MMF: Srpske vlasti izrazile interesovanje za novi program

Srbija je početkom januara okončala sa MMF program podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI ), a koji je odobren jula 2018. godine na period od 30 meseci, bez predviđenog povlačenja finansijskih sredstava.

„Za novi aranžman sa Fondom biće potreban ne samo sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i ambiciozna reformska agenda koju bi MMF mogao da odobri i podrži“, kaže za Biznis.rs  šef Kancelarije MMF za Srbiju Sebastian Sosa,.

Sosa konstatuje da je Srbija jedna od nekoliko zemalja u regionu koja se nije obraćala Fondu za finansijsku pomoć tokom trajanja pandemije kovid-19.

„Trošak finansijskog odgovora na krizu, zajedno sa padom prihoda usled pada privrednih aktivnosti, doneli su fiskalni deficit od gotovo devet odsto BDP u 2020. godini. Međutim, Srbija je uspela da podmiri svoje veće potrebe za finansiranje preko tržišta obveznica, međunarodnom i domaćem. Posle kratkog perioda pogoršanja uslova za finansiranje u aprilu prošle godine, Srbija je već početkom maja uspela da se vrati na međunarodno tržište, emitovanjem evroobveznica u vrednosti od dve milijarde evra“, kaže Sosa.

„U decembru 2020. godine uspešno je emitovana i serija desetogodišnjih evroobveznica, vredna 1,2 milijarde dolara, sa relativno niskom kamatnom stopom. Potražnja lokalnih banaka u Srbiji za državnim hartijama od vrednosti oporavila se od maja, međunarodne finansijske institucije, ne samo MMF, nude značajna sredstva za finasiranje, a tu su i bilateralni zajmovi. Gledajući eksterni sektor, potrebe platnog bilansa Srbije su ostale pod kontrolom, uprkos naglom smanjenju doznaka i direktnih stranih investicija. Devizne rezerve su, zapravo, ostale uglavnom stabilne tokom 2020. godine“, kazao je Sosa.

Pad privrednog rasta u 2020. godine je među najnižim u Evropi, a Sosa objašnjava da za to ima više razloga.

„Nedavna procena je da će pad realnog BDP u 2020. godini u Srbiji biti samo 1,1 odsto. To je uslovljeno, pre svega, snažnim rastom sa kojim je Srbija u krizu ušla – taj rast je u prvom kvartalu 2020. godine bio 5,2 odsto u odnosu na isti period 2019. godine. Drugo, struktura srpske ekonomije je takva da ima skroman udeo sektora u kojima su međuljudski kontakti intenzivni, kao što je turizam i relativno visok udeo poljoprivrede i prehrambene industrije, koji su u pandemiji manje pogođeni. Konačno, značajan je i odgovor države koja je podržala preduzeća i očuvanje radnih mesta. Međutim, uprkos tom nižem padu ekonomske aktivnosti u ovoj godini, uticaj pandemije je i dalje značajan, pa su projekcije da će realni BDP u 2022. godini biti za četiri procenta niži od projekcija koje su date pre kovid-19 krize“, naglašava Sosa.

Sosa dodaje i da je, uz podršku Fonda, Srbija sprovela ozbiljne korake u smanjenju ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.

„Fiskalni paket koje su usvojile srpske vlasti je jedan od najvećih u odnosu na uporedive zemlje Evrope. Paket podrazumeva povećanje davanja za zdravstvo, subvencije za zarade, novčane transfere svim punoletnim građanima, kao i šemu državnih garancija za bankarske zajmove malim i srednjim preduzećima. Centralna banka smanjila je referentnu kamatnu stopu, upumpala likvidnost u bankarski sektor i uvela moratorijum na otplatu zajmova. Istovremeno, reforme kojima je cilj jačanje upravljanja državnih preduzeća i osnaživanje tržišta kapitala su odložene. Nisu sprovedene ni reforme zapošljavanja u javnom sektoru, kao ni reforme sistema zarada državnih službenika“, izjavio je šef misije MMF u Srbiji.