Moguć trajni gubitak tržišta Kosova za srpsku robu

Dvomesečna blokada Prištine nanela milionsku štetu privrednicima s juga

Ostavite komentar


  1. Prvo smo ih pomagali da se što više rađaju, da budu zdravi i da se obrazaju. Potom su nas oterali sa teritorije koja je naša od našeg postojanja, pamtiveka. Sada neće da kupuju našu robu, dok naša država vraća kredite za koje je uzimala za razvoj te iste Paokraine! Neko je ovde idiot. A po svemu sudeči to su Srbi. A to dokazuju da imaju za vladara kakav je bio Kralj Ibi. Smo što nije živ Zoran Radmiović da nam pokaže kakav je bi taj kralj.

    1. Nikola, ne mogu da odlučim da li je vaš komentar napisan od vašeg neznanja ili mržnje.
      Amebe pa odmah zatim Srbi, i tako od pamtiveka.
      Bilo-kako-bilo, samo da znaš da ti, ili Vi Srbi, “pomogli” Albancima da se više radjaju po svetu a ne na Kosovo, ili po tim teritorijama gde su živeli Albanci. Najbolji argument za to su imena sela po celoj južnoj Srbiji, gde za tri dana su ‘nestsli’ Albanci iz gotovo 200 sela, onda imaš general Jankovića, koji nije hteo da troši metke no je naredio vojnicima da upotrebe noževe, (Pročitaj D.Tucovića ‘reportera sa mesta dogadjaja’), A.Rankovića koji je njih 200.000 poslao u Tursku, S.Miloševića koji je njih preko milijon poslao preko granice, a nekoliko hiljada u 16 tazličitih lokacija po celoj Srbiji uključujući tu I Batajnicu. Pitaj tvog tadašnjeg ministra UP koji je priznao da ima tih 16 masovnih grobnica ali da nije vreme da se zna gde su.
      Što se tiče kredita i razvijsnja Kosova; ne znam jesi li ikad bio na Kosovo?! Možda su krediti uzeni ali nikada nisu stigli na Kosovo. Naj-nerazvijsna teritorija u Evropi, sve do 2000god.
      Prvi put kada su mogli Albanci da istaknu svoju nacionalnu zastavu je bilo 1968, a prvi Univerziter je otvoren 1970 itd itd.
      Pozz

      1. „Balkanski ratovi 1912/13. označavaju veliku prekretnicu u istoriji Srbije. Osvajanje vardarske Makedonije i Kosova i težnja da se izađe na Jadransko more preko severne Albanije, nisu se mogli opravdati pravom naroda na samoopredeljenje.“
        (Holm Sundhaussen)

  2. Ristić Nikola
    Kod suzene svesti sve je suzeno, pa i pocetak „pamtiveka“ pada 1912/13.
    Cega se pametan stidi, budala se ponosi.
    Apropo pomaganja: velika greska Srbije je sto nije na vreme preduzela drasticne korake na sanaciji zdravlja (mentalnog) svih primeraka srBskog naroda, jer bi ovo parce sveta sada bilo lepo mesto.

  3. Mudrr ljudi znali su za našu predstojeću tragičnu istinu. U mom selu Više nema Srba, a naše su kuće sravnjene sa zemljom. Opština je Lipljan, grad do 1999. sa preko 10.000.
    Srba i oko 6.000. Albanaca. Sada manje od 800. Srba, a radi se na tome da ih nema više. Mesto je dobilo ime prema velikom Rimskom gradu Ulpijani. „Grad tako golem što po krovovi mogle mačke da idu od Gračanice do Lipljan“, kako bi rekao još uvek prživeli autentični Kosovac.
    Prema svetskoj istoriji, no ne i srpskim istoričarima koji pišu da bi zaradili i uživali društevni ugled(!), a i prema odlukama Svetskog kongresa antropologa održanog u LJubljani 2001. slovenski preci su prvi civilizovani narod na Evropskom kontinentu. Čije je pismo najstarije do sada u svetu otkriveno, poznato kao „Vinčansko“ pismo, a diešifvrovao ga je pokojni istraživač Radovoje Pešić. No, naučnik Pešić nije mogao da drži predavanja na Beogradskom univrezitetu, već su mu Italijani dali katedru u Milanu, a gostovao je na katedrarma u Rimu, Vijeni – naselje koje su oformili i dali mu ime slovenski preci – i u LJubljani. Znači, Sloveni nisu došljaci na Balkan, prema lažnoj germaskoj i talijanskoj školi, već kako to kaže najveći autoritet u svetu antropolog, akademik i Britanske Kraljevske akademije, a direktor Evrposkog instituta za proučavanje drevnih Slovena u Londonu, dr Srboljub Živanović: „Ovde smo bar deset hiljada godina“. Dugo je radio na istraživanju genocida izrvšenih u NDH, kada je zaključio da srpske držvane institucije nisu zainteresovane za to! Ali zato revnosno rade da dokažu genocid za streljanje Muslimana muškaraca kod Srebernice od strane srpske vojske u BiH!

Ostavite komentar


Ekonomija

Naslovna strana

Naslovna strana za 15. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zdravko Šotra, filmski režiser

Danas čitam danas, Danas sam čitao juče i sutra ću čitati Danas zato što je to sve što nam je ostalo od dnevne štampe.