Moratorijum na kredite ostavlja 1,5 milijardi evra građanima i privredi

S obzirom da je mera dobrovoljna za dužnike, odnosno obaveze će mirovati samo za one koji to budu hteli, teško je precizno proceniti u kom iznosu će zaista i biti smanjeni prihodi banaka u naredna tri meseca. Od toga oko 300 miliona evra iznose kamate, a oko 1,2 milijarde evra se odnosi na glavnice u otplati kredita.

U svakom slučaju ove mera će značajno smanjiti finansijski pritisak na preduzeća i građane u situaciji kada neki sektori praktično ostaju bez posla. Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da je ovo nesporno dobra odluka.

„To je značajan ustupak privredi i građanima, ali i ne treba zaboraviti i da je to određeni gubitak koji će preuzeti banke. Ono o čemu bi trebalo sada razmišljati je šta država može da uradi da pomogne. Ekonomske i finansijske posledice ove krize neće biti male, a direktno zavise od toga koliko dugo će ekonomski život biti poremećen. Neki sektori su teško pogođeni. Fabrike automobila u Evropi obustavljaju proizvodnju. Pad ekonomske aktivnosti biće znatno iznad onog iz 2009. godine“, upozorava Šoškić dodajući da za razliku od tadašnje krize ovog puta verovatno neće biti poremećaja u finansijskom sistemu.

On ukazuje i da nakon završetka epidemije treba pomoći privrednim subjektima da obnove proizvodnju, da im ne budu prepreka nagomilane obaveze tokom krize.

U Hrvatskoj je vlada prekjuče najavila širok spektar mera među kojima i obustavu plaćanja obaveza bankama na tri meseca, ali uz to i niz poreskih olakšica i odlaganje plaćanja poreza što u Srbiji još nije na stolu.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da to nije nova mera i da su to prvo uvele SAD, a zatim se prelilo i u drugim državama.

„To je najprirodnija akcija u situaciji kada treba pomoći onima koji su najpogođeniji virusom, a pre svega zaposleni koji mogu ostati bez posla. I Poljska je u okviru opsežnih mera takođe donela i moratorijum na plaćanje obaveza bankama i treba reći, ne čekajući Brisel ili Frankfurt da odluče o merama pomoći privredi“, kaže Đukić dodajući da je druga mera koju su donele SAD i koju će verovatno svi usvojiti je odlaganje plaćanja obaveza za pojedince i kompanije.

„Na kraju dolaze mere direktnog plaćanja domaćinstvima. U SAD su već najavili da će podeliti 500 milijardi dolara, odnosno oko 1.000 dolara po domaćinstvu, u zavisnosti od prihoda i materijalnog stanja, jer oni znaju da je motor američke ekonomije lična potrošnja. Pitanje je da li to može biti kopirano ovde zbog privredne strukture“, napominje Đukić.

Iako su granice trenutno zatvorene, srpska ekonomija dominantno zavisi od događaja u međunarodnoj ekonomiji. Đukić ocenjuje da je svet već u recesiji zbog pada proizvodnje u prvom i produžetka negativnih efekata na drugi kvartal.

Prema njegovim rečima, optimistički scenario oporavka svetske privrede je opravdan ukoliko Kina krene u oporavak jer će rast potrošnje u Kini biti impuls i za ostatak sveta.

Što se tiče Srbije Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da prvo tromesečje neće biti toliko loše, jer su utrostručeni prometi u maloprodaji proteklih dana nadoknadili smanjenje aktivnosti u drugim sektorima.

„Problem za našu ekonomiju nastaje od aprila i videćemo kako će to biti. Ako gledamo Kinu, kod njih je glavni udar epidemije bio u februaru i sada se smiruje, što znači da je najveći zastoj trajao pet do šest nedelja. Ako i kod nas tako bude može se očekivati smirivanje situacije do polovine aprila i onda od maja vraćanje u normalu“, zaključuje Nikolić.