MMF: Od 1. aprila struja skuplja za 15 odsto

Na pitanje da li bi zbog dobrih fiskalnih pokazatelja Srbije MMF-u sada bilo prihvatljivo da odustane od poskupljenja struje, Kim je bio izričit da je i taj scenario pokriven memorandumom, te da će država sve što zaradi preko plana, morati da sačuva i iskoristi za vraćanje dugova.

Kim je time jasno pokazao da nema mesta tvrdnjama premijera Aleksandra Vučića, iznetim dan ranije, da dobri fiskalni rezultati države (suficit u prva dva meseca) daju osnova da Vlada sa Fondom razgovara o tome da se odustane od poskupljenja struje.

– Ne znam šta je juče o tome rekao premijer, tako da ne mogu da komentarišem njegovu izjavu, ali ovo smo dogovorili – dodao je Kim.

Štaviše, Kim je precizirao da je memorandumom predviđeno da struja poskupi još jednom sledeće godine, ako to bude potrebno. A ako i u 2016. budemo imali bolje rezultate od očekivanih, MMF će razmotriti da deo novca bude iskorišćen za investicije, dok će sve ostalo opet morati da ode na vraćanje dugova.

Po pitanju smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, MMF-ov predstavnik je rekao da ako „prirodni odliv“ radnika bude veći od predviđenog (recimo kroz penzionisanje), Vlada će moći da smanji broj otkaza, a da i dalje ispoštuje predviđenu cifru od pet odsto smanjenja radne snage u javnom sektoru.

Nakon što je premijer defakto demantovan, na panelu nazvanom „Makroekonomski okvir: Od ekonomije zavisne od duga i uvoza do ekonomije u dinamičkoj ravnoteži“, na red je došla kritika Narodne banke Srbije – bivši guverner Dejan Šoškić direktno je optužio aktuelno rukovodstvo centralne banke za ciljanje kursa dinara.

– Kada imate nisku inflaciju, niska inflaciona očekivanja i recesiju, kao što mi to sve imamo, onda bi u režimu ciljanja inflacije, a to je naš režim, po svim pravilima trebalo da relaksirate monetarnu politiku. To je osnovno znanje. Ali, NBS se u poslednjih par godina bavi ciljanjem kursa – bio je izričit Šoškić. Inače, relaksiranje monetarne politike znači smanjenje kamatnih stopa, što bi ulaganje u dinare učinilo manje privlačnim pa bi „beg iz dinara“ doveo do pada kursa naše valute.

Šoškić, inače, nije usamljen u svom mišljenju, pošto je i MMF u memorandumu konstatovao da je NBS donedavno „čvrsto upravljala kursom“ dinara.

Bivši guverner, koji se posle napuštanja funkcije vratio profesuri na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao je i da je posao države, odnosno Ministarstva finansija, NBS i matičnih kuća inostranih banaka koje posluju u Srbiji da sistemski reše problem teško naplativih kredita (NPL), jer njihov visok nivo sprečava banke da više nude kredite privredi i primoravaju NBS da zahteva veće rezervacije za gubitke od banaka, što opet podiže kamate na nove kredite i tako ih čini nedostupnijim preduzetnicima.

Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju i bivši državni sekretar Ministarstva finansija, izneo je potpuno drugačiji pogled na stanje javnih finansija od državnog.

– Srbija je prema dinamici rasta javnog duga druga posle Rumunije. Javni dug je u februaru dostigao 75 odsto BDP-a, mada je to najviše rezultat jačanja dolara. Prosečne kamate koje Srbija plaća su od 2008. do 2014. porasle sa 2,5 na 4,7 odsto. Da su nam kamate ostale na nivou iz 2008, imali bismo 1,5 milijardu evra manje rashoda, što je cela fiskalna konsolidacija za naredne tri godine. Naš problem je što su naši rashodi suštinski nepromenjeni u odnosu na 2012. uprkos fiskalnoj konsolidaciji – rekao je Radosavljević.

On je ocenio da nedostatak direktnih stranih investicija govori da neće biti rasta ni u narednom periodu. Zato bi po njemu, brzo trebalo povećati efikasnost javnih preduzeća, ali te uštede ne bi trebalo da se koriste samo za smanjenje deficita budžeta nego za rasterećenje privrede. Radosavljević se podsetio i programa po kojem je država oslobodila poslodavce plaćanja poreza za sedam radnika, ako zaposle njih deset, upitavši se da li iko zna kakvi su rezultati tog programa. „Država treba da prati rezultate svih svojih mera“, dodao je.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verhejen poručio je vlasti da je fiskalna konsolidacija esencijalna, ali da neće biti uspešna ako ne bude privrednog rasta.

