Može li konkurencija da preživi u Srbiji?

To je jedno od pitanja koje se nameće ovih dana u kojim je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca, a u istragu se uključilo i Tužilaštvo, što je presedan, bar kod nas.

Pre nekoliko dana na specijalizovanom portalu Retail Serbia objavljena je vest da makedonski diskontni lanac Stokomak razmatra ulazak na srpsko tržište.

Kako se navodi, oni razmatraju otvaranje prodavnica već u prvom tromesečju sledeće godine i „ponuda najboljeg kvaliteta po najnižim cenama“.

Takođe, Blumberg Adria je objavio vest da trgovinski lanac Tropik iz BiH planira ulazak na naše tržište. Ovaj trgovinski lanac nekada najveći u Republici Srpskoj je 2007. godine preuzeo Delta holding dok je još kontrolisao Maksi, a onda ga je istom vlasniku vratio Delez 2014. godine.

Sada bi se on mogao pojaviti kao konkurencija na srpskom tržištu.

Međutim, pitanje s početka i dalje ostaje, da li će oni smanjiti cene ili će ovojiti deo tržišta i onda prihvatiti cenovnu politiku postojećih trgovinskih lanaca.

Boban Stojanović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu, ističe da visoke cene nisu samo do trgovaca, već i do nekih proizvođača i uvoznika, da je ključna karika koja treba da obezbedi konkurenciju antimonopolska komisija i na kraju, da ne očekuje da će dolazak ovih lanaca nešto promeniti.

„Potrebno je pre svega da regulatorna tela rade svoj posao i da se stvara klima koja podržava konkurenciju. Od ovih trgovaca iz okruženja ne očekujem da značajnije utiču na povećanje konkurencije ili smanjenje cena. Verujem da će u nekom trenutku preuzeti ponašanje postojećih trgovaca. Na kraju, više im se isplati da rade sa višim cenama i manjim prometom“, napominje Stojanović, dodajući i da u nekim segmentima cene diktiraju proizvođači i uvoznici i dižu ih zbog inflatornih očekivanja.

Takođe, kaže da je za mala preduzeća jako teško da uđu u trgovinske lance, sa svim praksama poput besplatnog prvog punjenja.

On podseća kako se od dolaska Lidla očekivalo da prodrma tržište maloprodaje.

„Primer Lidla pokazuje da nije rešenje samo u povećanju broja lanaca, već u negovanju konkurencije. Ali za to je potrebna organizovana država. Kompanije znaju da je tržišna inspekcija neefikasna, da su institucije slabe, kakvo nam je sudstvo. Možda bi nešto promenio dolazak velikih ozbiljnih trgovinskih lanaca, kakvi recimo rade u Hrvatskoj ili Bugarskoj, ali od ovih iz regiona to ne očekujem“, skeptičan je Stojanović ističući da na tržištu uvek imamo lidera i satelite, koji prate politiku lidera.

On posebno ističe ulogu regulatornog tela koje je, formalno nezavisno i samostalno.

„Treba nam regulatorno telo koje reaguje i adekvatno kažnjava. Ako bi radilo efikasno i strogo kažnjavalo prestupe i oni bi se plašili“, zaključuje on.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je u petak saopštilo da je nenajavljeno ušlo u prostorije Deleza, Merkatora, Univereksporta i DIS-a i pokrenulo postupak za istragu povrede konkurencije.

Na osnovu analiza i višemesečnog praćenja cena 35 proizvoda, kao i 45 proizvoda u avgustu, Komisija je uvrdila da je od aprila 2023. do marta 2024. godine rast cena u maloprodaji bio veći od inflatornih pritisaka skoro duplo. Utvrđen je značajan rast marži, prihoda i profita ovih trgovaca, a što je najvažnije nije bilo značajnijih razlika u cenama između trgovaca iako su uslovi nabavke bili različiti.

Pred Komisijom je težak posao dokazivanja namere da se dogovaraju cene.

I ekonomista Saša Đogović smatra da je glavno da nadležno regulatorno delo reaguje odmah i samostalno.

„Guvernerka NBS je prošle godine reagovala na marže trgovaca, pa je premijer letos to isto radio, a samo se nije čula Komisija čiji je to posao. Ako dokažu nameru da se naruši konkurencija ne samo da treba oštro da kazne, nego i organizacije potrošača treba da reaguju i pozovu na bar jednodnevni bojkot tih prodavnica“, smatra on.

S druge strane, on očekuje da bi novi lanci trebalo da donesu i cenovnu konkurenciju.

„Što više novih lanaca to je teže dogovaranje i podržavam njihov dolazak. Oni donose novi kvalitet i cenovnu konkurenciju i žele da nagrizu taj kolač koji drže postojeći trgovci. Da bi prodrli na tržište moraju da daju niže cene, bar u prvim godinama, da bi privukli pažnju potrošača. A onda i kasnije moraju da zadrže konkurentnost da bi zadržali kupce“, zaključuje on.