Mobilnim operaterima padaju profiti

Dva najveća telekomunikaciona operatera, Telekom Srbija i Telenor, beleže pad dobiti i uopšte profitabilnosti, dok jedino treći, Vip mobajl, ima rast dobiti, što i nije tako veliki uspeh s obzirom da je u 2017. prvi put u poslednje četiri godine uopšte ostvario dobit. Neto dobit Telekoma je u 2017. u odnosu na 2014. godinu smanjena za 2,4 milijarde dinara (16,5 odsto). Istovremeno, neto dobit Telenora je pala sa 10,5 milijardi na devet milijardi dinara (oko 17 odsto). I to uprkos tome što su obe kompanije smanjile broj zaposlenih.

Ovaj trend može objasniti i zašto je početkom ove godine Telenor prodao svoje operacije u Centralnoj Evropi (između ostalog i u Srbiji) češkom investicionom fondu PPF i to za 2,8 milijardi evra (dok je recimo samo Mobi 63 platio 1,5 milijardi evra 2006. godine), ali i zašto tržište nije cenilo Telekom Srbiju 2015. godine prilikom neuspelog pokušaja privatizacije onoliko koliko su vlasti, ali i javnost mislili da vredi. Jedino je Vip iz gubitka od tri milijarde dinara u 2016. izašao na dobit od 2,7 milijardi dinara prošle godine. Takođe, ova kompanija je jedina iz ove trojke koja je poslednje četiri godine povećavala broj zaposlenih. Međutim, o njenom poslovanju svih prethodnih godina najbolje govori podatak da ima akumulirani gubitak od čak 56,6 milijardi dinara (blizu 480 miliona evra).

Tržište mobilne telefonije poslednjih godina suočava se sa trendom smanjenja broja korisnika. Od 2014. do kraja 2017. broj aktivnih brojeva mobilne telefonije pao je za više od 700.000, sa 9,34 miliona na 8,62 miliona.

Samo u 2017. godini je smanjen broj korisnika za skoro 400.000. Ovo je posledica ubrzanog gašenja pripejd brojeva, ali dok je prethodnih godina to nekako nadomeštavano povećanjem postpejd korisnika, izgleda da je sada tržište došlo blizu zasićenosti i da prostora za pridobijanje novih korisnika više nema. A sudeći prema analizama tržišta Ratela već duže vremena ostvareni minuti u saobraćaju stagniraju dok poslati SMS-ovi i MMS-ovi vrtoglavo opadaju. Zato prenos podataka mobilnim internetom raste ogromnom brzinom. Od 2012. do 2016. godine je učetvorostručen i isti trend je nastavljen i prošle godine. U poslednjem kvartalu 2017. godine potrošeno je 28,4 miliona gigabajta, odnosno 1,9 gigabajta mesečno po korisniku. Jedini problem za telekomunikacione operatere je što gro zarade od servisa na internetu ide kompanijama čije su aplikacije, a ne operaterima.

I mada broj korisnika mobilne telefonije opada, tržišno učešće Telekoma među njima raste. Tako je u 2014. godini Telekom imao 44,5 odsto od ukupno 9,34 miliona korisnika, a u četvrtom kvartalu 2017. 45,7 odsto od 8,62 miliona korisnika. Udeo je povećao i VIP sa 22,17 na 23,2 odsto, a jedino je relativno smanjenje broja korisnika imao Telenor sa 33,3 na 31,1 odsto.

Ipak, raspodela prihoda od ovih korisnika je malo drugačija. Tu prednjači Telenor, pa je 2014. imao udeo od 40,3 odsto u prihodima, Telekom 36,8 odsto, a Vip 22,9 odsto. U prošloj godini je zadržan sličan odnos snaga. Telenor je ostvario 45,5 milijardi dinara prihoda, Telekom 41,37 milijardu od mobilne telefonije (a 88,2 milijarde ukupno), dok je Vip ima 27,27 milijardi dinara prihoda. U apsolutnom iznosu najveći rast prihoda od mobilne telefonije ostvario je Telekom, oko pet milijardi dinara. Međutim, ogroman pad prihoda od fiksne telefonije od skoro osam milijardi dinara u poslednje četiri godine je uticao na smanjenje ukupnih prihoda. Istovremeno su sve kompanije imale i veliki rast rashoda. Rezultat je da je svima smanjena dobit iz poslovanja. Telekomu čak 27,5 odsto u toku ove četiri godine, Telenoru devet odsto, dok je Vip prošle godine čak imao gubitak iz poslovanja od 850 miliona dinara. Ovo su pratili i ostali pokazatelji poslovanja. Zarađivačka sposobnost kompanija se iz godine u godinu smanjuje što pokazuje i smanjenje EBITDA (zarada pre kamata, poreza i amortizacije) jednog od najvažnijih pokazatelja prilikom procene vrednosti kompanije. Telekom je 2014. godine ostvario EBITDA od 32,2 milijarde dinara, a prošle godine 28,4 milijarde, što je pad od 13,5 odsto. EBITDA marža je smanjena sa 35,9 na i dalje visokih 32,2 odsto. Vip je prošle godine imao EBITDA od 4,5 milijarde dinara (17,6 odsto), dok je Telenor povećao ovaj pokazatelj sa 16,1 na 16,5 milijardi dinara, ali uz smanjenje marže sa 38 na 36 odsto.

Ono u čemu se najviše razlikuju ove tri kompanije je broj zaposlenih i troškovi za zarade. Telekom je smanjio broj zaposlenih sa 9.015 u 2014. na 7.829, mada je to i dalje daleko iznad broja zaposlenih kod konkurencije. Recimo Vip je povećao broj zaposlenih sa 992 na 1.036, dok je Telenor sproveo drastičnu reorganizaciju i sa 927 u broj zaposlenih u 2014. smanjio na 778. U skladu sa tim su i troškovi koje kompanije izdvajaju za plate. Dok je Telekom u 2017. potrošio za to 12,9 milijardi dinara (više od 100 miliona evra), ostale dve firme zajedno su potrošile nešto više od pet milijardi dinara. Čak i kada se uračuna veći obim posla zbog fiksne telefonije, razlika i dalje deluje ogromna.

Ono što dodatno opterećuje Telekom su i redovne uplate gotovine u budžet na ime dividendi. U 2017. godini je isplaćeno 11 milijardi dinara od dobiti iz 2016, a prethodne godine više od 12 milijardi dinara. Istovremeno u 2016. i 2017. godini Telekom je uložio značajno manje nego u 2015. kada su investicije dostigle 20 milijardi dinara, da bi u naredne godine bile smanjene za više od pet milijardi.