U robnoj razmeni Srbije sa svetom Hrvatska, sa kojom je prošle godine ostvaren obim prometa od oko milijardu dolara, zauzima 12 mesto. Kad je reč o izvozu robe iz Srbije, Hrvatska se našla na devetom mestu spoljnotrgovinskih partnera, dok ostvareni uvoz svrstava tu zemlju na 13 mesto. Zanimljivo je takođe da je u proteklih sedam godina obim robne razmene uvećan za više od sedam puta, preciznije sa 133 miliona na 988 miliona dolara – kaže u razgovoru za Danas Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije i dodaje da će stvaranje zone slobodne trgovine, koje je CEFTA sporazumom predviđeno do kraja 2010. godine, biti znatno otežano ukoliko se ne eliminišu necarinske prepreke.
On ističe da nepriznavanje sertifikata o kvalitetu i neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i STO predstavljaju veliki problem za privrednike. Jovović kaže da srpski izvoznici koji plasiraju svoju robu na tržište Hrvatske ukazuju na otežano uvozno carinjenje subotom i naglašavaju da hrvatski carinski organi traže od njih da dokumentacija koja prati izvozne proizvode bude na latinici kao i da se u proizvođačke specifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, tačno unese normativ utroška materijala za te proizvode. Poseban problem predstavlja otežana registracija lekova i proizvoda za zaštitu bilja iz Srbije.
Imovinske barijere
Jedna od prepreka koja i te kako opterećuje ekonomsku saradnju sa Hrvatskom svakako su i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Naš sagovornik ukazuje na činjenicu da je Sporazumom o sukcesiji SFRJ (potpisan u junu 2001. godine), predviđeno da se raspodela državne imovine izvrši tako što će sva nepokretna imovina SFRJ pripasti državama naslednicama na čijoj se teritoriji nalazi.
– To praktično znači da pravna lica, vlasnici nepokretne imovine, zadržavaju pravo vlasništva bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina, pri čemu se kao reper uzima činjenično stanje iz 1990. godine. Međutim, Hrvatska nije primenila taj princip već je još 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, čime je vlasništvo nad tom imovinom preneto na državu Hrvatsku. Doduše, pod pritiskom međunarodne zajednice, Uredba je povučena ali problem je što je veći deo te imovine, pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, rasprodat. Prema procenama Direkcije za imovinu Srbije vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava, u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra – podseća Jovović.
On ukazuje i na podatak Hrvatskog fonda za privatizaciju koji je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od toga je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, 40 zgrada je pod sporom a 91 objekat je slobodan. U Direkciji za imovinu Republike Srbije, međutim, nezvanično tvrde da srpske firme imaju više od 400 objekata u Hrvatskoj (najviše bivša Jugobanka, Geneks, Železnice Srbije, NIS, Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa…). Jovović podseća da je i Vlada Srbije, sredinom juna 2008. godine, usvojila Uredbu kojom se omogućava prodaja imovine hrvatskih, slovenačkih i kompanija iz BiH koje su ranije poslovale u Srbiji ali, pošto je primena te Uredbe bila privremeno obustavljana, u novembru 2008. godine doneta je nova.Tom Uredbom precizirano je da u roku od tri meseca društveno preduzeće u Srbiji čije je sedište bilo u bivšim republikama SFRJ, sporazumno uredi pravne odnose sa osnivačem iz tih republika i da će, ukoliko se ne postigne sporazum, to preduzeće biti privatizovano. Na tu Uredbu protest su uložile Hrvatska, Slovenija i BiH a krajem februara 2008. godine Vlada Srbije produžila je njenu primenu do septembra 2009. godine.
Privatizacioni disbalans
Danas u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih preduzeća i predstavništava što se može objasniti solidnim učešćem hrvatskih preduzeća u privatizacionim procesima u Srbiji. Kada je reč o prisustvu srpskih firmi na tlu Hrvatske taj broj je znatno manji – tek oko desetak.
– Direktne investicije hrvatskih preduzeća u Srbiji realizovane u periodu od 1999. do 2008. godine dostigle su iznos od oko 500 miliona evra što je više od 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvu, čime je Srbija zauzela drugo mesto, odmah posle Holandije, na listi zemalja u koje je Hrvatska najviše investirala. Prema podacima Hrvatske narodne banke najviše hrvatskog kapitala, oko 132,6 miliona evra, ušlo je u Srbiju 2006. godine, dok je 2003. godine uloženo 75,9 miliona evra. Najviše je uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47 odsto) i proizvodnju nemetalnih i mineralnih sirovina (19 odsto) a najveći ulagači su: Agrokor, Pevec, Vindija, Idea, Lura, Našice-cement, Kroacija osiguranje i Magma – ukazuje Jovović.
Kad je reč o protoku kapitala u obrnutom smeru, odnosno iz Srbije u Hrvatsku, najveću investiciju od 20 miliona evra, realizovao je koncern Svislajon Takovo koji je kupio fabriku Eurofud market iz Siska. Više je, međutim, podseća Jovović, bilo neuspešnih pokušaja privatizacije hrvatskih firmi i u tom kontekstu pominje nerealizovanu nameru Delta Holdinga da kupi neki od trgovinskih lanaca u Hrvatskoj.
– Propao je i pokušaj Denjub fud grupe da kupi Karlovačku mlekaru, iako je ta ponuda bila jedina validna. S druge strane preduzeće Galeb grupa iz Šapca uspelo je da otvori firmu u Hrvatskoj, ali je osujećen pokušaj da kupi jednu kompaniju. Očigledno je, dakle, da je neophodno obezbediti veću prohodnost srpskog kapitala u Hrvatsku, ali to se ne može svesti na sporadične pokušaje pojedinih firmi već bi rešenje trebalo potražiti na najvišem državnom nivou, makar to značilo i uvođenje principa reciprociteta – ističe Jovović.
Na pitanje ima li prostora za unapređenje ekonomske saradnje između Hrvatske i Srbije naš sagovornik kaže da je to realno očekivati pre svega u oblasti energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva i metaloprerađivačke industrije. On, međutim, upozorava da je prethodno neophodno otkloniti debalans na našoj strani, s obzirom na to da u robnoj razmeni sa Hrvatskom dominiraju sirovine i repromaterijal kao i proizvodi nižih faza obrade.
Izvozni aduti
Hrvatske firme su posebno zainteresovane za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i naši proizvođači bi na to tržište mogli da plasiraju sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, ali i građevinski materijal, proizvode crne i obojene metalurgije, farmaceutske proizvode. Zato bi pažnju trebalo usmeriti ka ofanzivnijem marketinškom nastupu srpske privrede, što podrazumeva i učešće na sajmovima – poručuje Jovović.
Prioriteti
* Rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća
* Stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj
* Regionalna saradnja (Savet za regionalnu saradnju, saradnja u Dunavskoj i Savskoj komisiji, Jadranski evroregion )
* Efikasnija saobraćajna povezanost (uspostavljanje avio-linija )
* Ugovorno regulisanje preostalih važnih oblasti saradnje (standardizacija, saobraćaj itd. )
* Intenziviranje saradnje u procesu evropskih integracija
* Uspešno ostvarivanje saradnje u okviru regionalnih inicijativa (izgradnja naftovoda Konstanca – Pančevo – Omišalj – Trst)
* IPA program prekogranične saradnje
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