– Svi znamo sve o deficitu, ali rast je daleko teža zagonetka. Premijer je rekao da ovde nema projekata i ideja, ali postoji mnogo projekata i ideja koji su već u postupku, ali se ne implementiraju. Na tome treba raditi. U mestima kao što su Vladičin Han ili Negotin, jedan od najvećih problema za privlačenje investicija upravo je udaljenost od autoputa. Zato treba raditi na izgradnji – ocenio je Verhejen.

Na drugom jučerašnjem panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, „Nacionalna strategija ekonomskog i socijalnog razvoja: Srbija 2015 – 30“, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kritikovala je malu zastupljenost predstavnika malih i srednjih preduzeća na tom skupu, kao i generalno u raspravama o formulisanju ekonomskih politika, napomenuvši da će upravo ovaj sektor biti generator zaposlenosti, kakva nam je potrebna, a ne velike firme, koje su ponajviše zastupljene na Kopaoniku. Ona je takođe kritikovala isuviše malu zastupljenost predstavnika privrede iz domena razmenljivih dobara, koja su Srbiji takođe neophodna kako bi generisala privredni rast i izvoz koji je osnov naše ekonomske politike.

– Nema razvojne vizije za Srbiju bez razvoja malih i srednjih preduzeća. Jer oni čine gro privrede i jer rast zaposlenosti na kraju zavisi od njih. Srbija se može razviti samo preko razmenljivih dobara i usluga, odnosno onih delova koji se mogu pretvoriti u izvoz. Izvoz danas raste najviše zahvaljujući MSP sektoru. Ali, predstavnici tog sektora danas ovde uglavnom nisu prisutni. Takođe, izbrojala sam 21 panelistu iz nerazmenljivih, a samo 15 iz razmenljivih sektora – rekla je Udovički.

Sertić: Sudbina Telekoma biće poznata do leta

Vlada očekuje da će za ceo Telekom Srbije dobiti između dve i 2,5 milijarde evra, kada bude prodala to preduzeće – izjavio je juče u pauzi između panela na Kopaonik biznis forumu ministar privrede Željko Sertić. On je dodao da Vlada radi na prodaji tog preduzeća i da će do juna ili jula biti tačno poznato kako će biti sprovedena prodaja i kako će se Telekom dalje razvijati.

Prvo železara pa petrohemijski kompleks

Do subote će biti poznato ko se sve prijavio za konkurs za menadžerski ugovor za Železaru i državi ostaje da reši pitanje celog petrohemijskog kompleksa, što „u praksi nije lako uraditi, čak i kad postoji rešenje u teoriji“. Samo kao primer, čim neko podnese zahtev Agenciji za restituciju, obustavlja se postupak privatizacije. A od 512 preduzeća koja treba privatizovati, samo njih nekoliko ima potpuno rešeno pitanje imovine – rekao je ministar privrede Željko Sertić.

Između akciza i skupljih kilovata

Iako je Vlada Srbije obavezna da do 1. aprila poveća cenu struje, Elektroprivreda Srbije još nije podnela nikakav zahtev za poskupljenje Agenciji za energetiku. Uz to, da bi struja poskupela, javnost o tome po zakonu mora da bude obaveštena bar 15 dana unapred, što znači da će državi biti vrlo teško da ispoštuje ovaj rok, ako bude nameravala da ispoštuje i sopstvene zakone. MMF-u nije bitno da li će do poskupljenja struje doći preko povećanja akcize ili preko skupljeg kilovata, ali to jeste bitno i EPS-u i Vladi. Prema nezvaničnim informacijama, trenutna „radna verzija“ je da će akciza biti osam odsto, a rast cene kilovata sedam procenata, šo je pogoršanje u odnosu na prvi predlog po kojem je akciza trebalo da bude samo pet odsto. Uz to, EPS će državi morati da plaća i PDV na akcizu, a pošto dobar deo preduzeća i institucija iz javnog sektora ne plaća struju, to će za EPS predstavljati čist, dodatni gubitak. Moguće je i da struja neće poskupeti tačno 1. aprila, što bi vlast mogla da iskoristi da pokaže kako donosi odluke nezavisno od MMF-a, ali nema nikakve sumnje da će do poskupljenja doći pre nego što misija Fonda stigne u Srbiju u maju.