MMF: Najteže tek dolazi, mnogima će 2023. izgledati kao recesija

Razlog je s jedne strane monetarno zatezanje centralnih banaka kako bi se obuzdala inflacija, a s druge šokovi na strani ponude poput rasta cena energije i hrane usled rata u Ukrajini i kovid zaključavanja u Kini.

Prema rečima Pjer Olivijea Goranšoa, ekonomskog savetnika u MMF-u, najteže tek dolazi i za mnoge ljude 2023. godina će izgledati kao recesija.

Ako izuzmemo pandemiju i svetsku finansijsku krizu ovo su najslabiji izgledi sa svetsku ekonomiju još od 2001. godine i odražavaju značajno usporavanje velikih privreda.

To se odnosi na kontrakciju BDP-a Sjedinjenih Američkih Država u prvoj polovini ove godine i kontrakciju privrede evrozone u drugoj polovini godine, kao i na produžena zakjučavanja delova Kine i njhove probleme u građevinskom sektoru.

U drugom tromesečju ove godine svet je zabeležio međugodišnji ekonomski pad, doduše od svega 0,1 odsto.

U odnosu na prognozu iz aprila, prema ovoj prognozi 143 zemlje imaće slabiji privredni rast u sledećoj godini.

Prema scenariju MMF-a neće doći do globalne recesije, ali je u 31 zemljoj očekivana tehnička recesija, odnosno pad BDP-a u dva uzastopna kvartala.

Za Srbiju MMF projektuje privredni rast od 3,5 odsto ove godine i 2,7 odsto naredne godine.

Procenjuje se da će međugodišnja inflacija u decembru u Srbiji biti 12,5 odsto što ukazuje da u Fondu očekuju lagani pad inflacije od septembra, da bi se sledeće godine prepolovila na šest odsto.

Prognozira se i nezaposlenost od 9,9 odsto ove godine i 9,7 odsto sledeće.

Prema procenama MMF-a zbog smanjenja rasta BDP-a će do 2026. godine biti akumuliran gubitak ili izgubljeni rast od tri odsto, što je dvostruko više od ranije procenjenog. Polovina toga otpada na usporavanje velikih ekonomija, Kine, SAD, evrozone i Rusije.

Globalna inflacija porašće sa 4,7 odsto prošle godine na 8,8 odsto u 2022, ali se potom očekuje pad na prosečnih 6,5 odsto u 2023. godini.

Rizici da se ove projekcije i ostvare su kako se navodi u Svetskim ekonomskim izgledima koje je juče MMF objavio su neuobičajeno veliki i većinom na dole.

Neki od rizika su greške u procenama monetarnih politika u vezi sa smanjivanjem inflacije ili divergentno kretanje najvećih ekonomija koje može uzrokovati dalje jačanje dolara.

Daljnji šokovi na tržištima hrane i energije mogli bi produžiti trajanje inflacije, a pooštravanje uslova na finansijskim tržištima moglo bi da izazove dužničke probleme kod zemalja u razvoju.

Prekid isporuka ruskog gasa Evropi bi smanjio ekonomske rezultate Evrope, a ponovno rasplamsavanje Kovida bi dodatno smanjilo svetski privredni rast.

Sve te rizike MMF je prikazao kao šanse od 25 odsto da rast globalnog BDP-a sledeće godine bude ispod dva odsto.

U svakom slučaju „za mnoge će 2023. godina izgledati kao recesija“, poruka je izveštaja Fonda.

Tri ključna faktora koja utiču na ekonomske izglede su odgovor monetarne politike na povećanu inflaciju, efekat rata u Ukrajini i uticaj zaključavanja zbog kovida kao i prekidi u lancima snabdevanja.

Inflacija je u 2022. godini dostigla najviši nivo od 1982. godine. Iako je inflacija raširena na ceo svet, iznadprosečno pogađa zemlje u razvoju i to one najsiromašnije.

U ovim zemljama do polovine dohotka ide na hranu. U SAD je inflacija u avgustu dostigla 8,3 odsto, u evrozoni 10 odsto, a UK 9,9 odsto.

U rastućim ekonomijama u trećem tromesečju očekuje se da inflacija dostigne prosečno 11 odsto što je najviše od 1999. godine.

Kada se isključe cene hrane i energije, međugodišnja globalna bazna inflacija biće u četvrtom kvartalu 6,6 odsto.

Mimo ovog trenda je Kina gde se zbog hlađenja ekonomije smanjuje i bazna inflacija.

Otkud tolika inflacija u razvijenim zemljama, mnogo veća od očekivanja svih, pa i MMF-a?
Analitičari Fonda zaključuju da je u 2021. godini višak tražnje dominantan faktor, nakon obimnih državnih paketa pomoći tokom pandemija.
Međutim, u 2022. se pojačava uloga šokova na strani ponude, posebno u Evropi zbog rata u Ukrajini.

Kako bi se sprečila inflacija centralne banke su reagovale brzim povećanjem kamatnih stopa.
FED je od početka 2022. podigla kamatu za tri procentna poena, Banka Engleske je povećala za dva poena, a ECB za 1,25 procentna