Mobilni operateri u Srbiji odustali od ulaska u bankarski biznis

Ovih dana je dobijena saglasnost na plan još iz 2019. godine da Mts banku, koju je Telekom Srbija kupio 2014. godine od Dunav osiguranja, kao Dunav banku, preuzme Poštanska štedionica. Time se i napušta proklamovana ideja da Telekom parira ulasku Telenora na finansijsko tržište kupovinom KBC banke godinu ranije, kao i očekivanje da će zahvaljujući korišćenju milionske baze klijenata mobilne telefonije moći da uskoči na bankarsko tržište i u paket telekom usluga ubaci i bankarske, a pre svega platne usluge.

Eksperiment je neslavno završio sa, kada se sve sabere i oduzme, gubitkom. Akumulirani gubitak Mts banke iznosi oko 850.000 evra, a retke su godine koje je ova banka završila u plusu. Doduše ostaje pitanje i da li je zaista namera države bila da Telekom pravi mobilnu, onlajn, digitalnu banku ili samo da skine teret sa posrćućeg državnog Dunav osiguranja i prebaci ga na mnogo moćniju državnu kompaniju.

Na ovo upućuje i to što je jako malo poslova Telekom prebacio na svoju banku, već se većina računa za telefone plaća preko drugih banaka. Na kraju krajeva, aktiva Mts banke na kraju 2020. godine iznosila je svega 122,4 miliona evra ili 0,3 odsto bankarskog tržišta.

Iako bi se objašnjenje za neuspeh moglo lako naći u žongliranju gubitaka između državnih kompanija, ni izlet druge telekomunikacione kompanije u bankarstvo ne bi se mogao nazvati uspešnim.

Telenor je krajem 2013. godine kupio posrnulu belgijsku KBC banku i to pre svega njenu licencu, s obzirom da je dobar deo klijenata preuzela Sosijete ženeral banka. Ideja je bila da Telenor uvođenjem mobilnih finansijskih servisa građanima Srbije stvori banku za fizička lica koja bi preko ove banke i svojih mobilnih telefona pre svega obavljali platni promet.

Međutim, sedam godina kasnije akumulirani gubitak banke koja se sada zove Mobi banka, iznosi 5,3 miliona evra, a banka ni u jednoj godini od preuzimanja nije bila profitabilna. Telenor je 2018. godine, nakon što je češka PPF grupa preuzela Telenorov biznis u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, a među njima i u Srbiji, pokušao da proda banku investicionom fondu River stiks kapital, što nije odobrila Narodna banka.

Nakon toga banku je kako se i očekivalo kupio PPF fond, tako da su mobilni operater i banka i dalje pod istim krovom. Što se tiče veličine, Mobi banka je iako skoro duplo veća od Mts sa 205 miliona evra, ali i dalje minoran igrač na srpskom bankarskom tržištu.

Otprilike u isto vreme, 2014. godine i u Poljskoj je došlo do ujedinjavanja telekomunikacionih operatera i banaka. U tome su učestvovala tri od četiri operatera u zemlji, među kojima i T-mobil, filijala Dojče telekoma i britanski Orandž telekom.

Nakon nekoliko godina može se reći da očekivanja nisu zadovoljena. Naime, rast klijenata bio je upola manji od planiranog, a zajedničke kompanije telekoma i banaka, nisu prešle više od pet odsto biznisa tih banaka. Ipak, od svih segmenata bankarskog sektora, klijentska baza u ovim telekom bankama ipak raste najbrže.

Spajanjem, telekomunikacione kompanije mogu da svojim klijentima ponude finansijske usluge što doprinosi profitu. S druge strane, ustanovljeno je da kada su klijenti vezani sa više proizvoda manje su šanse da promene operatera.

Pored toga, ova simbioza daje dodatu vrednost u onome što je danas posebno na ceni – podacima o klijentima i njihovim potrošačkim navikama. Zato je Orandž kupio banku u Francuskoj 2016. godine i do prošle godine u Francuskoj i Španiji stekao 500.000 klijenata.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da su ti pokušaji ulaska telekomunikacionih kompanija na bankarsko tržište do sada bili eksperimenti i uglavnom neuspešni.

„Telekomi prave dobre profite, doduše ne kao nekada, ali je to i dalje zadovoljavajuće. S obzirom da imaju višak novca gledaju gde da ulože, pa između ostalog i u banku. To za njih nisu velike investicije, pa što da i ne probaju. Ideja iza toga je da svojim klijentima mobilne telefonije ponude i finansijske usluge, ali to nije prirodna veza kao što je recimo između banaka i osiguranja. Oni ne mogu biti konkurentni tradicionalnim bankama koje nude zaokružene usluge, od vođenja računa, platnog prometa, keš kredita, stambenih kredita itd. Oni se baziraju na plaćanjima i keš kreditima i ostvaruju neke prihode, ali očigledno oni nisu dovoljni da pokriju troškove vođenja banke“, objašnjava Grubišić.