MMF: Srbija ove godine raste 3,9 odsto, a sledeće 4,1 odsto

Ipak, unutar razvijenih zemalja karte su se promešale, pa je Fond povećao rast BDP-a SAD-a na 2,8 odsto, dok je rast evrozone pao na 0,8 odsto. Unutar EU, Nemačkoj se prognozira stagnacija nakon prošlogodišnje recesije.

Za zemlje u razvoju MMF prognozira rast ove, kao i naredne godine od 4,2 odsto. Privredni rast ove grupe zemalja, ali i sveta vuku Kina, kojoj je smanjena projekcija na 4,8 odsto ove godine i Indija sa sedam odsto.

Stručnjaci MMF-a Evropi prognoziraju privredni rast od 1,7 odsto i ove i naredne godine, ali on neće doći iz razvijenog dela Evrope.
Za ovu godinu očekuje se daće četiri zemlje EU završiti u recesiji uz nulti rast najveće evropske ekonomije, Nemačke.

Ako izuzmemo Maltu, kojoj Fond predviđa rast od pet odsto ove i četiri odsto naredne godine, najbrži privredni rast u Evropi imaće – Srbija.

Prema MMF-u, ove godine naša ekonomija će rasti po stopi od 3,9 odsto, a sledeće 4,1 odsto. Prema njihovim očekivanjima, u Evropi samo Srbija će u 2025. imati rast veći od četiri odsto.

Što se tiče inflacije, Fond očekuje da će prosečna inflacija ove godine biti 4,5 odsto, a sledeće 3,6 odsto. U evropskim okvirima to je visoka stopa inflacije, mada manja nego u Rumuniji ili Poljskoj na primer.

Očekuje se da će nastaviti rast deficita tekućeg računa. Ove godine on će iznositi 4,2 odsto BDP-a, nakon 2,6 odsto prošle godine. U 2025. procenjuju deficit na 4,8 odsto BDP-a.

Što se tiče nezaposlenosti, ona će se kretati oko devet odsto, što je među višim u Evropi, iza Grčke i Španije, ako ne računamo Tursku i ratom pogođenu Ukrajinu.

MMF je predstavljajući izveštaj ocenio da je inflacija uglavnom pobeđena i da će do kraja naredne godine na globalnom nivou biti u proseku 3,5 odsto, što je manje od proseka u periodu od 2000. do 2019. godine.

Oni takođe zaključuju da je uprkos monetarnom zatezanju zbog inflacije, svetska ekonomija pokazala otpornost.

Međutim, rizici se nadvijaju nad svetskom ekonomijom. To se pre svega odnosi na regionalne konflikte i prekomerno zadržavanje čvrste monetarne politike. Svetskoj privredi preti i moguća nestabilnost na finansijskim tržištima koja bi mogla da pogodi tržišta javnog duga. Na kraju, veće usporavanje kineske ekonomije i eskalacija protekcionističkih politika takođe predstavljaju pretnju ekonomiji.

I dok upozorava na opasnost od previše oštre monetarne politike, glavni ekonomista Fonda Pjer Olivije Gurinša, poručuje i da je, nakon godina labave fiskalne politike, vreme da se ona zategne, da se javni dugovi dovedu pod kontrolu i uspostave fiskalni baferi.

Fond upozorava i da Kina i SAD nisu ni doneli planove za obuzdavanje svog duga, dok se kod drugih vidi povećanje deficita uprkos postpandemijskim planovima da se dug smanji.