MMF upozorava: Program uspeo, ali nemojte se opuštati

“U Srbiji kao i u drugim zemljama u prošlosti, nakon uspešnog programa dolazilo je do opuštanja u makroekonomskim politikama, usporavanju u reformama i na kraju do ponovne pojave neravnoteža”, upozorava MMF u svom juče objavljenom izveštaju.

Na kraju trogodišnjeg programa (ističe u februaru 2018) u MMF-u su zadovoljni time što je realni rast BDP-a bio veći od očekivanog, povećanjem poverenja u finansijski sektor, kao i velikim fiskalnim prilagođavanjem, što je dovelo do smanjenja javnog i spoljnog duga Srbije. MMF je osim brojkama zadovoljan i strukturnim reformama, mada upozoravaju na rizike koji proističu iz nezavršenih reformi javnih i državnih preduzeća. Prema izveštaju, osim onog što je predviđeno budžetom, više neće biti državne pomoći za državna preduzeća uključujući Srbijagas, Petrohemiju, MSK, Azotaru, RTB Bor i Resavicu.

Kada se radi o obavezama, u izveštaju se ističe pozitivan efekat objavljivanja 20 najvećih dužnika EPS-u i Srbijagasu, kao i odluka da Srbijagas isključuje sa mreže neplatiše. Ono što nije rešeno, a što su navodno vlasti navele da rešavaju jesu dugovi nekih državnih preduzeća, zdravstvenih institucija i lokalnih samouprava za energiju, kao i dugovi državnih apoteka i zdravstvenih ustanova za lekove.

Među rizicima koje treba pratiti u izveštaju je naveden rast keš kredita stanovništvu, s obzirom da ovi krediti rastu stopom većom od 10 odsto.

Takođe, problem sa državnim i javnim preduzećima mogao bi opet da plane u slučaju promene cena sirovina na međunarodnom tržištu. To se pre svega odnosi na visoke cene bakra zbog kojih je RTB Bor ove godine likvidan i plaća redovno obaveze.

S druge strane, pozitivno je što bi privredni rast u narednim godinama mogao biti veći od očekivanog nakon što prođu efekti ovogodišnje suše. Takođe, rizik za naredni period dolazi i spolja, kako iz negativnih dešavanja u regionu, tako i od velikih oscilacija na međunarodnim tržištima.

U izveštaju se navodi da su srpske vlasti priznale problem u kom se nalazi Elektroprivreda Srbije, što je osim vremenskih uslova imalo za posledicu pad proizvodnje električne energije u prvom polugodištu ove godine. Ovog meseca bi trebalo da se održi prvi zajednički sastanak predstavnika Srbije sa predstavnicima Svetske banke i ERBD-a oko korporativnog upravljanja kompanijom. Takođe, cilj smanjenje broja zaposlenih za 1.000 bi trebalo da bude ispunjen.

Petrohemijski kompleks Petrohemija kojoj je otvoren UPPR u septembru, zatim MSK za koju je raspisan tender nedavno, kao i Azotara ostaju veliki problemi za državu. Mada Petrohemija plaća redovno svoje obaveze, Azotara je od jula nastavila da gomila obaveze i prema Srbijagasu i prema privatnim dobavljačima.

Vlasti su obavezale da ukoliko do kraja marta 2018. godine ne nađu strateškog investitora za Azotaru preduzeće ide u stečaj. Takođe su najavili i da privatizacija Petrohemije počne u prvoj polovini godine.

Jedan od najvećih uspeha, a pesimističniji bi rekli i jedini uspeh u reformi javnih preduzeća jesu Železnice Srbije. U 2016. godini smanjen je broj zaposlenih za 3.146, a u ovoj godini je isplaćeno 2,7 milijardi dinara za otpremnine još 2.394 ljudi iz Železnice.

Priča sa Resavicom se nastavlja i naredne godine i kao i za ovu najavljuje se zatvaranje četiri najnerentabilnija rudnika. Resavica je od januara do septembra nagomilala 240 miliona dinara duga prema EPS-u.

MMF prognozira privredni rast Srbije u 2018. i 2019. godini na 3,5 odsto, a najveći doprinos daće investicije i domaća tražnja. Inflacija će se kretati oko tri odsto, a deficit tekućeg računa oko četiri odsto u naredne dve godine. Takođe je utvrđeno da su neplaćene obaveze države povećane i da su bile iznad planiranog programom, a to se pre svega odnosi na neke neplaćene obaveze Ministarstva pravde. 

Budžetski suficit zbog većih prihoda i manjih investicija

Od 2014. do 2017. godine godine država je smanjila budžetski deficit za ukupno šest odsto BDP-a, a prilagođavanje samo u 2017. koja će završiti sa malim suficitom iznosiće 1,5 odsto BDP-a. Ovo je postignuto većim javnim prihodima sa pozitivne, ali i zbog manjih kapitalnih investicija sa negativne strane.

U MMF-u ističu da je od kraja 2014. do septembra 2017. smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 28.600, mada je istovremeno zaposleno na određeno i na ugovore oko 16.200 ljudi. U Fondu smatraju da bi svaki višak u budžetu naredne godine trebalo usmeriti na infrastrukturu i smanjenje javnog duga, tako indirektno upozoravajući vladu da dalje ne povećava plate mimo planiranog.