Modernizacija Energetike i korišćenje obnovljivih izvora energije u Kragujevcu

U ime grada Kragujevca Memorandum o razumevanju sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom rudarstva i energetike, prof. dr Zoranom Mihajlović, direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateom Kolanđelijem i Nj.E. Ursom Šmidom ambasadorom Švajcarske u Srbiji, potpisali su gradonačelnik Nikola Dašić i direktor Energetike Andreja Ilić.

U Memorandumu je za Kragujevac planirano finansiranje dva projekta: Korišćenje otpadne toplote iz Državnog data centra i Izgradnja kotla na biomasu na matičnoj lokaciji u Energetici.

– Projekat predviđa ugradnju toplotne pumpe za preuzimanje toplote koju emituje oprema u Data centru za potrebe toplane „Aerodrom“ koja se nalazi na oko 800m vazdušnom linijom od Data centra. Na ovaj način bi se smanjili troškovi i potrošnja električne energije za sam Data centar, a ujedno obezbedio izvor toplote, pojasnio je gradonačelnik Nikola Dašić.

Po njegovim rečima ovi projekti su još jedan doprinos opredeljenju grada da obezbedi čistiji vazduh i zeleniju Šumadiju.

– Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, predsedniku države, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Ministarstvu ekologije uspeli smo da sprovedemo jedan od najvećih projekata, a to je zamena kotlova na ugalj kotlovima na gas u sistemu daljinskog grejanja, čime za 70 procenata smanjujemo aerozagađenje tokom grejne sezone. Pored toga, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike u ovoj i prethodnoj godini, opredelili smo 50 miliona dinara za 400 domaćinstva, koja su u okviru energetske sanacije najveće interesovanje pokazala za nabavku kotlova na gas, zamenu stolarije i izolaciju stambenih objekata, dodao je on.

Dašić je tom prilikom podsetio i na set zelenih odluka u gradu Kragujevcu.

– Od Nove godine svi ugostiteljski objekti su u obavezi da imaju ugrađene filtere na bazi aktivnog uglja, a od 1. septembra stupila je na snagu i odluka koja obavezuje investitore da za svaki novoizgaređni stan ili lokal posade po jedno stablo. Kada pomnožimo broj sadnica sa brojem izdatih građevinskih dozvola – rezultat je ozbiljno pošumljavanje naše Šumadije, istakao je Dašić.

– Danas ne postoje važnija i skuplja reč od energije i energetske bezbednosti, poručila je Zorana Mihajlović.

Podaci koje je ona iznela kažu da danas proizvodimo 37 GWh toplotne energije iz obnovljivih izvora energije.

– Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više. Takođe, ovi projekti će rezultirati smanjenjem emisije ugljendioksida za oko 25.000 t godišnje. Svaka tona, svaki kilogram gasova i čestica manje znači kvalitetniji život, istakla je ministarka Mihajlović.

Vrednost projekta je 40,5 miliona evra.

– EBRD, sa kojim prvi put sarađujemo na ovaj način, kreditira projekat sa 30 miliona evra, a švajcarska vlada i EU doniraju 7,5, odnosno tri miliona evra i u naredne četiri godine svi projekti će biti gotovi i omogućiće da i drugi gradovi koriste obnovljive izvore za proizvodnju toplotne energije. Imamo potencijale i važno je da ih pretvorimo u energiju, rekla je Mihajlovićeva.

Prisutnima se obratio i Mateo Kolanđeli regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan koji je istakao da je u svetlu krize značaj projekta započetog pre godinu dana još veći.

Po njeme, ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha.

Prema rečima ambasadora Švajcarske u Srbiji Ursa Šmida, obe naše zemlje suočavaju se sa izazovima kada je reč o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i trudimo se da povećamo procenat OIE koje koristimo za proizvodnju energije.

– Projekat će pokazati kako sistem daljinskog grejanja u Srbiji može da funkcioniše korišćenjem OIE, stvarajući tako primer najbolje prakse i razvijajući tržište za zelene i inovativne tehnologije, zaključio je on.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“