Republika Srbija postala je vlasnik oko 93 odsto Galenike nakon što je na Skupštini akcionara ovog preduzeća odlučeno da se dug prema Srbijagasu i poreske obaveze konvertuju u vlasništvo.
Obaveze Galenike prema državi iznosile su skoro 11 milijardi dinara, a prema Srbijagasu blizu četiri milijarde dinara. Inače, pre ove konverzije država je bila vlasnik 85 odsto akcija Galenike.
Ovo je deo pripreme nekadašnjeg farmaceutskog giganta za prodaju, a prema ranijim najavama tender za celokupno državno vlasništvo bi trebalo da bude raspisan tokom septembra. U prethodnom pokušaju privatizacije koji je propao u martu kada je prodavano 25 odsto kompanije za sedam miliona evra britansko-ruski konzorcijum Fontijer farma i Petrovarks nije hteo da prihvati i obaveze prema bankama od 70 miliona evra.
Ovoga puta, kako nam je odgovorilo Ministarstvo privrede, sa bankama je dogovoreno restrukturiranje duga u kome će se bankari odreći oko 45 miliona evra kredita.
„Obavljen je niz kompleksnih razgovora sa bankama poveriocima u cilju usaglašavanja načina izmirenja obaveza, pa je utvrđeno da postoji načelna saglasnost banaka da se ukupan iznos duga od 71,74 miliona evra otkupi jednokratnom isplatom iznosa od 25 miliona evra. Taj otkup je uslovljen sprovođenjem postupka privatizacije u kratkom vremenskom periodu isplatom iz sredstava kupca“, stoji u pisanom odgovoru Ministarstva.
Sa svoje strane, država je osim konverzije duga u kapital, što faktički znači otpis velikog dela potraživanja, preporučila državnim poveriocima da ne blokiraju račune Galenike i ne ulaze u prinudnu naplatu potraživanja.
Država namerava da obaveže kupca da „održi proizvodnju, da realizuje investicioni program i održi optimalan nivo zaposlenosti u periodu od dve godine nakon privatizacije“.
Inače, banke poverioci Galenike su sedam banaka sa kojima je u maju prošle godine potpisan Ugovor o mirovanju duga. Tu su Unikredit, Inteza, Erste, Sosiete ženeral, OTP banka i Poštanska štedionica. Iako je rok ugovora bio šest meseci, produžen je za još tri meseca, ali banke ni nakon isteka tog roka nisu pokrenule postupak prinudne naplate. U principu nisu ni mogle ništa da naplate od Galenike čiji gubici prevazilaze kapital i iznose ukupno oko 300 miliona evra, a obaveze su dva puta veće od imovine.
Sada je glavno pitanje koliko će novca moći država da dobije za 93 odsto vlasništva nad Galenikom, odnosno koliko će od 110 miliona evra uloženih u konverziju potraživanja u kapital biti vraćeno.
Galenika je u prethodnih nekoliko godina devastacije sa tržišnog učešća od 40 odsto spala na prihode od prodaje manje od 40 miliona evra i tek treće mesto iza Hemofarma i Farmasvisa.
Prema analizi vrednosti kompanije koju je uradio ekonomista Dragovan Milićević, Galenika vredi skoro 40 miliona evra.
„Prinosni pristup ili model diskontovanih novčanih tokova, gde kupac gleda kolika je njegova zarađivačka sposobnost u narednih pet do sedam godina primenjuju kompanije izrazito tržišno orijentisane i koje svoje modele poslovanja zasnivanju na minimizaciji troškova. Dakle ide se na što manja kapitalna ulaganja, što manje angažovanje obrtnog kapitala, skraćivanje rokova zaliha i naplate potraživanja“, objašnjava Milićević pristup koji je i on koristio u procenjivanju vrednosti Galenike, dodajući da je onda opcija i izmeštanje proizvodnje na jeftinije destinacije i održavanje broja radnika na neophodnom tehničkom minimumu, izmeštanje troškova promocije na veledrogerije. Ovo svakako znači manji broj zaposlenih s obzirom da sada Galenika ima najveće troškove zarada u poređenju sa prihodima od prodaje. Poređenja radi, Zdravlje iz Leskovca je sa prihodima od prodaje od 5,1 milijardu dinara prošle godine imalo troškove zarada 842 miliona dinara, a Galenika sa prihodima od 5,9 milijardi dinara je trošila na plate 1,6 milijardi dinara. Zato je deo priprema za prodaju i sprovođenje socijalnog programa za tehnološke viškove, a u medijima se pojavila informacija da će radnici dobijati otpremnine od 400 evra po godini radnog staža, od čega će pola platiti država, a pola budući vlasnik.
Inače Galenika je prošle godine napravila gubitak od 1,27 milijardi dinara, odnosno oko 10 miliona evra, dok je 2015. godine zabeležen gubitak od 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
