„Moja prva plata“: Niti plata niti je po zakonu

Vlada je izdvojila novac za program „Moja prva plata“, a Nacionalna služba za zapošljavanje juče je objavila i javni poziv.

Prijava poslodavaca koji su zainteresovani da zaposle nove mlade ljude počela je juče i trajaće do 25. septembra.

Tek kada bude poznata ponuda radnih mesta, od 1. do 15. oktobra moći će da se prijave i oni koji žele da budu na praksi, koja će biti plaćena.

Od  države će mesečno 20.000 dinara dobijati oni sa srednjom stručnom spremom, a 24.000 dinara oni sa fakultetskim diplomama. Praksa će trajati devet meseci, nakon čega poslodavci neće imati obavezu da zaposle te radnike.

Selekcija kandidata biće objavljena u drugoj polovini oktobra, a potpisivanje ugovora i početak usavršavanja predviđen je za period od 8. novembra do 7. decembra.

Jedan od uslova jeste da budući praktikanti moraju biti na evidenciji NSZ, dok su poslodavci ograničeni time što oni koji zapošljavaju pet radnika ne mogu na praksu da prime više od jednog, oni sa 6 do 14 zaposlenih dvoje, a oni sa više od 15 zaposlenih moći će na praksu da prime ne više od 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Novac za praksu novozaposleni će dobijati od NSZ, a poslodavci, kako se navodi u javnom pozivu, moći će da isplate i dodatna sredstva.

Osim toga, doprinosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti biće uplaćeni, ističe NSZ, u skladu sa zakonom.

Naknada i delimično zdravstveno osiguranje tako su, kako kaže za Danas stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, jedino što će budući praktikanti dobiti. Ostala prava neće imati, a cela Uredba na kojoj program počiva je, smatra on, nezakonita.

„Činjenica je da ne znamo koji je pravni osnov ove uredbe i kakva je vrsta ugovora na osnovu kog će ovi ljudi biti na praksi. To je ugovor između NSZ, poslodavca i tog lica, ali je problem što takva vrsta ugovora ne postoji u Zakonu o radu. Uredba ne može da menja Zakon, kao što tehnička vlada ne bi trebalo da donosi uredbe“, napominje Reljanović.

On kaže da su ovom uredbom za zapošljavanje mladih ljudi predviđeni do sada neviđeni uslovi.

„Njima ne ide staž, imaju samo delimično zdravstveno osiguranje za profesionalne bolesti i imaju naknadu koja je niža od minimalne zarade. Nema odmora, nema nikakvih drugih prava, poslodavac može da dovede nekog na praksu i dobije bez plaćanja radnika za visoko plaćenu poziciju“, ističe naš sagovornik i dodaje da ih u Uredbi čak i ne zovu radnicima ili nekim drugim imenom, već samo korisnicima programa.

Reljanović kaže da Zakon o radu predviđa dve vrste ugovora, jedan je pripravništvo, drugi stručno osposobljavanje.

Ono što je predviđeno ovim programom nije ni jedno ni drugo, jer stručno osposobljavanje prema Zakonu je period koji neko provodi kod poslodavca da bi položio stručni ispit, napominje on, što ovde nije slučaj.

„Ovo bi bila neka podvrsta ugovora, ali sve zajedno je vrlo loše. I nije samo stvar da li je dobro ili loše, ovo je nezakonito jer ti ljudi nemaju nikakva prava, njihov radno-pravni status je nepoznat“, ističe Reljanović.

On ovaj program poredi sa sličnim projektom od pre nekoliko godina Prvom šansom i napominje da su tada prava tih ljudi koji su dobijali posao bila mnogo veća nego što je ovim programom predviđeno.

Reljanović podseća da su tada novozaposleni imali tri meseca pripravničkog, onda još 12 meseci su radili, a posle toga poslodavac je bio dužan da ih plaća još godinu dana.

Osim toga, NSZ je tada, kako kaže, plaćala zaposlene, a poslodavci su bili ti koji su plaćali poreze.

