MMF: Veće penzije od sledeće godine

Za razliku od državnih zvaničnika koji su poslednjih meseci govorili o nekakvom povećanju plata i penzija u septembru, Sebastijan Sosa, predstavnik MMF-a u Srbiji je na predstavljaju izveštaja Fonda, isključivo govorio o povećanjima od sledeće godine, odnosno o onome što će se naći u budžetu za 2019. Prema njegovim rečima, s obzirom da se procenjuje da će nominalni BDP Srbije u narednim godinama rasti po stopi od 6,5 do sedam odsto, upravo toliko ima prostora za povećanje plata u javnom sektoru i penzija.

Vlada je u pismo o namerama upućenom predsednici MMF-a Kristin Lagard istakla i da je vreme da se završi sa privremenim zakonom o smanjenju penzija. Sosa je ocenio da je to i savet MMF-a, ali i da država traži način da zajedno sa ukidanjem ovog zakona dodatno poveća najmanje penzije.

Takođe, novi aranžman podrazumeva u naredne dve, tri godine talas privatizacija državnih preduzeća. Naime, Vlada se u pismu o namerama obavezala se da će što privatizacijom što stečajem konačno rešiti pitanje nekadašnjih društvenih preduzeća.

Tako je u toku drugi tender za Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK), a ukoliko na njemu ne nađu kupca, raspisaće i treći do kraja septembra ove godine. Za Azotaru je predložen stečaj s obzirom da se na tender u martu niko nije javio, a do kraja septembra biće raspisan i tender za Petrohemiju. Pre nekoliko dana raspisan je tender za RTB Bor, koji u ovom trenutku redovno izmiruje obaveze.

U narednih mesec dana trebalo bi da se na dobošu nađe i PKB, a ceo proces privatizacije bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Srpske vlasti su objavile nameru i da početkom sledeće godine krenu u privatizaciju Komercijalne banke, druge po veličini na tržištu. Do polovine sledeće godine trebalo bi da bude raspisan tender, a do kraja 2019. da Komercijalna pronađe i novog vlasnika. Od oko 500 preduzeća koja su bila u portfoliju Agencije za privatizaciju do aprila ove godine njih 300 je završilo u stečaju i nešto više od 50 ih je privatizovano u poslednje 3,5 godine. Oko 33.500 ljudi iz ovih preduzeća je uzelo otpremnine, a ostalo je da se reši još 114 firmi u kojima radi oko 45.000 radnika.

Takođe, do kraja ove godine država je najavila gašenja dva rudnika iz kompleksa Resavica.

Ovo je samo deo programa koji su Vlada i MMF spremili za narednih 30 meseci sa glavnim ciljem da se zadrži fiskalna i makroekonomska stabilnost i da se uz to pogura privredni rast. MMF prognozira da će se ove godine ekonomija povećati za 3,5 odsto, ali da bi se dostigle stope rasta od recimo pet odsto kako je objasnio Sosa Srbija će morati da se reformiše na više frontova.

„Teško je reći šta je najvažnije, jer da bi se ostvario visok rast potrebno je sve reforme sprovesti. To znači i reformu Poreske uprave, sistem plata u javnom sektoru, da se povećaju javne investicije, ali i da se poveća produktivnost cele ekonomije. S obzirom da je produktivnost u neformalnom sektoru manja nego u formalnom, potrebno je što više ekonomije prevesti iz neformalnog u formalni sektor. Potrebno je sprovesti i reforme javnih preduzeća. Za sve ovo pretpostavka je održavanje makroekonomske stabilnosti i fiskalne discipline“, rekao je Sosa.

On je ocenio da će u 2018. godini Srbija zabeležiti suficit od 0,6 odsto BDP-a, a od 2019. godine u planu je deficit od oko 0,5 odsto BDP. Ovo ostavlja prostor da se javni dug smanji na nivo ispod 50 odsto BDP-a do kraja programa (nakon 30 meseci), ali kako je istakao Sosa, takođe i da se povećaju javne investicije, kao i da se smanje porezi na rad i kapital.

U izveštaju MMF-a navodi se i da će prihodi od koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“ od 500 miliona evra koji će možda biti ostvareni u ovoj, a možda i u 2019. godini biti knjiženi „ispod linije“, a ne kao redovni javni prihodi. U izveštaju se navodi i da MMF pozdravlja nameru vlasti da sa ovim parama prevremeno otplate neke skupe spoljne zajmove. „U ovom slučaju na kraju 2018. javni dug bi bio ispod 60 odsto BDP-a“, stoji u izveštaju.

Kada se radi o EPS-u, kaže se da će do kraja avgusta biti revidirane tarife uz saradnju sa Svetskom bankom, dok će 2020. godine EPS biti pretvoren u akcionarsko društvo i biće postavljen profesionalni menadžment. U vezi Srbijagasa navodi se da je povećana disciplina u plaćanju gasa, kao i da bi do kraja programa država trebalo da prestane da otplaćuje dugove Srbijasa.

U AOD milijardu evra loše aktive

Govoreći o finansijskom sektoru Sosa je istakao da je urađen veliki posao na smanjenju NPL-ova, ali da oni nisu ravnomerno smanjeni u celom sektoru. Dok su loši krediti u privatnim bankama smanjeni na prosečno 8,7 odsto, u državnim bankama je prosečno oko 14 odsto iznos problematičnih kredita. On je dodao da nije problem samo u bankama već i u drugim finansijskim institucijama, kao što su Fond za razvoj, AOFI i Agencija za osiguranje depozita.

Država je u svom pismu o namerama istakla da će do kraja godine odobriti akcioni plan za rešavanje toksične aktive Agencije za osiguranje depozita koji bi trebalo da se sprovede do kraja 2020. godine. Taj plan podrazumeva oslobađanje loših plasmana u dve faze, jedna od 145 miliona evra, a druga od čak 830 miliona evra. Ova imovina se odnosi i na državu i na banke u bankrotu kojim upravlja AOD.

Smanjenje poreza

Kao najvažnije mere za podsticaj privrede u programu se navodi smanjenje poreza. Navodi se da će biti revidiran porez na dobit preduzeća mada nije jasno da li će se ići na njegovo smanjenje sa sadašnjih 15 odsto ili na povećanje poreskih oslobođenja kako bi se podstakle investicije. Takođe u planu je pojednostavljivanje poreza na dohodak građana i povećanje progresivnosti ovog poreza. Nedavno je ministar finansija Siniša Mali izjavio da se planira smanjenje nameta na plate, ali nije objasnio kako to tačno namerava. U pismu se po prvi put govori o smanjenju doprinosa čime bi se smanjilo opterećenje posebno najnižih plata što bi doprinelo povećanju progresije u oporezivanju plata. Takođe je najavljeno razmatranje paušalnih poreza kako bi se povećala transparentnost i eliminisale zloupotrebe.

Takođe je najavljeno da će do kraja godine biti usvojen zakon o parafiskalnim nametima.