MMF: Srbija će ove godine zabeležiti rast od pet odsto

Što se tiče Srbije, prognoze za ovu godinu im se poklapaju, jer predviđaju privredni rast od pet odsto. Što se tiče naredne godine MMF je nešto optimističniji od Svetske banke i prognozira privredni rast od 4,5 odsto. Stručnjaci Fonda su u prolećnim projekcijama znatno optimističniji nego u oktobru prošle godine, pa je projekcija rasta svetske ekonomije za ovu godinu povećana za 0,8 poena na šest odsto.

U poređenju sa okruženjem, odnosno regionom „rastuće Evrope“ Srbija ne stoji loše. Sa procenom rasta od pet odsto nalazi se iza Crne Gore koja je prošle godine zabeležila stravičan pad od 15 odsto, Turske i Rumunije kojima Fond prognozira šest odsto veći BDP u ovoj godini, a ispred Hrvatske, Bugarske i Mađarske čiji rast se ove godine prognozira u rasponu od 4,7 do 4,3 odsto i na istom nivou kao Albaniji. U sledećoj godini u MMF-u očekuju sporiji rast srpske privrede nego u Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.

Što se tiče inflacije, kao i u većini drugih ekonomija očekuje se stabilan nivo cena na nivou od 2,2 u ovoj do 2,4 odsto u sledećoj godini. S druge strane, deficit tekućeg računa će prema procenama MMF-a iznositi 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda nakon prošlogodišnjih 4,3 odsto usled smanjene trgovinske razmene zbog pandemije. U regionu, veći deficit imaće samo Crna Gora i Albanija, a i u celoj Evropi malo je zemalja sa većim deficitom.

Što se tiče nezaposlenosti, Srbija se prema procenama Fonda nalazi u grupi zemalja sa dvocifrenom stopom nezaposlenosti u kojoj se u Evropi nalaze još uglavnom turističke zemlje Turska, Grčka, Španija i Italija. Za ovu godinu Fond prognozira nezaposlenost od 13 odsto, a u sledećoj tek blago smanjenje na 12,7 odsto.

MMF, kao i Svetska banka dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, daje projekcije svetske ekonomije, a ekonomista Libeka Mihailo Gajić ističe da često dolazi do revizija ovih projekcija jer je teško predvideti krize.

„Naša Vlada je još optimističnija od MMF-a i pravila je budžet uz pretpostavku rasta od šest odsto u ovoj godini. Jedan od razloga tako visoke stope rasta je niska osnovica zbog recesije svetske privrede prošle godine. Naša recesija je bila plitka, samo minus jedan odsto, pa rast od pet odsto ne može biti posledica samo toga. Ako se isključi uticaj pada prošle godine dolazimo do privrednog rasta na nivou onog što je ostvareno u 2018. i 2019. godini, od oko četiri do 4,5 odsto“, objašnjava Gajić.

Prema njegovim rečima ovome će doprineti pre svega visoke investicije u infrastrukturu, koje onda privlače i privatne investicije.

„Međutim, kod nas se često ti projekti loše planiraju, dugo traju i često budu neisplativi, kao što je po svoj prilici sa prugom Beograd – Budimpešta, za koju će samo za otplatu kamata biti potrebno da zarađuje 10 miliona evra godišnje“, napominje Gajić.

Priča o BDP-u je prethodnih godina dominirala među ekonomskim temama, njegov rast kao „najveći“ u Evropi je ponovljen nebrojeno puta. Međutim, način njegovog obračuna prema mišljenju Milorada Filipovića, profesora na Ekonomskom fakultetu, dovodi u pitanje koliko on zaista pokazuje nivo razvoja jedne ekonomije.

„Procene MMF-a i Svetske banke se zasnivaju na podacima Zavoda za statistiku, a u obračun BDP-a ulazi sve i svašta. Recimo, bruto dodata vrednost obuhvata korupciju, uvećane cene na tenderima. Ako je recimo kilometar autoputa kod nas 40 ili 50 odsto skuplji nego u okruženju, ta viša cena će napumpati BDP. Uopšte, u BDP ulaze i stvari kao što je rad maloletne dece koji je zabranjen konvencijama UN ili zagađenje životne sredine koje nije uračunato u cenu. Recimo EPS prodaje jeftinu struju, a s druge strane taloži gomile otpada i emituje štetne gasove u vazduh. Mnogi kod nas glorifikuju BDP, ali on pokazuje rast, ali ne i razvoj jedne zemlje“, napominje Filipović dodajući da je studija Svetske banke pokazala da je dugoročni privredni rast Srbije sa ovakvim privrednim i institucionalnim ambijentom oko 3,5 odsto, a mogao bi biti šest ili sedam kada bi se sprovele sve reforme, pre svega u pravosuđu, borbi protiv korupcije, obrazovanju…

Finansijska podrška države spasila ekonomiju

Prema procenama MMF-a pad ekonomske aktivnosti je bez presedana po brzini i ujednačenosti u celom svetu, ali mogao je biti tri puta veći da nije došlo do ogromne finansijske podrške vlada svojim ekonomijama. Fond je popravio prognozu za 2021. godinu za 0,8 poena i 0,2 poena za 2022. zbog dodatne fiskalne podrške velikih ekonomija i oporavka zahvaljujući vakcinaciji u drugoj polovini godine. Ipak, pandemija je ostavila veliki danak jer je oko 95 miliona ljudi palo ispod linije siromaštva u 2020. godini. Iza procena za ovu i narednu godinu stoji velika neizvesnost pre svega u pogledu kretanja zdravstvene krize, efikasnosti vakcina protiv novih sojeva kovida, efikasnosti državnih politika u otklanjanju ekonomskih šteta, kao i od razvoja finansijskih uslova i cena sirovina, navodi se u aprilskim Izgledima svetske ekonomije MMF-a.