Mobilna ekonomija i bankarstvo u pokretu

Pomalo nepravedno, zanemaren je pojam mobilne trgovine (m-trgovina, eng. m-commerce) koji postoji bezmalo 15 godina, a kod nas se intenzivno primenjuje praktično od samih početaka. Još i više – dok e-trgovina u Srbiji tek u poslednjih nekoliko godina ozbiljnije napreduje i to sitnim koracima, korišćenje telefona i drugih mobilnih uređaja za plaćanje najrazličitijih usluga masovno se praktikuje na svakom koraku.

Počeci mobilne trgovine datiraju od 1997. godine, kada je u Finskoj nastao servis za kupovinu osvežavajućih napitaka iz automatskih aparata slanjem SMS poruke. Te iste godine, u istoj zemlji, pokrenuta je i prva usluga mobilnog bankarstva, a već naredne 1998. počinje da se koristi mogućnost kupovine digitalnih sadržaja (melodije za mobilne telefone, sličice i slično). Pogađate, opet u Finskoj. Veoma brzo ovaj fenomen seli se sa nordijskog poluostrva na ceo svet, a najznačajnije napretke ostvarili su japanski mobilni operateri. Razvijeni su novi načini za plaćanje, od osnovnog zaduženja telefonskog računa, preko naročitih vaučera i članskih kartica, do posebnih naloga u bankama. Uznapredovali su i servisi koji su veoma brzo uključili nabavku ulaznica, kupovinu karata za prevoz ili različitih informacija, a u vezi sa tim razvijena je i posebna oblast mobilnog marketinga i oglašavanja. Kada su razvijene socijalne mreže na Internetu, mobilni uređaji postali su način za korišćenje ovih servisa u pokretu, uz manji ili veći stepen komercijalizacije. U poslednje vreme sve intenzivnije se koriste servisi za lokaciju (GPS uređaji u mobilnim aparatima) kako bi korisnici na svoje telefone dobili informacije vezane za konkretno mesto na kome se nalaze.

Ruku pod ruku, a ponekad i kao podskup m-commerce fenomena, ide i mobilno bankarstvo. Pored korišćenja računara, za pregled stanja na računima i dobijanje drugih informacija već neko vreme se koriste mobilni telefoni i SMS poruke. Ova oblast sve više napreduje, pa umesto prostog obaveštavanja sada korišćenjem telefona možete da obavite i brze uplate, pošaljete zahteve raznih vrsta i slično. U razgovoru sa našim programerima koji rade na razvoju rešenja u oblasti m-banaka saznao sam da poseban izazov predstavlja prilagođavanje sistema jednostavnoj upotrebi u pokretu, uz što manje potrebnih operacija i minimalan unos podataka.

Naravno, m-banking je moguć tek ako postoji ozbiljno elektronsko bankarstvo druge generacije, koje i u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina dobija zamah. Osnovni cilj i ideja ovakvih softverskih sistema je potpuno izbegavanje odlaska u poslovnicu i završavanje poslova sa bankom korišćenjem Interneta i računara uz najviši stepen sigurnosnih mera i bezbednosti vaših privatnih ili poslovnih informacija. Dok za sada u najboljem slučaju možete da imate uvid u stanje računa, obavite osnovne transakcije ili menjačke poslove, sa novim rešenjima u mogućnosti ste čak i da otvorite račun iz udobnosti fotelje ili dok ste u pokretu. Na osnovu vašeg interesovanja (popunjavanjem forme na portalu, telefonskim pozivom ili SMS porukom) banka može da dostavi ugovor u elektronskoj formi. Ukoliko takav e-ugovor prihvatate, dovoljno će biti da ga potpišete digitalnim potpisom i prosledite nazad banci. Posebno interesantna osobina kod druge generacije onlajn bankarskih usluga su elektronski računi. Naime, moguće je da korisnici umesto klasičnih papirnih računa za, na primer, struju, telefon, infostan ili Internet usluge, dobijaju elektronske račune koje je vrlo jednostavno i brzo izmiriti prostom potvrdom i automatskim onlajn ili mobilnim plaćanjem. Pored toga što predstavljaju odličnu alternativu trajnim nalozima ili plaćanju u pošti, e-računi mogu da ostvare uštede Telekomu, Elektrodistribuciji i drugim javnim i privatnim kompanijama. Ukoliko bi velika većina računa bila digitalna, značajno bi bili smanjeni troškovi njihovog štampanja i dostave, uz očuvanje prirodne okoline. U situaciji kada je smanjenje javne i svake druge potrošnje imperativ, upravo ovakva pametna rešenja mogu da naprave razliku, a da teret globalne ekonomske krize ne padne na pleća građana i zaposlenih u javnom sektoru.

Očekuje se da će ove oblasti u svetu nastaviti da se razvijaju ništa manjom brzinom nego do sada. Interesantno je da se kod nas još uvek ne primenjuju sve metode plaćanja koje bi korisnicima omogućile dodatne pogodnosti i udobnosti. Na primer, sada kada postoji mogućnost onlajn zaduženja domaćih platnih kartica (na žalost, broj pejment provajdera još uvek je mali), mogli bismo da primenjujemo sistem u kome su povezane platna i SIM kartica na telefonu. Na taj način korišćenjem mobilnog plaćanja ne zadužuje se vaš telefonski račun već kreditna kartica. Nedostaje nam i dovoljno naprednih servisa koji bi iskoristili sve prednosti pametnih telefona i novih mobilnih platformi (uređaji u automobilu, na primer). U kombinaciji sa mobilnim bankarstvom i drugim uslugama savremenih informacionih tehnologija, svakodnevne poslove mogli bismo da obavljamo još brže i jednostavnije.

Autor je predsednik ComTrade Group