Moratorijum prihvatilo 94 odsto klijenata banaka

Zastoj u otplati obaveza ili moratorijum će uticati da ceo bankarski sektor u naredna tri meseca ima smanjene prihode po osnovu anuiteta, odnosno glavnice i kamate za oko dve milijarde evra.

„Za moratorijum se odlučilo 94 odsto građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih šest odsto izričito tražilo da nastave sa otplatom. Vrlo slično su reagovala i preduzeća. Za moratorijum se opredelilo 92,9 odsto firmi, a 7,1 odsto izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze. Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30 odsto ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS dodajući da to ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom svojih obaveza prema bankama, već da su želeli da spreče svaki rizik, s obzirom na politiku plata u državnim i javnim službama i uz mere pomoći za preduzetnike, mala i srednja preduzeća.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić ranije je ocenio da ovo neće ugroziti likvidnost bankarskog sektora koja je u ovom momentu izuzetno visoka. Prvi čovek Erste banke istakao je da su se sve banke od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu, tako da su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na veoma visokom nivou.

„Ovih 90 dana prestanka plaćanja kredita neće napraviti kritičan problem za bankarski sektor u celini. Po prvim simulacijama, likvidnost bankarskog sektora će nakon toga ostati na nivou od odličnog ka zadovoljavajućem“, ocenio je Carić.

Moratorijum koji je efektivno stupio na snagu 31. marta mogu koristiti privredna društva, preduzetnici i građani, po osnovu stambenih kredita, potrošačkih i gotovinskih kredita, kreditnih kartica i pozajmica po tekućem računu.

Kako bi povećala likvidnost banaka Narodna banka je 31. marta organizovala svopa ukcije deviza i repo kupovinu hartija od vrednosti. U deviznoj svop aukciji prodala je 56 miliona evra za 6,6 milijardi dinara i kupila 25 miliona evra za 2,9 milijardi dinara. Na repo aukciji hartija od vrednosti bankama je obezbedila milijradu dinara na rok od sedam dana po kamatnoj stopi od 0,75 odsto.

Građani koji su prihvatili moratorijum imaće više načina kako taj dug od tri mesečne rate da vrati banci nakon isteka zastoja u plaćanju.

Prema računici koju je izvela NBS na reprezentativnom primeru kredita od 500.000 dinara na sedam godina sa kamatnom stopm od 9,82 odsto a koji je podignut u februaru 2018. godine u slučaju da se za tri meseca produži rok otplate, a kamata tokom tri meseca moratorijuma pripiše glavnici, mesečna rata će biti povećana za oko 311 dinara, sa 8.320,90 na 8.631,85 dinara. Na kraju otplatnog perioda u slučaju ovog kredita klijent će platiti oko 18.657 dinara više nego da nije prihvatio moratorijum.

U drugom slučaju, ako klijent odluči da u junu, nakon isteka moratorijuma isplati sve tri rate odjednom, ništa se ne menja i iznos rate i broj rata do kraja ostaje isti, osim što je to veliko novčano opšterećenje i ta junska rata koštala 33.283 dinara. Na kraju postoji i mogućnost da klijent u junu isplati uz redovnu ratu i kamatu za prethodna tri meseca, što je iznos od 9.403 dinara, što bi obezbedilo da visina rate ostane kao i pre moratorijuma, dok će rok otplate, kao i broj rata, biti produžen za tri meseca.

Dejan Gavrilović iz udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ističe da je još rano govoriti o procentu klijenata koji su prihvatili moratorijum, jer se i to može promeniti i nakon 31. marta.

„Prema našojinternoj anketi većina je rekla da neće prihvatiti zastoj u plaćanju, ali to ništa ne govori. Ono što nama smeta je što je Narodna banka dozvolila da se kamate tokom ta tri meseca pripišu glavnici i onda se faktički plaća dupla kamata. To bankama omogućava zaradu i u ovoj situaciji. Mislim da će to prihvatiti ljudi koje je muka naterala. Kome je smanjena plata nada se da će biti vraćena posle tri meseca. Ali ako je neko ostao bez posla, pitanje je da li će ga opet naći, pa će se naći opet u problemu i to još većem jer će mu rata biti veća“, napominje Gavrilović.