Foto: Grad KragujevacGrad Kragujevac jedan je od 11 gradova i opština u Srbiji koji od danas započinje proces modernizacije sistema daljinskog grejanja korišćenjem obnovljivih izvora energije.
U ime grada Kragujevca Memorandum o razumevanju sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom rudarstva i energetike, prof. dr Zoranom Mihajlović, direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateom Kolanđelijem i Nj.E. Ursom Šmidom ambasadorom Švajcarske u Srbiji, potpisali su gradonačelnik Nikola Dašić i direktor Energetike Andreja Ilić.
U Memorandumu je za Kragujevac planirano finansiranje dva projekta: Korišćenje otpadne toplote iz Državnog data centra i Izgradnja kotla na biomasu na matičnoj lokaciji u Energetici.
– Projekat predviđa ugradnju toplotne pumpe za preuzimanje toplote koju emituje oprema u Data centru za potrebe toplane „Aerodrom“ koja se nalazi na oko 800m vazdušnom linijom od Data centra. Na ovaj način bi se smanjili troškovi i potrošnja električne energije za sam Data centar, a ujedno obezbedio izvor toplote, pojasnio je gradonačelnik Nikola Dašić.
Po njegovim rečima ovi projekti su još jedan doprinos opredeljenju grada da obezbedi čistiji vazduh i zeleniju Šumadiju.
– Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, predsedniku države, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Ministarstvu ekologije uspeli smo da sprovedemo jedan od najvećih projekata, a to je zamena kotlova na ugalj kotlovima na gas u sistemu daljinskog grejanja, čime za 70 procenata smanjujemo aerozagađenje tokom grejne sezone. Pored toga, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike u ovoj i prethodnoj godini, opredelili smo 50 miliona dinara za 400 domaćinstva, koja su u okviru energetske sanacije najveće interesovanje pokazala za nabavku kotlova na gas, zamenu stolarije i izolaciju stambenih objekata, dodao je on.
Dašić je tom prilikom podsetio i na set zelenih odluka u gradu Kragujevcu.
– Od Nove godine svi ugostiteljski objekti su u obavezi da imaju ugrađene filtere na bazi aktivnog uglja, a od 1. septembra stupila je na snagu i odluka koja obavezuje investitore da za svaki novoizgaređni stan ili lokal posade po jedno stablo. Kada pomnožimo broj sadnica sa brojem izdatih građevinskih dozvola – rezultat je ozbiljno pošumljavanje naše Šumadije, istakao je Dašić.
– Danas ne postoje važnija i skuplja reč od energije i energetske bezbednosti, poručila je Zorana Mihajlović.
Podaci koje je ona iznela kažu da danas proizvodimo 37 GWh toplotne energije iz obnovljivih izvora energije.
– Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više. Takođe, ovi projekti će rezultirati smanjenjem emisije ugljendioksida za oko 25.000 t godišnje. Svaka tona, svaki kilogram gasova i čestica manje znači kvalitetniji život, istakla je ministarka Mihajlović.
Vrednost projekta je 40,5 miliona evra.
– EBRD, sa kojim prvi put sarađujemo na ovaj način, kreditira projekat sa 30 miliona evra, a švajcarska vlada i EU doniraju 7,5, odnosno tri miliona evra i u naredne četiri godine svi projekti će biti gotovi i omogućiće da i drugi gradovi koriste obnovljive izvore za proizvodnju toplotne energije. Imamo potencijale i važno je da ih pretvorimo u energiju, rekla je Mihajlovićeva.
Prisutnima se obratio i Mateo Kolanđeli regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan koji je istakao da je u svetlu krize značaj projekta započetog pre godinu dana još veći.
Po njeme, ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha.
Prema rečima ambasadora Švajcarske u Srbiji Ursa Šmida, obe naše zemlje suočavaju se sa izazovima kada je reč o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i trudimo se da povećamo procenat OIE koje koristimo za proizvodnju energije.
– Projekat će pokazati kako sistem daljinskog grejanja u Srbiji može da funkcioniše korišćenjem OIE, stvarajući tako primer najbolje prakse i razvijajući tržište za zelene i inovativne tehnologije, zaključio je on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
