Momirović: Zemlje CEFTA su nakon EU najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije

On je na otvaranju Regionalne konferencije o unapređenju kapaciteta nacionalnih koordinacionih tela za olakšanje trgovine, koju u Beogradu organizuju USAID, Svetska banka (SB) i Vlada Švajcarske, podsetio da su zemlje CEFTA, nakon Evropske unije (EU), najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije.

„Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama CEFTA u prošloj godini iznosila je sedam milijardi evra, od čega je izvoz iz Srbije iznosio blizu pet milijardi evra“, kazao je Momirović i dodao da je zbog toga olakšenje trgovine važno za dalju ekonomsku integraciju zemlje.

Dodao je i da Vlada Srbije aktivno sprovodi sve mere iz akcionog plana u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem koje proizilazi iz inicijative Otvoreni Balkan, jer je, kako je naglasio, to kluč za unapređenje ekonomskih i političkih odnosa.

„Otvoreni Balkan je najveća ekonomska tema koju mi danas zajednički kreiramo. Moramo da ukinemo sve nepotrebne granične procedure, jer samo tako možemo da generišemo više investicija, ubrzamo i povećamo promet ljudi i roba i podignemo standard svih građana u regionu“, rekao je Momirović.

Podsetio je i da je Nacionalno koordibaciono telo za olakšavanje trgovine Srbije osnovano pre šest godina, istakavši da je prepoznato kao primer dobre prakse za javno-privatni dijalog u sektoru olakšavanja trgovine.

Kao predsednik tog tela, Momirović je naglasio da se pruža dodatna podrška svim institucijama uključenim u proces obezbeđivanja što povoljnijih uslova poslovanja, kako za izvoznike, tako i za uvoznike.

Napomenuo je da je prema 4. UN Globalnom pregledu o digitalnom i održivom olakšanju trgovine, Srbija ostvarila značajan napredak u toj oblasti.

„Ocena ispunjenosti mera olakšice trgovine za našu zemlju iznosi više od 72 odsto, što je nastavak pozitivnog trenda iz prethodnih godina. Pored toga, napredak je prepoznala i SB kroz mehanizam koji je uspostavljen za praćenje sporazuma o olakšanju trgovine“, rekao je ministar trgovine Srbije.

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara naglasio je da je regionalna ekonomska integracija kroz trgovinu i povezivanje zemalja pokretač privrednog rasta, a naročito je bitna za Zapadni Balkan, jer su u pitanju male, otvorene privrede.

„Zato politike koje podstiču integraciju mogu pomoći regionu da zajednički uloži resurse, ostvari ekonomiju obima i postigne atraktivnije poslovno okruženje“, naveo je Pontara.

Naveo je i da je potrebna integracija između Zapadnog Balkana i EU, jer više od 70 odsto izvoza iz ovog regiona odlazi u države članice EU, koja je i najveći izvor stranih direktnih investicija u ove zemlje i nudi pristup tržištu većem od 500 miliona ljudi.

Podsetio je da je studija SB o prednostima trgovinskih integracija na Zapadnom Balkanu pokazala da bi smanjenje vremena čekanja na granici za tri sata ostvarilo sličan uticaj smanjenju carina ad velorem za oko dva odsto u svim zemljama regiona.

„Realizacija nacionalnih jednošalterskih sistema za trgovinu povećala bi bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika za 2,5 odsto na srednji rok. Pristupanje EU, kao deo regionalne integracije za Zapadni Balkan, takođe bi značilo povećanje BDP-a po glavi stanovnika od šest odsto u zemljama regiona na srednji rok“, precizirao je Pontara.

Istakao je da SB pomaže ostvarivanju regionalne integracije kroz svoj projekat Unapređenje trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu, čiji je cilj unapređenje kretanja robe i usluga u regionu i unapređenje efikasnosti i predvidljivosti saobraćaja, kao i povećanje pristupa tržištima kako bi se povećala trgovina i investicije.

„Uvođenje nacionalnog jednošalterskog sistema za trgovinu pokazuje kako digitalizacija može da unapredi efikasnost državnih usluga i da smanji vreme i troškove prvredi“, kazao je šef SB u Srbiji.

Kao primer je naveo Južnu Koreju koja je formirala centar za trgovinu što je rezultiralo uštedom za poslovnu zajednicu od dve milijarde dolara, a da su istovremeno u Nemačkoj korisnici nacionalnog jednošalterskog sistema naveli da se godišnje štedi 25,5 miliona dolara, dok je u Švedskoj uvođenje tog sistema rezultiralo smanjenjem troškove ispunjavanja obaveza izvoznika do 50 odsto.

Ukazao je i da SB podržava i savetodavne usluge za olakšavanje trgovine i nacionalna koordinaciona tela za olakšavanje trgovine u regionu.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da je pitanje približavanja ekonomskih tržišta regiona i olakšavanje trgovine na mnogo načina jedan od glavnih izizova ovog veka.

„Potrebno je naći način da se države nastale raspadom ponovo obuhvate zajednicama koje će zadovoljiti ekonomske potrebe svake zemlje“, rekao je on.

Hil je navo da ponekad ekonomije zahtevaju ne samo rad fabrika na nacionalnom nivou, već i one koje mogu da iskoriste tržišta koja su mnogo šira.

„Pokazalo se da je iznalažanje tog rešenja izazov, jer su stvorene nove granice, pogotovo na Balkanu i ispostavilo se da je potrebno da te granice ne razdvajaju, već spajaju države“, kazao je ambasador SAD i dodao da je zato veliki pristalica inicijative Otvoreni Balkan.

Kao primer dobrobiti takve saradnje naveo je da je došlo do istorijskih promena u odnosima pojedinih zemalja, pa tako sada „Albanija i Srbija sarađuju kao nikada pre u svojoj istoriji“.

Hil je navo i da postoje mnogi izazovi u vezi sa integracijama u regionu, ali da je nužno da promene koje se dešavaju postanu inkluzivne.

„Potrebno je otkloniti nepoverenje, koje je bilo uzrok sukoba krajem prošlog veka i ne treba da nepoverenje spreči aktivnosti na olakšavanju trgovine“, rekao je on.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid podsetio je da su promocija ekonomskog razvoja i održivog prosperiteta temelji švajcarskog programa kooperacije širom sveta.

Naglasio je da je jedan od ključeva za ostvarivanje tih ciljeva podržavanje „partnerskih zemalja kako bi unapredile svoj pristup svetskim tržištima i prisustvo u globalnom trgovinskom sektoru“.

Prema njegovim rečima, trgovinski sporazumi, bilo bilateralni ili regionalni, povećavaju šanse država da na bolji način pristupe ekonomskim tržištima i povećavaju kompeticiju među kompanijama.