Srbija se po nivou konkurentnosti privrede, u poređenju sa 134 zemlje, nalazi na 85. mestu, a preduslov za popravljanje te pozicije jeste jačanje konkurentnosti, konstatovano je juče, poslednjeg dana Biznis foruma na Kopaoniku. Učesnici skupa ocenili su da je privreda Srbije zavisna od priliva stranog kapitala, a da bi ostvarila taj cilj mora da smanji rizik stranih ulaganja, odnosno da poveća konkurentnost.
Ekonomisti Nebojša Savić i Mihailo Crnobrnja slažu se da bi Srbija trebalo da nastoji da se primakne 65. mestu na listi konkurentnosti. Crnobrnja je kao dobar primer naveo Crnu Goru koja je za kratko vreme skočila sa 85. na 65. mesto, ocenjujući da to znači „da se sve može, kad se hoće“ i postavio pitanje ko nam još, osim Evropske unije, daje pare da se promenimo, podsećajući na sredstva EU koja Srbija dobija za strukturno prilagođavanje. On je takođe ukazao na činjenicu da članice EU iz fondova Unije dobijaju sredstva u visini od dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Činjenica da je stepen konkurentnosti domaće privrede i posle osam godina tranzicije veoma nizak ne predstavlja iznenađenje za ekonomiste, a ni privrednike koji se, upravo zbog slabe konkurentnosti, gotovo svakodnevno suočavaju sa otežanim plasmanom svojih proizvoda. Ekonomisti opet ukazuju na strukturu izvoza u kome dominiraju proizvodi niskog stepena obrade, a krajnji ishod je visok spoljnotrgovinski deficit, otežan plasman proizvoda na nova tržišta, ali i značajno tehnološko zaostajanje.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište u izjavi za Danas ističe da Srbija nema problem samo sa nadolazećom svetskom ekonomskom krizom nego i sa činjenicom da je osmogodišnje „zabašurivanje“ reformi isplivalo na površinu i pokazalo sve nedostatke domaćeg poslovnog ambijenta.
– Poznato je da domaća privreda nije konkuretna, o čemu najbolje govore podaci o izvozu, obimu spoljnotrgovinske razmene i visini deficita u trgovanju sa svetom, mada ćemo se tek sada, u vreme krize koja potresa svet, suočiti sa drastičnim smanjenjem izvoznih poslova. Za podizanje konkurentnosti inače postoje recepti, ali to traži rad na mnogim „frontovima“. Jedan od zadataka je unapređenje rada državnih institucija u Srbiji, počev od sudstva pa do državne uprave, zatim smanjenje uticaja političkih partija na privredu, promene na tržištu radne snage i odbacivanje iluzije da je domaća radna snaga jeftina i kvalifikovana, što nije tačno… Mislim da bi to bio set mera o kojima bi svaka ozbiljna vlada trebalo da razgovara, a rešavanje dela tih problema doprinelo bi podizanju konkurentnosti privrede – kaže Stevanović.
On smatra da kontrola monopola nije neophodna, dovoljno je dozvoliti ulazak konkurencije na tržište i obezbediti investiciju od oko dve milijarde dolara godišnje. Stevanović podseća da je na svetskoj mapi kapitala Srbija minorno tržište, dok se dve milijarde dolara u svetskim tokovima kapitala ne mogu ni statistički registrovati.
– Moguće je privući strane investitore, ali ne i veći obim grinfild investicija. Vreme krize je inače pravi trenutak za preduzimanje radikalnih koraka u rešavanju postojećih problema u privredi, ali Vlada nije spremna za rezove, jer to su mere koje bi bile bolne pre svega za partijske firme koje kontroliše – tvrdi Stevanović.
Posećanja radi, na skupovima održanim krajem prošle godine ukazano je na dva nivoa konkurentnosti kojima se treba baviti – nacionalna konkurentnost i konkurentnost preduzeća i njihovih proizvodnih programa. Kao glavni razlog loše pozicije Srbije u pogledu konkurentnosti isticana je politička nestabilnost, ali značajan uticaj državne administracije i birokratije. Negativan odjek imali su i tada objavljeni rezultati godišnjeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, po kojima se Srbija našla na 85. mestu po konkurentnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
