Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu: „U Srbiju niko ne dolazi da ostane već da nađe neko prelazno rešenje i ode dalje“

On je u izjavi novinarima pre početka završne konferencije „Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu“, istakao da je zaključak te analize da potencijali postoje, ali da nisu ostvareni, jer izuzetno mali broj ljudi emigrira i kreće se na tržištima rada zemalja Zapadnog Balkana.

Govoreći o preprekama koje Srbiju čine neprivlačnom za radnu snagu iz regiona, Jeftović je naglasio da postoje druge zemlje u okviru Evropske unije koje građanima zemalja Zapadnog Balkana pružaju mnogo bolje uslove za rad.

Jeftović je objasnio da male zemlje poput Srbije i Albanije ne mogu jedna drugoj konkurisati u privlačenju radne snage, jer su zemlje EU privlačnije i imaju mnogo bolje regulisano tržište rada.

On smatra da će narednih nekoliko decenija zemlje Zapadnog Balkana morati da se nadmeću za radnu snagu, jer većina građana u potrazi za poslom putuje ka EU.

Jeftović nije siguran ni da bi „zajednički nastup“ zemalja Zapadnog Balkana mogao da dovede ni do onih najpoželjnijih ishoda na tržištu rada, jer ne postoji dovoljno resursa da privuku ozbiljne svetske kadrove.

Na pitanje da li postoji rešenje za trenutnu, nepovolju situaciju, Jeftović je odgovorio da je u Analizi dato pet preporuka, među kojima je predlog o zajedničkom nastupu zemalja Zapadnog Balkana na međunarodnom tržištu rada, izrada zajedničke strategije koja se tiče ekonomskih migracija i unapređenje infrastrukture koja bi olakšala tranzit.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović izjavio da za trenutnu, lošu situaciju na tržištu rada nema brzog rešenja, jer je tržište rada „zapušteno dugi niz godina“.

Todorović smatra da odnos poslodavaca, radnika i države nije postavljen na zdravim osnovama i da zbog toga imamo situaciju u kojoj imamo nedostatak radne snage.

Poslodavci i država nisu prepoznali poblem i nisu ništa promenili u odnosu prema radniku, rekao je Todorović, ukazujući da visina zarada trenutno raste, ali uz to rastu i cene osnovnih životnih namirnica, što radnike dovodi u situaciju da se njihov materijalni status ne menja značajno.

On je ukazao da se trenutno vidi „haotičnost“ i da danas „lovimo radnu snagu po svetu“, ali da u Srbiju niko ne dolazi da ostane već da nađe neko prelazno rešenje, što radnike iz Srbije dovodi u nepovoljan položaj i otvara mogućnost snižavanja cene rada.

Upitan da li uvoz radnika iz zemalja sa znatno nižim životnim standardom otvara prostor za „rad na crno“, Todorović je odgovorio potvrdno.

„Država se nijednog trenutka nije pozabavila time. Vi imate 44 odsto stanovništva van registrovane radne snage. Od toga jeste jedan deo penzionera i socijalno ugroženih koji ne mogu da rade, ali se nama negde između 500.000 i milion ljudi provlači kroz rezervoar radne snage koji nije ozvaničen“, objasnio je Todorović.

Kako je naveo, zvanična statistika ne prepoznaje da li ti ljudi na par meseci odu na rad u inostranstvo ili rade „na crno“, a ni država se ne bavi ozbiljno tim pitanjem.

Pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić rekao je da su najveći rizik i pretnja za održivost privrednog sistema u Srbiji smanjen broj radnika i potrošača.

On je naveo da je lična potrošnja stanovništva najznačajnija komponenta rasta bruto domaćeg proizvoda i da se PKS zalaže za kreiranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana kako bi omogućili slobodan protok ljudi, što je u skladu sa Berlinskim procesom i inicijativom Otvoreni Balkan.