Mnogo kamenja za spoticanje

Problem pravi nedostatak kvalitetne komunikacije i nespremnost na kompromise poslodavaca, sindikata i države, a dolazak Saše Radulovića na mesto ministra privrede mnogima od njih sada uliva nadu da bi nešto moglo da se promeni.

Radulović je, kao i prethodni ministri, zagovornik izmene Zakona o radu, ali je učinio nešto što prethodni nisu – složio se po jednom pitanju sa sindikatima, odnosno njihovim zahtevom da se nikako ne poslušaju međunarodne finansijske institucije koje su savetovale da se rad na određeno sa jedne poveća na tri godine. Međutim, to je samo jedan od tri „trna u oku“ sindikalnim liderima.

Naime, svi sindikati protiv su onoga na čemu je Međunarodni monetarni fond insistirao – određeno radno vreme na tri godine, otpremnine radnicima za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca a ne za sve godine radnog staža i uvođenje fleksibilnog radnog vremena.

Da li zbog izmena u vrhu vlasti, ali sindikati i poslodavci poslednjih mesec dana na sav glas govore o izmenama zakona insistirajući na tome da budu aktivni učesnici u pisanju teksta čiji se obrisi još ne naziru. „Pripremamo se za tekst zakona koji će, verovatno, doći brzo. Prema dosadašnjim najavama, novi zakon neće biti nimalo zlatan za radnike, pa ćemo, nažalost, morati prava da branimo na ulici. Ovo je ispit i za sindikat, jer će se, ukoliko ne uspemo da odbranimo prava zaposlenih, postaviti i pitanje našeg postojanja“, rekao je pre nekoliko dana potpredsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihajlović na okruglom stolu posvećenom upravo ovoj temi. I predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović rekao je za naš list da je već bilo „preliminarnih razgovora“ sa ministrom oko regulisanja nekih tačaka zakona o radu. Cvetanović je napomenuo da je predlog da se rad na određeno produži novim zakonom sa jedne na tri godine jednako neprihvatljiv za njih, ali i za novog ministra. S druge strane, Cvetanović je istakao da bi rasprave i problema moglo da bude oko dogovaranja o fleksibilnim oblicima zapošljavanja.

Upravo to bi mogao da bude najveći kamen spoticanja. Prema podacima EU, u svim skandinavskim zemljama, ali i Nemačkoj i Velikoj Britaniji fleksibilno radno vreme je uobičajena stvar, dok se klasičnog radnog vremena od 40 sati nedeljno pridržavaju u novijim članicama EU, Rumuniji ili Bugarskoj, ali i Mađarskoj, gde čak 80 odsto ljudi radi standardnih osam sati dnevno, pet dana u nedelji. U razvijenijim državama rad od kuće ili podela posla, odnosno situacija u kojoj dva zaposlena obavljaju posao jednog, odnosno dele radno vreme za manju platu je odavno poznata kategorija. U Srbiji ovakve promene podržavaju poslodavci, ali ne i sindikati koji smatraju da je u ekonomskoj situaciji u kojoj je država danas, smanjivanje plata neprihvatljivo. Međutim, fleksibilni oblici rada su u nekim državama poput Nemačke u vreme krize očuvali radna mesta jer poslodavci onda mnogo manje otpuštaju radnike. A radnici, kada kriza prođe, dobijaju priliku da se vrate na puno radno vreme.

Sve opcije kako bi moglo da bude kod nas uskoro treba da budu poznate, jer će učesnici socijalnog dijaloga u Srbiji imati priliku da odluče o tome šta je za domaće radno zakonodavstvo najbolje. Priču oko izmena Zakona o radu, trebalo bi dodatno da uzburka delegacija MMF-a koja sutra dolazi u posetu.

Za otpremnine zeleno svetlo

Sudeći prema izjavama pojedinih sindikalnih predstavnika, isplate otpremnina za godine provedene kod poslednjeg poslodavca ne bi trebalo da budu veliki problem prilikom pisanja novog teksta zakona, jer su neke sindikalne centrale dale „zeleno svetlo“ ovom rešenju. Naime, to bi značilo, kako su ranije rekli i u Samostalnom sindikatu, ali i ASNS, da bi i stariji radnici tada imali veće šanse da dobiju posao.