Ko bi ostao bez jabuka i hulahop čarapa, a ko bez gasa: Mogući gubici u slučaju uvođenja sankcija Rusiji

Statistika pokazuje da u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa inostranstvom trgovina sa Rusijom zauzima svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 kada je reč o uvozu.

Sa druge strane, ako bi se Beograd pridružio sankcijama Evropske unije prema Moskvi zbog rata u Ukrajini, Srbija bi ipak izgubila razmenu sa svojim četvrtim po veličini spoljnotrgovinskim partnerom a naišla bi na veliki problem jer je gotovo u potpunosti zavisna od uvoza ruskog prirodnog gasa.

U periodu od januara do jula prošle godine trgovinska razmena Srbije i Rusije iznosila je 2,4 milijade dolara, što je povećanje od čak 56,94 odsto u odnosu na isti period u 2021.

Kada je pak reč o toj godini trgovinska razmena dve zemlje iznosila je 2,8 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 13 odsto u odnosu na 2020. godinu. Gledano u novcu, izvoz Srbije u Rusiju iznosio je skoro milijardu dolara, tačnije rečeneno 996,2 miliona dolara a vrednost uvoza iz Rusije u Srbiju je dostigla je 1,8 milijardi dolara.

Tokom 2020. i 2021. godine Srbija je u Rusiju najviše izvozila jabuke i pre dve godine taj izvoz je vredeo 94 miliona dolara. Gotovo 60 miliona dolara je vredeo izvoz pneumatskih guma, a 44,5 miliona dolara hula-hop čarapa. Srbija u ovu zemlju izvozi i hartiju i karton, hranu za pse i mačke kao i lekove.

Više od četvrtine ukupnog uvoza iz Rusije u Srbiju je gas, pa smo kada je reč o tom energentu u toku 2020. i 2021. ga uvezli u vrednosti od oko 462 miliona dolara dok je uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala pak vredeo 331 milion dolara.

Osim toga, Srbija iz Rusije uvozi i rude gvožđa, esktrakte duvana i cigarete, mineralna đubriva, ureu, delove za avione i helikoptere.

Inače, s obzirom na to da je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte koja se transportuje morskim putem kao i njen tranzit trećim zemljama, poput Srbije, a da NIS “crno zlato” iz Rusije pribavlja preko Jadranskog naftovoda, ta ruta je za našu zemlju zatvorena od 1.januara ove godine. Takođe, Srbija od 5. februara nije više u mogućnosti da uvozi ni gorivo proizvedeno u Rusiji jer je Evropska unija, zbog rata u Ukrajini, uvela embargo i u tom segmentu.

Inače, činjenica da Srbija više ne može da računa na rusku naftu dovela je do toga da trenutno mora da je kupuje po većim cenama od drugih dobavljača. Alernativa ruskoj nafti, za potrebe našeg tržišta, postoji i najviše se uvozi iz Iraka.

Nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, takva situacija bi daleko više pogodila Beograd nego Moskvu. Naime, roba koju naša zemlja izvozi na rusko tržište je samo zanemarljiv delić koji mu je potreban za podmirivanje potražnje, čak i kad je reč o našem najvećem izvoznom brendu u tu zemlju, a to su jabuke.

Sasvim je jasno da bi se naša zemlja ako bi joj uvela sankcije, suočila sa kontra merama Rusije što znači da bi Moskva mogla da preispita izvoz “plavog eenrgenta” u Srbiju. To bi bio nerešiv problem, kada je reč o snabdevanju gasom potrošača u našoj zemlji, s obzirom na to da ruska konkurencija u ovom trenutku nije u mogućnosti da obezbedi one količine gasa koje su potrebne Evropi pa tako i Srbiji.