Mongolski recept za privredni oporavak

Zahvaljujući ekspanziji sektora rudarstva praćenog povećanog skokom cena sirovina na globalnom tržištu, već tri godine unazad, Mongolija ostvaruje dvocifreni rast bruto domaćeg proizvoda – u 2011. zabeležen je skok od 17,5 odsto, naredne godine rast BDP-a iznosio je 12,3 odsto, a 2013. oko 11,7 odsto. Prošlogodišnji, nešto slabiji rezultat, objašnjava se sporijim rastom od očekivanog u Narodnoj Republici Kini, najvećem trgovinskom partneru Mongolije, ali i ne tako brzim oporavkom domaćeg rudarskog sektora. Prema procenama Svetske banke u 2012. BDP Mongolije dostigao je nivo od 10,2 milijarde dolara, odnosno 5.500 dolara po glavi stanovnika. Devizne rezerve su sa 972 miliona dolara, koliko su iznosile 2007, narasle na 2,2 milijarde, dok je stopa inflacije procenjena na 14,2 odsto.

Mongolski zvaničnici ističu nekoliko ključnih prednosti svoje zemlje. Prvo, Mongolija ima jednu od najvećih kopnenih površina na svetu, od 1.564.116 kvadratnih kilometara, na kojoj su prema podacima iz 2012, živela oko 3,2 miliona stanovnika. Može se pohvaliti relativno mladim stanovništvom – čak 70 odsto Mongolaca mlađi su od 35 godina, a odlikuje je i najviša stopa pismenosti među privredama u razvoju. Dalje, Mongolija je svrstana u red 10 najbogatijih zemalja po prirodnim resursima, s obzirom na to da raspolaže velikim rezervama rude bakra, uglja, zlata, gvožđa, molibdenita, fosforita, retkih zemljanih oksidenata, srebra, uranijuma i cinka. Rezerve bakra procenjene su na 83,8 metričkih tona (4. mesto u svetu), uglja ima oko 18 milijardi tona (9. mesto), a gvožđa oko milijardu tona. U rezervama se nalazi i oko 2.401 tona zlata. Rudarstvo u ukupnom izvozu učestvuje sa više od 80 odsto. Još jedna prednost ogleda se u položaju Mongolije smeštene između dva velika tržišta sa oko 40 miliona potrošača – južnog Sibira u Ruskoj Federaciji i severnog dela Kine. Nije zanemarljiva ni činjenica da se Mongolija nalazi u Istočnoj Aziji, regionu koji ima najvišu stopu rasta u svetu. I najzad, mongolski zvaničnici ističu kako u zemlji cveta demokratija koja je stabilna.

Jedan od generatora privrednog rasta Mongolije jeste gigantski rudnik bakra i zlata Oju Tolgoi, koji raspolaže najvećim rezervama bakra na svetu. Lociran je u južnom delu pustinje Gobi, blizu granice sa NR Kinom, i u njegovu izgradnju uložene su 6,2 milijarde dolara. Većinski vlasnik rudnika je multinacionalna kompanija Rio Tinto, dok država poseduje 34 odsto akcija. Procenjuje se da će rudnik, kada počne puna eksploatacija, proizvoditi oko 450.000 tona bakra i 330.000 unci zlata godišnje. Eksploatacija bi trebalo da traje između 35 i 50 godina. Druga velika investicija je rudnik uglja Tavan Tolgoi, takođe u pustinji Gobi, koji raspolaže sa oko 6,4 milijarde tona uglja. Predviđa se da će privreda Mongolije i u periodu između 2013. i 2017. godine zadržati trend rasta BDP-a po dvocifrenoj stopi. Utoliko pre što privredne sile, poput Kine, Japana i Južne Koreja, uvoze sirovine upravo iz te zemlje. Analitičari Svetske banke prognoziraju da će u narednih sedam godina, kada rudnici počnu da rade punim kapacitetom, vlada u Ulan Batoru utrostručiti prihode. Stanovnici Mongolije već osećaju blagodeti ekonomskog rasta. Tome u prilog govori i stopa siromaštva koja je sa 38,7 odsto (u 2010) pala na 27,4 odsto – u 2012.

Ako je suditi prema izjavi ministra spoljnih poslova Mongolije Luvsanvandana Bolda, koji je u novembru prošle godine bio u zvaničnoj poseti Beogradu, njegovi zemljaci spremni su da podele sa Srbijom svoj veliki privredni uspeh. On je pozvao privrednike iz Srbije da posete Mongoliju. U Privrednoj komori Srbije kažu da je unapređenje privredne saradnje moguće u sektorima rudarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije, informatičko-tehnološke infrastrukture i tekstila. Inače, privredna saradnja i robna razmena Srbije i Mongolije sada je na skromnom nivou. Ipak, ohrabruje podatak da je u 2013. izvoz iz Srbije iznosio 827.000 dolara, što je značajan pomak u odnosu na 2012. kada je zabeležen izvoz vredan 301.000 dolara. S druge strane, već nekoliko godina unazad iz Mongolije ništa nije uvezeno. Prema podacima Privredne komore Srbije, u Mongoliju smo izvozili kotlove za centralno grejanje, mašine za savijanje ili ispravljanje, prese i gorivo za mlazne motore. Jedina kompanije iz Srbije koja je registrovana u Mongoliji vredela je 15.000 dolara. Po tome se Srbija u 2012. našla na 101. mestu od 112 država investitora u Mongoliji.

Nova turistička destinacija

Mongolija će 2015. godine biti zemlja partner na najvećem sajmu turizma (ITB), koji se održava u Berlinu. Turoperatori doživljavaju Mongoliju kao turističku destinaciju u nastajanju i uvereni su da će se ta zemlja sa obiljem kulturnih i prirodnih atrakcija te bogatom istorijom, uspešno predstaviti na međunarodnom turističkom tržištu. „Sve osim uobičajenog“, tako bi mogao da glasi promotivni slogan turističke ponude Mongolije, koja je gotovo nepoznata kao turističko odredište. Veoma zanimljiva kultura mongolskih nomada, nepregledne zelene stepe i tradicija koja doseže do legendarnog Džingis Kana, samo su neka od mnogobrojnih lica Mongolije, poručuju turistički pregaoci iz te zemlje.