studenti i radnici pripreme za modernu ekonomiju, kao i propisi koji izlaze u susret potrebama privrede, biti od presudne važnosti.

„Unapređenje klime za privatne investicije boljim pružanjem javnih usluga i smanjenje sive ekonomije treba da ostanu prioriteti vlade. Aktivnosti države na smanjenju svog učešća mogu da pomognu da se unapredi konkurencija i, u tom kontekstu, rešenost vlasti da privatizuju Komercijalnu banku je dobrodošla“, ocena je misije MMF-a kao da će razdvajanje osnovnih i sporednih delatnosti u Poreskoj upravi doprineti optimizaciji i modernizaciji te službe.

Planovi da se ponovo uvede fiskalno pravilo vezano za javni dug može, kako je prognozirano, da pomogne da se učvrsti kredibilitet, a puna implementacija reforme sistema zarada i ponovno uvođenje indeksacije penzija mogu takođe biti važni instrumenti koji će podržati fiskalnu disciplinu.

„Mere poreske politike za jačanje konkurencije, ubrzanje rasta i povećanje zaposlenosti treba da budu usmerene ka smanjenju poreskog opterećenja rada, posebno kada se radi o niskim zaradama“, navodi se u saopštenju misije MMF-a.

Preporučeno je jačanje aktivnosti u borbi protiv korupcije, kao i da nedavno usvojen zakon o konverziji hipotekarnih kredita u švajcarskim francima, uz budžetsku podršku, ne treba da uvede presedan za rešavanje sporova u privatnom sektoru.

„Unapređenje upravljanja i efikasnosti u državnim preduzećima može uticati na ubrzanje privrednog rasta“, navela je misije MMF-a koja je ocenila da je ukupan sektor državnih preduzeća sada profitabilan, ali da još toga može da se uradi, poput objave kompletnog spiska državnih preduzeća, usvojanja vlasničke politiku, imenovanja trajnog profesionalnog rukovodstva i unapređenja kapacitete za analizu fiskalnih rizika koji proističu iz državnih preduzeća.