„Sada posle devet meseci poslodavac može da ne produži ugovor, nema nikakvu obavezu. Ono što dobijaju oni koji odu na praksu jeste ta naknada, niža od najniže i iskustvo i priliku da to posle stave u CV“, naglašava on.

Jedna od mogućnosti – o kojoj nema reči u Uredbi ni u javnom pozivu – jeste da se ne zna da li će poslodavac biti sankcionisan ako otpusti svog radnika da bi doveo praktikanta koji će devet meseci raditi, a koga on neće plaćati.

Za njega je ovaj program čist dobitak za poslodavce i pokušaj da se usled krize napumpa cifra o zaposlenosti. Reljanović kaže da država može da sprovodi mere o zapošljavanju, ali ne na nezakonit način, kao u ovom slučaju.

Na pitanje da li će i kako biti sankcionisani oni koji pristanu pa odustanu od prakse u NSZ za Danas kažu da će na osnovu izjave te osobe i poslodavca proceniti opravdanost razloga prekida programa i u skladu sa tim opredeliti dalje aktivnosti.

Kada se radi o tome da li će poslodavcima biti dozvoljeno da otpuste svog radnika kako bi na njegovo mesto doveli nekog praktikanta u NSZ ističu da je suština programa osposobljavanje nezaposlenih mladih bez radnog iskustva, koji ne mogu zameniti već zaposlene koji su samostalni u svom radu.

“Program ne podrazumeva zasnivanje radnog odnosa”, napominju u NSZ.

Iz Unije poslodavaca Srbije kažu da je ovo jedna od mera koja će svakako da pomogne zapošljavanje mladih jer su poslodavci inače ranije izbegavali da zapošljavaju one koji tek završe srednju školu i fakultete jer ih je to koštalo hiljade evra.

„Radije su zapošljavali starije, one koji imaju staža, jer im je bilo skupo da zaposle mlade koji nemaju iskustva. Ovaj program bi mogao da bude mamac za poslodavce da zaposle mlađe, jer će ovako bar da podele sa državom trošak“, ističe Nebojša Atanacković iz UPS-a.

Ovo je dobra mera, kako kaže, pogotovo kada znamo na šta se sve troše državne pare.

„U krajnjoj liniji poslodavac neće zaposliti nekog ko mu ne treba, pa makar i za te pare. Posle devet meseci prakse on će zaključiti da li mu taj radnik treba ili ne, da li mu vredi ili ne, a kako je uvek bio problem taj što mladi nedovoljno znaju te ih zbog toga slabije zapošljavaju ovo će biti idealna prilika za njih da steknu neko iskustvo“, napominje Atanacković.

Prednost privatnim poslodavcima

Vlada je za ovaj program izdvojila dve milijarde dinara, a prijave kandidata idu preko portala mojaprvaplata.gov.rs. Kako su ranije iz Vlade saopštili prioritet za uključivanje u program imaće poslodavci iz privatnog sektora, a naročito oni iz devastiranih opština, u skladu sa propisom Vlade Srbije o stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je cilj programa da se motivišu mladi da što pre nađu posao i najavio da će verovatno biti i drugog i trećeg kruga zapošljavanja.

Brnabić: Da mladi lakše nađu trajno zaposlenje

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je juče u Senti da Vlada kroz program pomoći „Moja prva plata“ ulaže dve milijarde dinara, kako bi 10.000 mladih steklo prvo radno iskustvo i lakše našlo trajno zaposlenje.

Brnabić je, na predstavljanju tog projekta u fabrici kvasca „Biospringer“ u Senti, najavila da će, ukoliko program bude uspešan, to biti samo početak kada je reč o takvom vidu podsticanja zapošljavanja mladih. Brnabić je kazala kao očekuje da će i posle devet meseci trajanja programa, tokom kojih država dotira zarade sa 20.000 dinara za one sa srednjom školom i 24.000 dinara za one sa završenim fakultetom, ostati da rade u tim kompanijama.