rusija naftaFoto. EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Odluka nadležnih u Rusiji da od marta smanje proizvodnju nafte na dnevnom nivou za pet odsto može izazvati turbulencije na svetskom tržištu i povećati cene “crnog zlata” kao i dovesti do poskupljenja dizela u maloprodaji kako u Evropi tako i u Srbiji, smatra stručna javnost.

Jutros je naime zamenik premijera Ruske Federacije Aleksandar Novak izjavio da će Moskva smanjiti proizvodnju nafte u martu za 500 hiljada barela dnevno kao i da neće “prodavati naftu onima koji direktno ili indirektno učestvuju u ograničavanju cena nafte”.

Podsećanja radi, Evropska unija, zemlje grupe G7 i Australija su uvele ograničenja cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem na 60 dolara po barelu. Takođe, od 5. februara zabranjen je i uvoz naftnih derivata iz Rusije kao i izvoz derivata dobijenih preradom ruske nafte iz zemalja u kojima se ona prerađuje.

Energetski analitičar Goran Radosavljević kaže za Danas da odluka Moskve o tome da neće trgovati naftom sa zemljama koje učestvuju u ograničenju njene cene predstavlja politički odgovor na sankcije koje su Rusiji uvele zapadne zemlje.

– Takav potez u suštini ne može da se negativno odrazi na snabdevanje naftom većine evropskih zemalja, s obzirom na to da su se one već odrekle uvoza ruske nafte još u decembru prošle godine. Sa druge strane, to ipak može da poremeti snabdevanje pojedinih zemalja Evropske unije poput onih koje su izuzete od embarga na uvoz ruske nafte. To su Bugarska, za koju ne važi zabrana snabdevanja naftom iz Rusije morskim putem kao i Mađarske i Slovačke koje i dalje imaju pravo da ih Moskva snabdeva “crnim zlatom” naftovodima. Te države mogu da se nađu u problemu to jest da ostanu bez dovoljnih količina sirove nafte. U tom slučaju one će morati da ubrzaju proces diverzifikacije i pronađu snabdevače iz drugih pravaca – objašnjava Radosavljević.

Naš sagovornik dodaje da problem može da stvori to što Ruska Federacija namerava da smanji proizvodnju nafte na dnevnom nivou.

– Cena nafte zavisi od ponude i potražnje. U slučaju da se proizvodnja u Rusiji smanji, kako nadležni u toj zemlji najavljuju, to bi moglo da dovede do potresa na tržištu odnosno do rasta cena nafte. Samim tim to bi moglo da se odrazi i na cene dizel goriva u maloprodaji. Odnosno na njegovo poskupljenje – navodi Radosavljević.

Kada je pak reč o Srbiji, naš sagovornik ističe da to što Moskva namerava da prekine da isporučuje naftu zemljama koje su ograničile njenu cenu na snabdevanje naše zemlje “crnim zlatom” neće imati uticaj.

– Srbija još od decembra kada su na snagu stupile sankcije prema Rusiji koje zabranjuju i transport ruske nafte ka trećim zemljama morskim putem ne može da računa na rusku naftu već je dobavlja iz drugih zemalja. Kada je pak reč o maloprodajnoj ceni goriva u našoj zemlji ona se formira na osnovu cene dizela na tržištu a ne na osnovu cena ruske sirove nafte. S obzirom na to da dizel proizvode u svojim rafinerijama Turska i Indija a da uvoze naftu iz Rusije u te svrhe to može da dovede do povećanja cena tog naftnog derivata i kod nas – kaže Radosavljević.

Naš sagovornik ipak smatra da kriza sa cenom nafte na tržištu nakon što Rusija smanji proizvodnju neće dugo trajati.

– Da bi se nadoknadile nedostajuće količine ruske nafte na tržištu drugi proizvođači poput Sjedinjenih Američkih Država, Saudijske Arabije i tako dalje u tom slučaju će povećati proizvodnju što će uticati na smanjenje njene cene. S obzirom na to da Moskva zarađuje od prodaje nafte u tom slučaju će prestati sa smanjenom proizvodnjom i vratiti se na pređašnje kvote, kako se ne bi propustila prilika za unosnu zaradu – ističe Radosavljević.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor takođe smatra da smanjenje proizvodnje u Rusiji može da dovede do povećanja cena sirove nafte na svetskom tržištu.

– Svako smanjenje proizvodnje nafte dovodi do nestabilnosti na tržištu i svakako da treba računati sa rastom cena. S druge strane, s obzirom na to da cifra od 500 hiljada barela dnevno nije preterano velika ne bi trebalo očekivati da će doći do velikih potresa u srednjoročnom periodu. Šta će se po ovom pitanju dešavati uveliko će zavisiti i od odgovora na aktuelnu situaciju u prvom redu zemalja OPEK-a nego recimo SAD koji je veliki proizvođač nafte, ali istovremeno i veliki potrošač – zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari